Obeležena 500-ta godišnjica Jevrejske zajednice (FOTO)

On je na svečanoj akademiji u Starom dvoru organizovanoj povodom obeležavanja velikog jubileja - 500 godina postojanja Jevrejske opštine u Beogradu, rekao da su sudbine srpskog i jevrejskog naroda povezane i neraskidive.

"Mnogi političari, generali, pisci, umetnici i druge ugledne ličnosti bili su Jevreji. Kada su Srbi išli u ratove, Jevreji su išli sa njima, delili su istu sudbinu. Jevrejsko groblje u Beogradu govori sve o istoriji srpske prestonice", rekao je Vesić.

On je istakao da je posebno ponosan što je prva odluka Skupštine grada 2014. godina bila da se 10. maj proglasi za Dan sećanja na žrtve holokausta.

"Ispravljena je istorijska nepravda jer Staro sajmište je bilo jedini logor u bivšoj SFRJ koji nije bio obeležen. Uskoro ćemo imati Memorijalni centar, na kome će generacije mladih učiti o užasima holokausta", poručio je Vesić.

On je naglasio da je Beograd, preko svog Arhiva sačuvao uspomenu na preko 6.000 Jevreja koji su stradali u Beogradu, i da je ta dokumentacija predata u Muzej holokausta u Vašingtonu.

Takođe je istakao da je Srbija jedna od prvih država u Evropi koja je donela Zakon o restituciji jevrejske imovine i tako rešila to pitanje.

"Sećanjem na prošlost gradimo zajedničku budućnost.

Živimo u istom društvu, imamo istu otadžbinu i pokušavamo da ona bude bolja", poručio je Vesić.

Predsednik Jevrejske opštine Beograd Aron Fuks rekao je da se istoričari slažu da je Jevrejska opština u Beogradu nastala 1521. godine.

Kako je podsetio, Otomansko carstvo, koje je u to vreme bilo blagonaklono prema Jevrejima, pozvalo je sefardske Jevreje da dođu iz Španije i oni su i došli, dok su u Beograd već nešto ranije počeli da pristižu i Aškenazi.

Fuks je naglasio da su Jevreji sva prava u Srbiji stekli 1878. godine, a da su u Drugom svetskom ratu desetkovani.

Od 11.800 Jevreja samo njih 1.180 dočekalo je kraj rata.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI