LITIJUMSKA GROZNICA TRESE EU Brisel ubrzava otvaranje rudnika i megafabrika litijum-jonskih baterija, kako se tu uklapa Srbija?

Otvaranjem rudnika litijuma i drugih kritičnih sirovina u zemljama članicama, ali i kroz izgradnju megafabrika litijum-jonskih baterija na kojima će se bazirati ekonomija u narednim decenijama, EU je rešena da nadoknadi zaostatak za SAD, ali i smanji zavisnost od Kine.

Evropa na ovaj način može da uhvati korak s konkurentima i postane jedan od glavnih igrača kada su pitanju gigafabrike baterija.

Prema rečima Maroša Šefčoviča, potpredsednika Evropske komisije zaduženog za energetsku uniju, ovo je prilika za Uniju. 

- Ako u EU ne pokrenemo svoje evropske projekte, moraćemo da kupujemo na globalnom tržištu, što će EU industriju učiniti manje konkurentnom - rekao je. 

Francuska je ozbiljno zakoračila na polje elektromobilnosti i masovne proizvodnje litijum-jonskih baterija za električne automobile. Projekat multinacionalne kompanije „Imeris” jedan je od najvećih litijumskih projekata u Evropi, a trebalo bi da počne s proizvodnjom 2028. godine. Planirano je da se proizvodi 34.000 tona litijum-hidroksida dovoljnog za 700.000 električnih vozila. „Imeris” učestvuje u zajedničkom poduhvatu sa kompanijom „British Litihum” otkako se otvorio podzemni rudnik litijuma u oblasti Kornvol u Velikoj Britaniji.

Drugi veliki projekat francuske proizvodnje baterija jeste projekat kompanije „Verkor“ u vrednosti od dve milijarde evra za koji su dobili i podršku od oko 700 miliona evra francuskih poreskih obveznika.

Prema procenama Blumberga, Nemačka će suvereno ostati najveći evropski proizvođač baterija u narednom periodu. Do 2027. godine na drugom mestu nalaziće se Mađarska, a za njom Švedska i Poljska.

- Jedan od najvećih evropskih litijumskih projekata iz čvrstih stena, Cinovec u Češkoj, podzemni rudnik na granici sa Nemačkom i postrojenje za preradu rude dobili su finansijsku podršku EU kao projekat od strateškog značaja. Aktuelna studija pokazuje da bi kod mesta Cinovec godišnje moglo da bude eksploatisano 2,25 miliona tona rude, što bi omogućilo proizvodnju skoro 30.000 tona litijum-hidroksida.

Prema procenama, količina iskopane rude bi verovatno bila dovoljna za proizvodnju skoro milion litijumskih baterija za automobile svake godine.

EPA/Olivier Matthys

Premijer Petr Fijala se nada da bi eksploatacija litijuma mogla da bude novi podsticaj. Kada je u septembru 2023. predstavio viziju razvoja u narednih trideset godina, naveo je šest oblasti u koje bi Češka u budućnosti morala strateški da ulaže. Jedna od njih je litijum.

Razvoj austrijskih litijumskih projekata koji će rezultirati otvaranjem rudnika litijuma na teritoriji EU, pogodnog za proizvodnju litijumskih baterija, obuhvata opsežna istraživanja za koje je izdato preko 245 licenci koje pokrivaju istražna polja od 114,6 kvadratnih kilometara pretežno u regionu austrijskih Alpa.

Srbija je poznata po ležištu Jadar, koje je kao i mineral jadarit, otkriveno 2004. godine nedaleko od Loznice, a nazvano po istoimenoj reci. To je jedinstveno ležište litijuma i bora svetske klase. U evropskim okvirima, Jadar je jedno od najperspektivnijih i najbolje istraženih ležišta litijuma. Procenjuje se da bi rezerve bile dovoljne za baterije za milion električnih vozila godišnje.

Prema rečima direktora Projekta Jadar, Čeda Bluita, ono što ovaj projekat može da donese Srbiji, prevazilazi litijum.

- To je čitav ekosistem koji omogućava visokoplaćene poslove, transformaciju privrede i dekarbonizaciju energetske mreže. Rudarstvo sada podrazumeva primenu novih tehnologija za reciklažu vode, autonomnu opremu, primenu veštačke inteligencije, žene u industriji na svim nivoima poslovanja, podzemne rudnike koji se nalaze i na 500 metara dubine itd. To nije ona predstava koju ljudi obično imaju o rudarstvu iz 60-ih godina prošlog veka sa neobezbeđenim rudnicima i nedostatkom zaštitite životne sredine - rekao je on, i dodao:

- Rudarstvo u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine i društvene odgovornosti je jedini način da kompanije poput Rio Tinta i zemlje poput Srbije učestvuju u širem lancu vrednosti. Potrebno je razviti bezbedan i održiv lanac snabdevanja, počev od rudarenja sirovina preko prerade do konačnog proizvoda.

EVROPI NEOPHODAN LITIJUM

Evropi je potreban litijum i da ima svoje resurse. Evropa će morati više da rudari, da prerađuje i reciklira kritične mineralne sirovine poput litijuma na svojoj teritoriji.

PROJEKAT JADAR – ŠANSA ZA SRBIJU

Ukoliko bi bio realizovan, „Jadar“ bi proizvodio litijum-karbonat kvaliteta pogodnog za izradu baterija za električne automobile i baterija za skladištenje energije iz obnovljivih izvora. Pored toga „Jadar“ bi proizvodio i borate koji se koriste u razvoju opreme za obnovljive izvore energije kao što su solarni paneli i vetroturbine.

Ležište Jadar sadrži visokokvalitetni sastav bora i litijuma, zahvaljujući čemu može da podrži dugoročne proizvodne aktivnosti sa potencijalom da litijumom snabdeva čitav lanac nabavke električnih vozila tokom više decenija.

Zahvaljujući ovom projektu Srbija bi se međunarodno pozicionirala kao jedan od centara zelene energetske tranzicije.

Višedecenijski projekat kao što je „Jadar“ doprineo bi ulaganjima u mlade generacije. Saradnja sa univerzitetima, tehničkim fakultetima i srednjim školama i prihvatanje najsavremenijih tehnologija bila bi dugoročna vrednost, kako za buduće generacije zaposlenih tako i za kompaniju i dobavljače i izvođače koji sarađuju s njom.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI