BOGATI RESURSI SRBIJE MOGU DA TRANSFORMIŠU EKONOMIJU! Profesor Džon Stin o savremenom rudarstvu na konferenciji Look Up 2024
Treća međunarodna konferencija lidera iz oblasti ekologije i poslovanja Look Up 2024: Zelena tranzicija i peta industrijska revolucija, okupila je najveće svetske stručnjake koji se bave geopolitikom zelene tranzicije i ulogom kritičnih materijala.
Džon Stin, vanredni profesor Univerziteta Britanska Kolumbija, jedan od tih stručnjaka, otkrio je za Alo! zašto je zelena tranzicija važna za čitav svet:
- Jasno je da trenutno imamo klimatsku krizu. Uticaji klimatskih promena osećaju se širom sveta, u Srbiji, Kanadi, odakle sam ja, kao i u Australiji, gde sam odrastao. Ovo je globalna kriza i kao međunarodna zajednica moramo da se povežemo. Zelena tranzicija mora da smanji ukupnu ugljeničnu emisiju čije posledice svi osećamo. Proizvodnja kritičnih minerala širom sveta, pa tako i u Srbiji osnova je za uspešno sprovođenje zelene tranzicije - kaže on.
Foto: ALO / Aleksandar Nalbantjan
- Litijum je krucijalan i od svih kritičnih metala onaj čija će se proizvodnja najviše zahtevati je upravo litijum. Bez njega nemamo baterije, električna vozila, električno skladištenje energije... Bez litijuma čitava tranzicija ka obnovljivoj energiji staje. Litijum je od ključne važnosti - ističe profesor.
On otkriva po čemu se savremeno rudarstvo razlikuje od nekadašnjeg:
- Danas imamo na raspolaganju izuzetno efikasne inovacije kada se radi o rudarstvu sa minimalnim uticajem na životnu sredinu. Ono postaje hirurški precizno u radu. Upotrebljava se električna oprema, pa nema potrebe za gorivom. Gorivo emituje čestice koje vode zagađenju, a električne mašine pod zemljom to ne čine, što je samo jedna u nizu prednosti savremenog rudarstva. Takođe, imamo na raspolaganju tehnologije koje nam omogućavaju da smanjujemo količine otpada, bolje načine za njegovo recikliranje i ponovnu upotrebu tih materijala na održiv i produktivan način. Postoji čitav spektar inovativnih tehnologija koje se primenjuju u rudarstvu danas, a koje ranije nismo imali. Savremeno rudarstvo je neuporedivo u odnosu na rudarstvo od pre dvadeset, trideset ili četrdeset godina. Najbolje kompanije na svetu su se adaptirale na nove metode i tehnologije i izuzetno strogu regulativu koja postavlja kao imperativ zaštitu životne sredine - kaže on.
Mnoge predrasude i nedoumice vladaju kada je u pitanju ova oblast, ali profesor Džon Stin ima ideju kako to da se ispravi.
- Ono što se dešava u Srbiji je da postoji puno pogrešnih informacija koje su dospele u javnost. Obaveza kompanija, javnosti i vlade je da budu uključeni u razgovore i da građane upoznaju sa istinitim informacijama na transparentan način. Savremeno rudarstvo, naročito ono koje se odvija kao podzemna eksploatacija, kao što je planirano u Jadru, veoma je bezbedno. U Australiji i Kanadi imamo puno takvih rudnika, a nivo javnog poverenja u industriju je visok jer su građani upoznati sa svim činjenicama. Detaljno informisanje o tehnologijama koja će se primenjivati, o tome kako će rudnik izgledati, na koji način će se obezbediti primena najviših standarda u oblasti zaštite životne sredine je neophodno kako bi javnost stekla poverenje - kaže profesor sa jednog od najprestižnijih svetskih univerziteta.
On je uporedio situaciju u Srbiji sa drugim zemljama gde je rudarstvo donelo prosperitet, naročito kada su u pitanju manje lokalne zajednice:
- Mnoge takve zajednice su imale jako lošu ekonomiju, ali sa otvaranjem savremenih rudnika ona se poboljšala. Umesto da se ljude sele i napuštaju svoje zajednice, ovi rudarski projekti su doveli do naseljavanja ljudi i te zajednice su se obnovile. Širom sveta postoje brojni pozitivni primeri koji pokazuju da je odgovorno rudarstvo imalo pozitivan efekat ne samo na ekonomije tih zemalja već pre svega na lokalne zajednice u okviru kojih su ti projekti realizovani.
Danas smo čuli da bi Srbija sa rudnikom Jadar mogla da kreira tehnološki napredan lanac proizvodnje električnih vozila i tako poveća svoj bruto domaći proizvod i za više od 16 odsto. To je nešto što direktno utiče na zdravlje nacionalne ekonomije, rast plata i poboljšanje kvaliteta života svih građana - otkriva profesor.
- Zelena tranzicija će dovesti do brojnih prilika za zemlje koje imaju resurse poput Australije, Kanade, Srbije... Blagosloveni smo bogatim resursima koji mogu da transformišu naše ekonomije u narednih sto godina i prilagode ih novim zahtevima globalnog tržišta koji u osnovi ima odgovornost prema životnoj sredini - zaključuje Stin.
BONUS VIDEO:
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Komentari (0)