Gordan Grlić-Radman je na KiM najavio otvaranje hrvatskog vojnog kampa, na šta su oštro reagovali srpski zvaničnici i predstavnici srpskog naroda u južnoj pokrajini.

U polemiku se uključio i predsednik Aleksandar Vučić poručivši da postupci i izjave iz Hrvatske nisu izraz poštovanja prema Srbiji i da Zagreb želi da unizi Beograd. 

U svom odgovoru hrvatsko Ministarstvo inostranih i evropskih poslova razlog za takve reakcije vidi u skretanju pažnje sa inicijative o "takozvanom" bunjevačkom jeziku, odnosno, kako se tvrdi, pokušaju razbijanja hrvatskog nacionalnog korpusa u Srbiji.

Srpsko Ministarstvo spoljnih poslova uzvratilo je da Zagreb mora da prestane da obmanjuje javnost i pothranjuje neistine i stereotipe o Srbima i Srbiji, naglašavajući da je hrvatska diplomatija odstupila od principa dobrosusedskih odnosa.

Odgovarajući na saopštenje iz Zagreba, Nikola Selaković napominje da, ako je nešto histerično i apsurdno, to je niz tvrdnji koje su iznete iz Zagreba.

"Neko vas proziva za velikosrpsku agresiju, a istovremeno govori o raspoređivanju svoje vojske na delu teritorije Srbije, neko vam priča o nepoštovanju granica i nužnosti njihovog nemenjanja, a protivpravno prisvajanje dela teritorije vaše zemlje smatra sasvim normalnim", ukazao je Selaković.

Na spominjanje "logora" na teritoriji Srbije tokom sukoba devedesetih godina prošlog veka, Selaković kaže da se dolazi do apsurda da neko priča o tome, a da se još nije suočio sa sopstvenom prošlošću - nacističkom tvorevinom NDH i nizom logora koji su predstavljali "industriju smrti".

Selaković je ponovio stav MSP-a o ulaganju u dobrosusedske odnose i uzdržavanje od provokacija.

"Zamislite da je neko izašao u Srbiji u mestu gde je većinsko hrvatsko stanovništvo i klicao onome što se u Borovu selu dešavalo na Vaskrs ove godine", primetio je Selaković.

O reciprocitetu u vlasti

Pominjući hrvatske zahteve za reciprocitetom u organima vlasti, Selaković naglašava da u Hrvatskoj ima 4,36 odsto Srba, a Hrvata u Srbiji 0,81 odsto.

"Okvirna Konvencija Saveta Evrope o pravima manjina kaže da između deset i 20 odsto pripadika jedna manjine treba da živi u nekom mestu da bi imali pravo na službeni jezik", podsetio je šef srpske dipolomatije.

Podseća da je prema srpskim zakonima 15 odsto kada se nekoj manjini mora dati to pravo, tvrdeći da je u Srbiji slučaj da se to pravo ostvaruje i kada je udeo manjina ispod tog procenta.

Sa druge strane, Selaković naglašava da je u Hrvatskoj da bi se to pravo ostvarilo potreban udeo u stanovništvu 33 odsto, podsećajući na gaženje ćiriličkih tabli u Vukovaru.

"Među nestalima koje Zagreb spominje ima i Srba"

Ukazao je i na to da je hrvatskoj manjini poklonjena kuća Bana Jelačića u Petrovaradinu, da je u centru Beograda hrvatska zajednica dobila prostorije, ulaganje u infrastrukuturu u hrvatskim mestima...

"Naravno da moramo da razgovaramo, komunikacija postoji. Ne može se govoriti o dobrosusedskim odnosima a svako malo provocirate", kaže Selaković.

Ukazuje da je hrvatsko ministarstvo napalo njegovu reakciju na pretnje rukovodstvu Hrvatske nacionalne zajednice u Srbiji ističući da je policija odmah uhapsila odgovorne, tvrdeći da se država pokrenula mnogo pre protestne note iz Zagreba.

Govorite o nestalim licima, a znate koliko je među tim osobama ima Srba, tu postoji i interes Beograda, dodaje Selaković.

Selaković ističe da se takovom retorikom ne dolazi do dobrosusedskih donosa već je potrebno da se tom pitanju pristupa časno, čestito i sa iskrenom željom.

Pogledajte koliko je još srpskih sela u Hrvatskoj koja nemaju asflatiranih puteva, struje i vode, zaključuje Selaković.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI