STRUKA DAJE REČ O PROJEKTU JADAR Studija razbila mitove - nema otrovnog otpada

Već godinama je projekat Jadar u žiži javnosti, a doskora je jedan od glavnih problema bio to što se vrlo malo znalo o samom projektu i njegovom uticaju na životnu sredinu. Bez relevantnih studija, debata se svela na diskusiju o najgorim mogućim ishodima zasnovanim više na strahu nego na činjenicama.

Na primer, slušali smo o tome kako je "Rio Tinto" doveo do pada vlade u Portugalu („Rio Tinto“ uopšte ne posluje u Portugalu, u pitanju je u potpunosti različita firma koja je imala korupcionašku aferu), kako će sumporni gasovi uništiti biljni, životinjski i ljudski svet u tom predelu (u procesu obrade sumpor neće dostići ni približno dovoljnu temperaturu da bi postao gas) i kako se sve to toleriše zbog mizerne rudne rente od tri odsto (u pitanju je pet odsto, skoro duplo više, i svakako više od svetskog proseka za ove supstance). "Rio Tinto" je pre dve nedelje objavio radnu verziju studija o proceni uticaja na životnu sredinu i sada konačno možemo da razrešimo neke nedoumice i odagnamo sumnje.

Mere predostrožnosti

Sama studija kaže, vrlo otvoreno, da će otpada biti. Jedan od glavnih argumenata protivnika projekta Jadar je upravo strah da će otpad zagaditi lokalne vode, pogotovo izvore za piće, i da je ovo dovoljno veliki razlog da se od projekta odustane, čak i uz finansijsku dobit koja je nepobitna. Studija jasno objašnjava da je to nemoguće iz jasno razumljivog razloga: otpad nije tečan, već čvrst. Prema autorima studije, projekat Jadar je zamišljen tako da izbegne najštetnije i najdestruktivnije metode rudarenja, one na koje smo tradicionalno navikli. Samim tim, neće uopšte biti tečnog otpada koji može da se izlije u reke ili zagadi zemlju.

Promo

"Projekti se razvijaju dugi niz godina, menjaju se tehnička rešenja, unapređuju na osnovu proračuna, analiza. Studije iz oblasti udesa izmenile su kompletno koncept odlaganja otpada. Prvobitno je bilo predviđeno da se otpad odlaže u tečnom obliku u velikom flotacijskom jalovištu. Ovo rešenje je promenjeno i prešlo se na tehnologiju suvih filter pogača, koje povećavaju stabilnost deponije, a smanjuje njenu zapreminu, emisije prašine i mogućnost zagađivanja podzemnih voda. To rešenje je naknadno dodatno poboljšano tako što je omogućeno da se do 50 odsto otpada iskoristi za zapunjavanje podzemnih tunela u rudniku, čime je prepolovljena ukupna površina koju bi deponija zauzimala",  objasnio je nedavno u intervjuu za „Politiku“ profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović, koji je bio rukovodilac na dve od tri studije o proceni ekološkog uticaja projekta Jadar.

Suvi otpad će se skladištiti prema svim relevantnim propisima i države Srbije i Evropske unije, a tehnike koje će se koristiti da suše i sabijaju otpad čak premašuju sve zahteve i srpskog i EU zakonodavstva.

Eko-deponija

Prema objavljenim studijama, deponija bi se nalazila u dolini Štavice, na području od oko 167 hektara. Iako smo imali prilike da čujemo prethodnih dana od raznih samoproklamovanih eksperata da se toliko ne vodi računa o životnoj sredini da se „planira odlaganje otrovnih jalovina između korita bujičnih reka“, pa će se sa prvom jačom kišom taj otpad izliti, to je daleko od istine. Predložena lokacija je odabrana nakon više od deset godina terenskih istraživanja tokom kojih su eksperti razmotrili preko 50 potencijalnih lokacija. Jedan od ključnih argumenata za tu lokaciju je upravo to što nije bogata podzemnim vodama i ne nalazi se u plavnom području.

Sama deponija će se popunjavati fazno, kroz pet etapa, a nakon svake etape će deo koji je već popunjen biti "rekultivisan" – vraćen u prirodni oblik pogodan za normalan život lokalne flore i faune. Ni u jednom trenutku neće biti iskorišćena puna površina deponije istovremeno, što će dodatno smanjiti uticaj na životnu sredinu.

Više slojeva zaštite

Promo

Tačno je da industrijski otpad sadrži minerale rastvorljive u vodi, i samim tim je neophodno sprečiti njegov kontakt sa vodom i zemljištem. Eksperti koji su kreirali studiju su razradili detaljan plan kako da to spreče, koji uključuje višeslojne obloge da bi se sprečilo curenje ili prodor bilo koje materije u zemljište ili podzemne vode. Ove obloge uključuju postavljanje slojeva gline, izolacionih folija, šljunka i geomembrana, a i sam otpad je sabijen do te mere da je izuzetno nepropusan. Korišćenje višeslojnih hidroizolacionih obloga je proveren metod koji se uspešno koristi širom sveta jer su ti slojevi fleksibilni, pa neće pući u slučaju zemljotresa ili bilo kakvog pomeranja zemlje.

Kao dodatnu meru zaštite, "Rio Tinto" planira da ugradi drenažni sistem za sakupljanje bilo kojih voda koje se pojave, na primer usled jakih padavina, kao i kanalsku mrežu oko deponije. Te vode će se onda prečistiti i osloboditi u okolinu na bezbedan i održiv način, sprečavajući bilo kakvu kontaminaciju prirode. Kao i oko skladištenja otpada, i ovde nacrt studija predviđa rešenje koje premašuje zakonsku obavezu.

Prilika za Srbiju

Strahovi i zabrinutost protivnika "Rio Tinta" već godinama dominiraju diskusijom o projektu Jadar. Sada kada je nacrt studija razuverio mnoge dileme i pokazao da eksperti potvrđuju da je projekat detaljno osmišljen iz perspektive očuvanja životne sredine, vredi razmotriti zašto je država Srbija odlučila da uđe u industriju litijuma.

Projekat Jadar bio bi jedna od najvećih industrijskih grinfild investicija u istoriji Srbije. U fazi izgradnje rudnika i fabrike bilo bi otvoreno 3.500 radnih mesta, a 1.300 zaposlenih bi radilo na eksploataciji i preradi nekoliko decenija sa prosečnom neto platom većom od 1.100 evra. Projekat Jadar bi pružio jedinstvenu ekonomsku i razvojnu priliku za celu zapadnu Srbiju, ojačao srpski geopolitički i strateški položaj zbog rastuće važnosti litijuma i omogućio Srbiji da bude na čelu nastupajuće zelene transformacije.

BONUS VIDEO:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI