POSAO ZA HILJADE LJUDI Stanovnici Mačvanskog okruga polažu velike nade u rudnik litijuma

Veliki broj građana Srbije ima svoje mišljenje o eksploataciji litijuma, ali čini se da se u aktuelnoj polemici najmanje čuje glas onih na koje bi projekat „Jadar“ najviše uticao – stanovnika Loznice i čitave Mačve.

Starije generacije se dobro sećaju kako je taj kraj izgledao kada je nekadašnji gigant, hemijska industrija „Viskoza“, zapošljavala više od 10.000 radnika osamdesetih godina.

- Viskoza je imala 13 pogona, svoj hotel, biblioteku KUD, novine. A onda je devedesetih došla kriza i egzistencija 10.000 ljudi je došla pod znak pitanja,“ seća se Vera Stefanović, bivši tehnolog i glavni istraživač u „Viskozi“, koja je u Loznicu došla sedamdesetih godina iz Banjaluke i tu radila sve do penzije.

Izmišljeni argumenti

Fabrika je zvanično prestala s radom 2005, a Rio Tinto je došao 2004. Stefanović se seća kako je izgledao grad kada je preko 10.000 ljudi ostalo bez posla i kako je mogućnost otvaranja rudnika litijuma probudila izvesnu nadu.

- Verovali smo da će rudnik i postrojenje za preradu otvoriti radna mesta za naše ljude, da će veliki broj radno sposobnih ljudi preći iz Viskoze u Rio Tinto i da neće morati da napuštaju zemlju i odlaze na rad u Nemačku, Belgiju, Švajcarsku - izjavila je ona za lokalni kanal „Loznica Info“. 

Upitana da prokomentariše protivljenje otvaranju rudnika litijuma, ona kaže da ekološki pokret posmatra čisto politički.

- Nema to veze sa ekologijom. Ne mogu da kažem ni rečenicu o rudarenju i o geologiji, to nije moja struka. Da se u tom ekološkom pokretu nalaze hemičari i tehnolozi, meni bi bilo jasno, ali bih se opet pitala zašto tek sad. Jer potrebe da se osnuje ekološki pokret je bilo daleko, daleko pre. Tu mislim na zagađenje od prevelike upotrebe pesticida u poljoprivredi, na uginuće pčela, ambroziju, zagađenje Zajače - naglašava Vera Stefanović i dodaje da je mnogo toga iznenađuje u raspravi o litijumu:

- Otkud sad ovolika kampanja za nešto što je za nas nepoznato. Imamo izmišljene argumente - Kažu da ćemo imati kisele kiše. To može da izjavi samo neko ko nije tehnolog, ko nije hemičar. Da bi došlo do sumpornih kiselih kiša mora prvo ta kiselina da isparava, da bi isparavala mora da ključa na 250 stepeni, a ovde je predviđeno zagrevanje do 90 koliko sam uspela da zapamtim.

Oduvek se živelo od rudarenja

Realizacija projekta Jadar, koja bi usledila tek nakon što se u zvaničnom postupku dokaže da je bezbedna za životnu sredinu i zdravlje ljudi, donela bi znatnu ekonomsku korist prvenstveno Loznici i celom Mačvanskom okrugu. 
Prema podacima kompanije Deloitte, već četvrtu godinu zaredom Srbija je prva u svetu po broju novootvorenih radnih mesta kroz strana direktna ulaganja (FDI) po glavi stanovnika.

Projekat „Jadar“ ima potencijal da dodatno ojača ovu poziciju, sa hiljadama novih radnih mesta u oblasti rudarstva i povezanim sektorima, i to izvan glavnog grada, čime bi doprineo ravnomernijem regionalnom razvoju, pokazala je studija procene ekonomskog uticaja.

Prema ovoj analizi koju je izradila kompanija Ergo Strategy Group, tokom četvorogodišnje faze izgradnje projekta bilo bi angažovano 3.500 radnika, dok bi u periodu rada rudnika, koji bi trajao najmanje 40 godina, bilo stalno zaposleno 1.300 ljudi. Pored toga, projekat bi uticao i na zapošljavanje u povezanim sektorima. Izračunato je bi otvaranje radnih mesta direktno vezanih za projekat dovelo do stvaranja dodatnih 3.265 radnih mesta u povezanim industrijama.

Finansijski efekti projekta takođe su značajni – procenjuje se da bi budžet Loznice bio udvostručen kroz godišnje prihode od poreza i taksi od gotovo 25 miliona evra. Ovi prihodi omogućili bi infrastrukturne projekte i unapređenje javnih usluga, što bi podiglo kvalitet života u celom regionu. 
Izgradnjom rudnika i postrojenja za preradu jadarita, Loznica bi mogla postati važan ekonomski centar, dok bi Mačvanski okrug dobio priliku za stabilniji razvoj kroz jačanje lokalnog lanca snabdevanja. 

Ovome se nadaju i građani Šapca i okoline, koji vide projekat kao priliku za nova zapošljavanja i bolji standard.

- Ja sam za kopanje. Ljudi moraju da žive od rudarenja. Oduvek je to bilo. Vekovima se rudarilo na ovim područjima, nema razloga da se to sada ne radi. A stručnjaci treba da kažu svoju reč što se tiče ekološke zaštite i svega ostalog - rekao je jedan od anketiranih stanovnika Šapca na lokalnoj televiziji AS.

Ima i onih koji su uzdržani i čekaju da čuju mišljenje nekoga ko nije politički opredeljen. 

- Nemam jasan stav o tome jer ne znam kome verovati, oprečni su stavovi - rekao je drugi Šapčanin.

Ekonomski razvoj je ono čemu se većina građana nada.

- Otvara se veliki prostor za zapošljavanje ljudi. Zašto i mi ni bismo bili u nečemu u prvim redovima u Evropi, a ne da čekamo stalno neko zadnje mesto. Ja dosad nisam čuo da je neko izneo validan argument protiv. Priča se da ćemo se potrovati. Pa da li bi neko bio lud da radi protiv sebe i protiv svoje dece - naveo je jedan od anketiranih građana na ulicama Šapca.
Posmatrano na nacionalnom nivou, ekonomski benefiti „Jadra“ bi takođe bili značajni. Pored direktnog doprinosa BDP-u Srbije od 695 miliona evra, što je oko 1% BDP-a, predviđa se da bi litijum mogao privući milijarde investicija u lanac e-mobilnosti, od proizvođača katoda i baterija za električna vozila do samih e-vozila. Kada se uračunaju svi ovi faktori, Srbija ima šansu da poveća svoj BDP za više od 10%.

BONUS VIDEO:

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI