MAPA CIKLONA BORISA Stručnjaci otkrivaju gde se u odnosu na našu zemlju sada nalazi sistem koji Evropi doneo KATAKLIZMU

O trenutnoj situaciji i potencijalnim posledicama u emisiji "Uranak" na televiziiji K1, govorio je profesor dr Vladimir Đurđević, klimatolog i prof. dr Ana Vuković Vimić, meteorolog.

Kako javljaju novinari iz Beča, metro je bio u prekidu tokom vikenda i juče, a građani se informišu putem društvenih mreža i vesti, kao i putem zvaničnih obaveštenja grada.

- Deca su se vratila u školu, a Beč je trenutno u stabilnom stanju. Međutim, Donja Austrija je u velikom problemu jer se Dunav izlio - prenosi Marina Simičić iz Beča.

Srbija pošteđena ciklona Boris, ali da se ponašamo kako da nismo

Printscreen

Meteorolog, Ana Vuković Vimić objasnila je da je ciklon veliki vremenski sistem koji može biti širok hiljade kilometara. Umerenih je širina i formira se iznad Evrope.

- Vantropski cikloni, kao što je Boris, kreću se od zapada prema istoku, i tako se i ovaj ciklon kretao - objasnila je prof. dr Ana Vuković Vimić i dodaje da je Srbija pošteđena kada je reč o ciklonu Boris.

- Sada ćemo da imamo opet toplije vreme. Međutim ciklon je sistem koji se rotira, okreće, povlači sa severa hladan vazduh, zato je kod nas hladno. Ovaj vikend smo bili na nekom ivičnom delu Borisa. Kada govorimo o klimatskim promenama, mi od ovakvih situacija nismo mirni. Moramo sada da se ponašamo sada kao da nas je Boris pogodio, jer će nas neki sledeći put pogoditi, i nema smisla da nam strada infrastruktura i životi, da ne bi osetili to na svojoj koži ponovo - dodala je.

Kako je nastao ciklon Boris

Klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević pojašnjava da je ciklon Boris nastao kada se velika količina hladnog vazduha iz polarnog severa spustila u centralnu Evropu, formirajući ovaj vremenski sistem.

- Pre nego što je došlo do formiranja ciklona, postojala je dolina niskog pritiska – oblast s nižim pritiskom koja se formira kada hladan vazduh prodre u toplije oblasti. Iz te oblasti se zatim izdvaja vrtlog, poznat kao ciklon. Boris se formirao iznad centralne Evrope, a u jednom trenutku je njegov centar bio iznad Srbije, ali je oblast padavina ostala severnije, zbog čega kod nas nije bilo kiše - kaže Vladimir Đurđević i objašnjava da bez obzira kolika je suša bila, kada bi se pojavio ciklon Boris, Srbija ne bi mogla da bude mirna.

On pojašnjava da je pitanje vremena kada ćemo se suočiti sa ovakvim problemima, a da su vremenske situacije i njihov raspored, kao lutrija.

- Ovog puta je iz šešira bila izvučena centralna Evropa. Mi smo ove godine bili izvučeni iz šešira po pitanju toplotnih talasa. Tako da je centar toplotnih talasa bukvalno bio iznad nas. Problem sa klimatskim promenama je to, što će biti sve češće i biće očiglednije - navodi klimatolog.

Đurđević se osvrnuo i na sistem upozorenja putem SMS poruka koji je u Srbiji startovao 15. septembra.

- SMS poruke funkcionišu tako, ukoliko je rizik od poplava na Dunavu ili Savi, verovatno bi ljudi koji se nalaze u području koje je pod rizikom, dobili poruku da treba da se sklone sa tog područja - objašnjava.

Prof. Branko Grisogon iz Zagreba upozorava na opasnosti brzih klimatskih promena.

- Plašim se tih prebrzih promena koje se događaju na način na koji nismo navikli i za koje nismo spremni. Teško je preneti političarima i administratorima potrebu za boljim finansiranjem obrazovanja i istraživanja klimatskih promena, koje su veoma kompleksne - kaže Branko.

On dodaje da je Hrvatska, poput Srbije, relativno dobro prošla u vezi sa ciklonom Boris, ali da se suočava s problemima vezanim za vodostaje usled dugotrajne suše.

- Promene su previše intenzivne, a stacionarni procesi su teški za upravljanje i objašnjavanje ljudima. Nagle promene, poput poplava ili suša, imaju ozbiljne posledice na saobraćaj, poljoprivredu i turizam. Moramo se prilagoditi, ali nedovoljno istražujemo klimatski sistem - objašnjava Grisogon.

Sve o poplavama u centralnoj Evropi pratite iz minuta u minut u našem blogu UŽIVO.

(K1)

BONUS VIDEO:

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI