Đurić: Priština egzistencijalno preti Srbima; Dugoli: Srbija destabilizuje Kosovo
Ambasadori Srbije i lažne države Kosovo u Americi, Marko Đurić i Ilir Dugoli, govorili su za magazin Njuzvik o aktuelnim dešavanjima na Kosovu. Đurić je izjavio da Priština kontinuirano sprovodi provokativne akte i povećava međuetničko nepoverenje, dok Dugoli tvrdi da ne postoje dokumentovani slučajevi sistematskog kršenja prava kosovskih Srba od strane tzv vlade Kosova
Njuzvik konstatuje da je status Kosova, posle raspada Jugoslavije, ostao predmet međunarodnog spora otkako je proglasilo nezavisnost 2008. godine.
''Polovina sveta ne smatra Kosovo nezavisnom republikom''
Većina država članica Ujedinjenih nacija, uključujući Sjedinjene Države i veći deo NATO-a i Evropske unije, gleda na Kosovo kao nezavisnu republiku, dok skoro polovina sveta ne smatra Kosovo odvojenim političkim entitetom od Srbije. Kosovo ima značajnu etničku albansku većinu, ali takođe uključuje brojne manjinske zajednice, uključujući Bošnjake i Srbe, za koje srpski zvaničnici tvrde da su na meti kosovskih vlasti koje sprovode diskriminatornu praksu.
Hapšenje koje je pogoršalo previranja, Srbija razmatra raspoređivanje svojih trupa na KiM
Previranja su se, piše Njuzvik, pogoršala ovog meseca hapšenjem još jednog policajca kosovskog Srbina kojeg su kosovske vlasti optužile za terorizam, a pojavili su se i izveštaji o napadima na osoblje Evropske unije. Usred ovih nemira, Srbija je otvoreno razmatrala raspoređivanje trupa na Kosovu.
„Beograd je bio i uvek će biti konstruktivan učesnik u dijalogu, zalažući se za mir, stabilnost i kompromis. Priština, sa svoje strane, kontinuirano sprovodi provokativne i jednostrane akte kojima se krše Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Briselski sporazum uz posredovanje EU, kao i mere koje predstavljaju egzistencijalnu bezbednosnu pretnju srpskom stanovništvu i njihovim pravima, čime se ugrožava mir i dalje povećava međuetničko nepoverenje. Zbog toga tražimo oslobađanje svih uhapšenih Srba i nastojimo da pronađemo načine za deeskalaciju situacije i smirivanje tenzija na severu Kosova i Metohije“, rekao je za Njuzvik ambasador Srbije u SAD Marko Đurić.
''Srbija ostaje privržena procesu dijaloga koji se vodi uz pomoć EU, bez prejudiciranja budućeg statusa južne srpske pokrajine''
On je naveo i da je 2022. godina rekordna po broju etnički motivisanih incidenata, protivpravnih i neosnovanih pritvaranja, napada na Srbe, njihovu imovinu i srpsko versko, istorijsko i kulturno nasleđe.
„Srbija ostaje privržena procesu dijaloga koji se vodi uz pomoć EU, bez prejudiciranja budućeg statusa južne srpske pokrajine, a u cilju rešavanja konkretnih pitanja od značaja za život svih ljudi na Kosovu i Metohiji", rekao je Đurić.
''Autokratski režim u Beogradu je angažovan u stalnim naporima da izazove nemire''
Međutim, ambasador Kosova u SAD Ilir Dugoli rekao je da je „ono čemu smo svedoci poslednje na dugačkoj listi pokušaja Srbije da destabilizuje Kosovo“.
„Autokratski režim u Beogradu je angažovan u stalnim naporima da izazove nemire i oni to rade ne samo na Kosovu već i u drugim zemljama poput Crne Gore i Bosne i Hercegovine“, rekao je Dugoli za Njuzvik.
Dugoli tvrdi da se „glavni pokretač ovih napora“ može pronaći u dugotrajnom uticaju bivšeg srpskog i jugoslovenskog lidera Slobodana Miloševića, koji se opirao raspadu Jugoslavije i podržavao srpske nacionalističke pobune širom Balkana usred krvavih ratova što je izazvalo direktnu intervenciju NATO-a.
Kosovski ambasador je rekao da je „hapšenje bivšeg policajca za koga se sumnja da je izvršio teroristički napad na prostorije Opštinske izborne komisije samo povod za ove napade“ kojima Srbija preti.
„Beograd je, očigledno, zainteresovan da sabotira sporazum o normalizaciji odnosa u čijem središtu bi trebalo da budu međusobno priznavanje Kosova i Srbije, nešto što su brojni lideri i institucije – od predsednika Bajdena do Evropskog parlamenta – vrlo jasno rekli. Takođe, važno je napomenuti da je ovo taktika srpske strane da postavi dodatne barijere integraciji Kosova u EU", rekao je Dugoli.
On je naveo i da "ne postoje dokumentovani slučajevi sistematskog kršenja prava kosovskih Srba od strane Vlade Kosova", što je Đurić osporio.
''Srbija nastavlja da poziva međunarodnu zajednicu i sve aktere u međunarodnom prisustvu na Kosovu i Metohiji da obezbede mir, poštovanje Rezolucije 1244 UN-a''
„Srbija nastavlja da poziva međunarodnu zajednicu i sve aktere u međunarodnom prisustvu na Kosovu i Metohiji da obezbede mir, poštovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, zakonskih normi i postignutih dogovora, odnosno da spreče dalje ugrožavanje Srba i drugih nealbanaca i da zaštite svoja ljudska prava uz obezbeđivanje bezbednosti i održivog povratka svim izbeglim i raseljenim licima i da im tako omogući normalan i dostojanstven život 21. veka“, rekao je Đurić.
A, po pitanju međunarodnog priznanja, istakao je da „veliki broj država članica Ujedinjenih nacija, uključujući pet država članica Evropske unije, ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost i vide to kao čin koji preti stvaranjem presedana, destabilizacijom drugih regiona u svetu i time ugrožava postojeći svetski poredak“.
Unutar EU, zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova su Kipar, Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija, uglavnom zbog postojećih teritorijalnih sporova ovih zemalja i zabrinutosti zbog velikog, nemirnog svog manjinskog stanovništva. Uspešan pokušaj pridruživanja EU zahtevao bi da svaka od ovih zemalja promeni svoj stav i pridruži se jednoglasnom glasanju u korist aspiracija Kosova.
Đurić je dalje naveo da su „Kosovo i Metohija autonomna pokrajina u sastavu Republike Srbije, pod upravom Misije Ujedinjenih nacija (UNMIK) u skladu sa efektivnom i pravno obavezujućom Rezolucijom SB UN 1244“ i da je proglašenje nezavisnosti Kosova „jednostrani akt kojim se flagrantno krše međunarodno pravo, Povelja Ujedinjenih nacija, Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 (1999) i Završni akt iz Helsinkija“.
Moskva u više navrata podržala stav Beograda
Tekući spor između Kosova i Srbije odvija se u pozadini širih geopolitičkih rivalstava koja već dugo imaju značajan uticaj na Balkan. Dok je Kosovo napravilo korake ka izgradnji odnosa sa Zapadom i njegovim saveznicima, Srbija je održavala bliske veze sa Rusijom, zajedno sa drugim zemljama koje su često kritične prema politici Zapada.
„Vredi imati na umu da Srbija kroz eskalacije i tenzije stalno nastoji da skrene pažnju sa svojih aktivnosti u drugim oblastima, bilo da se radi o odbijanju da uskladi spoljnu politiku sa EU i SAD u vezi sa sankcijama Rusiji, ili proširenju saradnje sa Iranom, Venecuelom i drugim sličnim režimima“, rekao je Dugoli.
Moskva je u više navrata izražavala podršku stavu Beograda.
„Na teritoriji Republike Kosovo nikada više neće biti policajaca i vojnika iz Srbije i hegemonistički san Srbije se nikada neće ostvariti. To ne znači da izjave i postupci Srbije ne treba da alarmiraju sve kojima je stalo do mira i stabilnosti na Balkanu. Pretnje Srbije kroz oružane snage treba da ogorče sve. Na kraju krajeva, ove pretnje se dešavaju u pozadini četiri rata koje je Beograd vodio u regionu. Srbija, a ne Kosovo, i zvaničnim kanalima i preko kriminalnih elemenata, ponovo žestoko napada političare kosovske Srbe koji se ne slažu sa ratnim huškanjem Beograda", rekao je Dugoli.
I on je pozvao na međunarodnu akciju, tvrdeći da „Srbija u suštini preti Kosovu agresijom".
Dugoli je rekao i da je legalnost nezavisnosti Kosova zapečaćena od strane Međunarodnog suda pravde u mišljenju datom na inicijativu Srbije. On je opisao protivljenje Beograda i Moskve ovom mišljenju kao „drsko“, ali „nije iznenađujuće“.
Mišljenje MSP iz 2010. bilo je prvo te vrste i utvrdilo je da deklaracija o nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Ona, međutim, nije eksplicitno potvrdila validnost tvrdnje Kosova.
"Baš kao što se zalaže za očuvanje suvereniteta i integriteta sopstvene teritorije, Srbija se takođe zalaže za poštovanje teritorijalnog integriteta drugih suverenih država, međunarodno priznatih u okviru Ujedinjenih nacija i za princip da se granice mogu menjati samo u skladu sa pravilima međunarodnog prava", rekao je Đurić.
Pratite najnovije VESTI SA FRONTA
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (1)
Ja
17.12.2022 21:41
Kosovo je atonomna pokaina kosovo i metohije u sastavu srbije !!!