Slao bogate priloge iz Rusije i Carigrada
Alo!/Nenad Vujanović
Igumanova palata, Foto: Alo!/Nenad VujanovićPalata Igumanov sagrađena je u vreme intenzivnih napora da se Terazije, koje su u međuratnom periodu postale gradski centar, obogate reprezentativnim objektima. Zadužbina trgovca Sime Andrejevića Igumanova raspisala je uži konkurs za projekat palate krajem 1935. godine, a vodio ga je arhitekta Pera Popović, pobornik srpsko-vizantijskog stila u arhitekturi. Na konkurs su pozvani arhitekte Aleksandar Deroko i Branko i Petar Krstić. Zahtev zadužbine bio je da palata bude monumentalna i u traženom stilu.
Rad braće Krstić, sa širokim arkadama i u modernizovanoj verziji srpsko-vizantijskog stila, usvojen je na konkursu i 1936. godine, kada je počela izrada glavnog projekta.
Alo!/Nenad Vujanović
Igumanova palata, Foto: Alo!/Nenad VujanovićTokom razrade projekta Krstići su odustali od nefunkcionalnih elemenata poput arkada u prizemlju i konačno završili projektovanje krajem 1936. Naredne godine počela je izgradnja, a završena je u aprilu 1938. Tokom gradnje izvršene su neke manje prepravke, a neposredno posle Drugog svetskog rata urađene su neke manje promene u prizemnim prostorijama. Igumanova palata je ugaona petospratnica.
Pomagao školovanje u Srbiji
Sima Andrejević rođen je u Prizrenu 1804. godine u porodici uglednog i poznatog prizrenskog trgovca Andreje Đorđevića. Školovao se u Manastiru Sveti Marko, u selu Koriši kod Prizrena, gde je njegov brat jeromonah Aksentije, kasnije iguman, vodio brigu o njemu, pa je Sima zato kao drugo prezime uzeo Igumanov. Za ono vreme stekao je dobro obrazovanje. Bio je čovek snažnog duha i čvrste volje, sistematičan i uporan borac da ostvari svoje ideje. Bavio se preradom duvana i trgovao je njime. Kao trgovac je radio od 1846. godine u Carigradu i Odesi, a nastanio se u Kijevu. Kada se obogatio, počeo je da se bavi dobrotvornim radom. Slao je bogate priloge u novcu i stvarima crkvama i manastirima po Srbiji. Svesrdno je pomagao školovanje mladih Srba i iskreno se interesovao za prosvetne prilike u Srbiji. Svoje bogatstvo je preneo u Srbiju i upotrebio ga za podizanje prosvetnih ustanova od opšte koristi. Umro je u Prizrenu 1883. godine.
Na pročelju fasade nalazi se natpis: „Zadužbina Sime Andrejevića Igumanova Prizrenca“, budući da je Sima 1872. godine u Prizrenu otvorio Bogoslovsko-učiteljsku školu, čije je izdržavanje obezbedio time što je podigao palatu na Terazijama i stvorio zadužbinu koja je donosila redovne prihode. Reprezentativna gradska palata jedno je od najznačajnijih dela arhitekata Petra i Branka Krstića, ujedno i jedan od ključnih objekata na kome se ogleda proces transformacije tradicionalnog akademskog koncepta u moderni. Zamišljena je u modernizovanoj verziji srpsko-vizantijskog stila, sa širokim arkadama u prizemlju, vertikalno raščlanjenom fasadom na spratovima i dekorativnim motivom izduženog lučnog otvora. Dekorativni motiv izduženog zalučenog otvora vodi poreklo iz srpsko-vizantijskog stila, a projektanti su ga suprotstavili formalnim odlikama modernizma - mermernoj oblozi fasade, nizovima pravougaonih prozora na poslednjem spratu, jakoj nadstrešnici u prizemlju, dekorativnim okruglim prozorima na vrhu građevine, dekorativnoj šipci za zastavu... U prizemlju je poslovni prostor, dok je na spratovima stambeni. Upotrebljeni materijali odgovaraju standardima perioda u kome je objekat izgrađen. Ulazi u zgradu su dekorativno obrađeni u gipsu i štuko-mermeru, a na vrhu zgrade prvobitno se nalazila skulptura Sime Igumanova sa siročićima, rad vajara Lojze Dolinara. Ta tri i po metra visoka bronzana statua uklonjena je nakon Drugog svetskog rata.
povezane vesti
