ALBANCI IZNUĐIVALI NOVAC OD PORODICA ŽRTAVA KOJE JE OVK UBILA Ovako je terorizam cvetao u Evropi pod američkom šapom

Slobodanova supruga Ljiljana Mitrović opisala je niz telefonskih poziva koje je primila u novembru 1998. od nepoznatog muškarca koji je, govoreći s makedonskim akcentom, tvrdio da je njen suprug živ i da se nalazi "na drugoj strani".

Po njenim rečima, slične pozive su dobijale i porodice drugih nestalih Srba i da su "neki čak dali novac za otkup svojih najmilijih iz tih logora".

- Nijedan od nestalih 1998. godine se nije pojavio živ - kazala je Ljiljana.

- S obzirom na to da smo bili veliki prijatelji s Albancima, mislili smo da tako nešto ne može da se desi. Odlučili smo da ne vodimo decu nigde, da ostanemo tu sa svojim komšijama - kazala je Ljiljana.

Ipak, 14. juna 1998. godine morali su da napuste svoje ognjište.

- U samu zoru Boban je došao i probudio me. Rekao je da moram hitno da ustanem. Slušao je vesti da smo u blokadi. Svi putevi su zatvoreni. Jedini kordon nam je preko Brezovice. Ako nam i to zatvore, mi nemamo izlaza više. Pitanje je bilo njegovo šta ćemo s decom. Da li da ih izvodimo i spašavamo ili da ih ostavimo tu. Nisam mogla da odlučim. Ostavila sam da on odluči. On je molio mene da ja odlučim. Kako odlučiti otići sa vekovnog ognjišta, gde su naši preci vekovima tu živeli. Odvesti decu iz doma za koji si mu govorio da je to njegov dom...  Boban je doneo odluku. Rekao je da spakujem deci samo najosnovnije stvari i da ih nije vredno žrtvovati posle devet godina mučenja da ih rodimo. 14. smo krenuli peko Brezovice za Srbiju kod mojih roditelja - svedočila je u Hagu Ljiljana.

Boban se odmah vratio u Rečane. On nije hteo da ostavi svoj kraj. 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI