JEDNO MESTO U RUDARSTVU OTVARA ČETIRI DODATNA! Jadar bi mogao direktno da otvori 3.500 radnih mesta u fazi izgradnje

Pored toga što omogućava eksploataciju dragocenih mineralnih resursa bez kojih nema tehnološkog razvoja i napretka, ova industrija ima važnu ulogu u stvaranju novih radnih mesta, kako u rudarskom sektoru tako i u širokom spektru povezanih industrija.

Reagujući na brojne negativne stavove o rudarstvu koji se mogu čuti u aktuelnoj diskusiji o litijumu, Rudarsko-geološki fakultet i još nekoliko institucija iz struke ukazali su nedavno na ključnu ulogu koju rudarstvo i geologija imaju u našoj zemlji.

Nove generacije stručnjaka

U Srbiji je, prema podacima Zavoda za statistiku, na kraju 2023. godine u sektoru rudarstva bilo 36.900 zaposlenih. Prema analizama, na svakog direktno zaposlenog u rudarstvu dolaze još četiri indirektna radna mesta, što dovodi do toga da desetine hiljada porodica u Srbiji zavise od rudarske industrije, navodi se u zajedničkom saopštenju Geološkog zavoda Srbije, Rudarsko-geološkog fakulteta, Komore rudarskih i geoloških inženjera Srbije, Saveza inženjera rudarstva i geologije Srbije, Tehničkog fakulteta iz Bora i Rudarskog instituta iz Beograda.

Ove institucije pružaju stručnu podršku rudarskoj industriji i stvaraju nove generacije visokokvalifikovanih stručnjaka koji će nositi buduće projekte u Srbiji.

Kada je reč o planiranom rudniku litijuma, studija procene ekonomskog uticaja pokazuje da bi „Jadar“ mogao direktno da otvori 3.500 radnih mesta u fazi izgradnje, koja bi trajala oko četiri godine. Nakon toga, kada rudnik i postrojenje za preradu jadarita postanu operativni, u njima bi decenijama radilo 1.300 ljudi sa platom iznad prosečne.

Ako uračunamo i tzv. multiplikativni efekat, odnosno radna mesta u povezanim sektorima poput saobraćaja, građevinarstva, usluga i drugih industrija, rudnik i fabrika bi mogli da generišu još 3.265 dodatnih radnih mesta u povezanim sektorima, pokazuje studija procene ekonomskog uticaja koju je izradila kompanija „Ergo Strategy Group“.

Razvoj rudarskih projekata ne samo da podržava lokalne zajednice, već doprinosi i širem ekonomskom rastu kroz unapređenje tehnologije, inovacija i ekoloških standarda. Industrija e-mobilnosti, koja zavisi od litijuma, mogla bi dodatno ubrzati privlačenje investicija u oblasti proizvodnje katoda, baterija i drugih komponenata za auto-industriju, kao i samih e-vozila otvarajući vrata za preko 20.000 novih radnih mesta u Srbiji u narednim godinama.

Kako su uglavnom u pitanju visokokvalifikovana, dobro plaćena radna mesta, ovaj projekat je, prema proceni kompanije „Ergo Strategy Group“, šansa za dugoročno unapređivanje znanja i veština radne snage u zemlji. Prilike za dodatno obrazovanje i usavršavanje veština omogućiće mladima da ostanu u zemlji i grade karijeru u industrijama koje pružaju dobre plate i stabilne radne uslove.

Koja će se zanimanja tražiti?

„Jadar“ bi prema studiji ekonomskog uticaja bio jedan od najvećih poslodavaca u lozničkom kraju, gde je stopa nezaposlenosti tradicionalno viša nego u drugim delovima zemlje. U fazi izgradnje tražiće se širok spektar stručnjaka - od građevinskih inženjera, tehničara i električara, do projektnih menadžera, mašinaca i logističara. Tokom operativne faze, prioritet će biti angažovanje visokokvalifikovanih stručnjaka iz oblasti rudarenja, geologije, obrade minerala, zaštite životne sredine, kao i stručnjaka za tehnološka rešenja.

Izgradnja složenog rudničko-industrijskog kompleksa otvara prostor za angažovanje brojnih domaćih dobavljača, čime se dodatno širi ekonomski uticaj ovog projekta. „Jadar“ će godišnje trošiti preko 300 miliona evra na dobavljače i to minimalno 70% odsto na domaće firme.

Kada se uzmu u obzir svi ovi faktori, jasno je da najveća industrijska grinfild investicija u istoriji Srbije, vredna preko 2,55 milijardi evra, donosi mnogo više od rudne rente, poreza i ostalih prihoda u budžet, koji bi godišnje iznosili minimalno 180 miliona evra. U studiji je doprinos celokupnoj ekonomiji Srbije procenjen na 1,9 milijardi evra - što iznosi preko 3% trenutnog BDP-a. A kada se u obzir uzme i čitav lanac vrednosti za električna vozila, Srbija ima priliku da poveća BDP za više od 10 odsto.

BONUS VIDEO:

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI