NAJBOLJI MEĐU NAJBOLJIMA Na listi SNS samo velika imena, među njima i PUTINOV PRIJATELJ

Srpska napredna stranka spremila je snažan tim za predstoježe izbore koji će biti održani u aprilu ove godine. Na sednici Glavnog odbora Srpske napredne stranke usvojena spektakularna lista članova SNS za naredne izbore, a na njoj se nalaze imena glumaca, lekara, reditelja, sportista, muzičara, naučnika...

U timu SNS su brojni najugledniji srpski naučnici, umetnici, uspešni sportisti i najeminentniji predstavnici kulture. 

Nakon što su sinoć raspisani parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji, građani su pohrlili da pruže podršku Srpskoj naprednoj stranci, a među prvima su došli doktorka Danica Grujičić, glumica Iva Štrljić, glumac Lazar Ristovski, košarkaš Marko Kešelj...

Predstavljamo vam samo neka od ključnih imena koja će se naći u timu SNS, a u nastavku ukratko možete pročitati njihove impresivne biografije. 

1. Danica Grujičić

Doktorka Danica Grujičić, direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju, prva je na listi Srpske napredne stranke za parlamentarne izbore. 

Nakon raspisivanja izbora, doktorka Grujičić je istakla da je ona uz SNS zbog svih stvari koje su poslednjih godina urađene u zdravstvu.

Printscreen

- Zbog svih onih stvari koje su urađene u poslednjih sedam godina u zdravstvu. Smatram da taj trend u zdravstvu koji se desio u poslednjih sedam godina nikako ne treba prekinuti. Sa kliničkih centara preći na sekundarne zdravstvene centre i napraviti reformu zdravstvene zaštite. Zajedno možemo sve. Zamolila bih sve koji budu učestvovali u kampanji da ona bude zasnovana pre svega na argumentima. Da vidimo šta smo uradili, kakvi su nam planovi, a ne da se bavimo privatnim životima - rekla je doktorka Grujičić.

Danica Grujičić je srpski lekar, specijalista neurohirurgije, načelnica Centra za neuroonkologiju Neurohirurške klinike Kliničkog centra Srbije i redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, predsednik humanitarne organizacije Zdrava Srbija i predsednik komisije za psihoaktivne supstance Ministarstva zdravlja.

Godišnje izvede više od 300 najkompleksnijih neurohirurških intervencija i jedna je od najzaslužnijih što je gama nož stigao u Srbiju.

Studije medicine je počela u Moskvi, a završila u Beogradu sa prosečnom ocenom 9,60. Magistrirala je 1987. godine i doktorirala 1996. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Objavila je, kao autorka ili koautorka, više od 250 naučnih radova, poglavlja u knjigama i monografija. 

2020. godine odlikovana je Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena.

2. Stojan Radenović

Profesor Stojan Radenović jedan je od naših najcitiranijih matematičara, a od 2015. do 2018. godine bio je na listi među 100 najcitiranijih matematičara sveta.

Diplomirao je matematiku u Beogradu 1971. godine, magistrirao 1976, a doktorirao 1979. godine.

Znatno je doprineo da se Beogradski univerzitet nađe među 300 rangiranih na prestižnoj Šangajskoj listi. 

Tanjug/ Zoran Zestic

I danas kao penzioner zauzima značajna mesta na svetskim listama rangiranja istraživača. Trenutno ima više od 12.000 citata, a samo od početka 2022 već više od 100. Njegov H-indeks je 59.

Za uspehe u naučnom i pedagoškom radu odlikovan je 2015. godine srebrnom medaljom predsednika Republike, a 2016. velikom plaketom Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Radenović nije imao dilemu da li da prihvati poziv da se nađe na listi SNS, jer je to "podsticaj da dalje svoj posao radi koliko može, pomaže mladima i tako doprinosi stvaranju pristojne Srbije".

- Ne samo meni, nego mnogima u Srbiji, politika Aleksandra Vučića znači motivaciju da svako radi svoj posao na najbolji mogući način. Ostvareni rezultati u svim oblastima - izgradnja zemlje, briga za svakog čoveka, posebno zalaganje za mir u regionu, spoljna politika bazirana na realnosti, briga o mladima da ostanu u zemlji - jasno su vidljivi. Nezaboravna je aktivnost predsednika Vučića oko stvaranja uslova da se pojava infekcije kovida što uspešnije prevaziđe - rekao je Radenović za Novosti.

3. Jelena Begović

Jelena Begović je doktorka koja je svaki svoj uspeh zaslužila isključivo marljivošću, posvećenošću i mukotrpnim radom punim ljubavi prema nauci, žena koja je ceo svoj zivot posvetila nauci, prošla je sve lestvice u u naučnom radu.

Započela je rad u struci 1998. godine kao istraživač pripravnik upravo na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, pa napredovala kao istraživač saradnik, naučni saradnik i viši naučni saradnik, a paralelno je napredovala i u radnom odnosu kao zamenik šefa Laboratorije za molekularnu genetiku industrijskih mikroorganizama. Zatim 2011. godine postaje zamenik direktora Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, da bi 2013. preuzela vođenje ove domaće prestižne naučne ustanove. Jelena Begović doktorirala je 2008. godine na Biološkom falultetu.

Tanjug

Kada se pogleda njena impresivna biografija, jasno je da je doktorka Begović do svih svojih rezultata došla isključivo radom, marljivošću, potpunom posvećenošću nauci i poslu koji voli.

Jasno je da ime dokotorke Jelene Begović predstavlja veliko pojačanje za Srpsku naprednu stranku, ali je pre svega i jasan signal da predsednik Vučić i SNS žele da u narednom periodu jos više ulažu u nauku, obrazovanje i jačanje naše, kako se to popularno kaže, naučne industrije.

4. Lazar Ristovski

Promo

Lazar Ristovski je srpski filmski, pozorišni i televizijski glumac. Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi Ognjenke Milićević, zajedno sa Bogdanom Diklićem, Snežanom Savić, Ljiljanom Stjepanović i Radošem Bajićem.

5. Žika Bujuklić

Žika Bujuklić je istaknuti srpski pravnik, istoričar i univerzitetski profesor u penziji. Redovni je profesor Rimskog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu i vanredni profesor na Pravnom fakultetu na Palama. Poznat je po svojim obimnim knjigama i predavanjima o Starom Rimu.

Završio je Pravni fakultet u Beogradu 1975. godine, gde je magistrirao 1982. i odbranio doktorsku disertaciju 1999. godine. Dva puta je nagrađivan kao student generacije. Magistarski rad odbranio je 1977. godine. Dva puta je bio na usavršavanju u Letnjoj visokoj školi u Štroblu u Austriji kao i na kursu za Uporednu pravnu tradiciju u Strazburu. Specijalizirao se na Pravnom fakultetu u Rimu Univerziteta La Sapjenca, gde je i dobitnik "Nagrade grada Rima".

Odigrao je u pozorištu više od 4.000 predstava i snimio je u više od 50 filmova, većinom u glavnim ulogama.

Profesor Bujuklić tečno govori engleski i italijanski jezik, a služi se i latinskim, francuskim i španskim jezikom.

Jedan je od osnivača društva "Dante Aligijeri" dugogodišnji je član akademskog hora "Obilić" u okviru KUD "Branko Krsmanović" i član je upravnog odbora tog društva.

6. Borislava Perić Ranković

Borislava Perić-Ranković je srpska stonoteniserka i paraolimpijka.

Na Paraolimpijskim igrama 2008. u Pekingu i Paraolimpijskim igrama 2012. u Londonu je osvojila srebrnu medalju, a na paraolimpijskim igrama u Riju 2016. godine osvojila je zlatnu medalju i srebrnu sa Nadom Matić u ekipnom takmičenju.

Paraolimpijski komitet Srbije

Borislava Perić Ranković i Nada Matić su na Paraolimpijskim igrama u Tokiju 2021. godine osvojile bronzu u ekipnoj konkurenciji.

U oblasti sporta predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlikovao je Sretenjskim ordenom najbolju srpsku sportistkinju sa invaliditetom, stonoteniserku Borislavu Perić Ranković.

7. Dejan Ilić

Profesor dr Dejan Ilić je naučnik iz oblasti fizičke hemije, mikroračunarstva, elektronike, nagrađivani menadžer i profesor Univerziteta u Gracu. Naučnik i biznismen, profesor na univerzitetima u Nju Džersiju, Parizu, Londonu i Gracu, doprineo je revoluciji u proizvodnji mini baterija za mobilne telefone , računare i automobile.

Prijatelj nemačke kancelarke Angele Merkel, ruskog predsednika Vladimira Putina, bivši saradnik Stiva Džobsa i pronazalač sa više od 700 patenata, profesor doktor Dejan Ilić živi danas u rodnom Selevcu kod Smederevske Palanke.

Studirao je fizičku hemiju u Beogradu i Drezdenu. Diplomirao je 1982. godine na Univerzitetu u Medonu (Francuska).

Profesionalnu karijeru počinje 1987. u kompaniji Varta. Kao šef razvojno-istraživačkog tima radio je na razvoju novih punjivih mikrobaterija. Na osnovu njegovih istraživanja na univerzitetima u Drezdenu i Gracu o reakciji između litijum metala i metal oksida, njegov razvojni tim u Varti razvio je revolucionarni sistem mikrobaterija koji se danas koristi u gotovo svim prenosnim uređajima: mobilni telefoni, laptop računari, PDA uređaji, Ipod uređaji i slično.

Za kreaciju mikrobaterije i smart kartice 2005. godine osvojio je nagradu za životno delo Svetskog udruženja hemičara, a Varta Mikrobateri proglašena je za najuspešnije preduzeće u Nemačkoj.

Kompanija Ari je pod rukovodstvom profesora Ilića do sada dobila 13 svetskih priznanja za svoje proizvode. Među njima su i tri Oskara za razna dostignuća. Poslednji i najznačajniji je Oskar za tehničko dostignuće 2008. godine. Reč je o proizvodu Arimaks koji daje svetlo uz čiju pomoć mogu da se vide detalji koji običnim okom nisu vidljivi. Proizvod se primenjuje u filmskoj industriji, ali i u medicini, automobilskoj industriji, kod sigurnosnih sistema itd.

Dejan Ilić je u mladosti bio član Odbojkaške reprezentacije Jugoslavije. Sportsku karijeru je počeo u OK Partizan iz Beograda. Sa samo 16 godina postao je član reprezentacije. Svoju karijeru je nastavio u OK Medon u Italiji, a nakon toga u OK Bajern iz Leverkuzena.

8. Jovan Kolundžija

Jovan Kolundžija je istaknuti srpski violinista, koji je održao više od 4.000 koncerata širom sveta i koji je dobitnik brojnih domaćih i stranih nagrada.

Svira violinu od šeste godine. Studije započinje u muzičkoj školi, potom u muzičkoj gimnaziji u Beogradu. Magistrirao je na Muzičkoj akademiji u klasi profesora Petra Toškova, a usavršavao se kod čuvenog violiniste Henrika Šeringa.

Jutjub/ KissFM Media

Osnovao je 2001. Centar lepih umetnosti Guarnerius. Centar je prerastao u njegovu umetničku zadužbinu, gde usmerava mlade talente. Ovaj centar je, odlukom vlade Republike Srbije, 2013. godine dobio status Ustanove kulture od nacionalnog značaja.

Jovan Kolundžija svira na violini "Pjetro Gvarneri" iz Venecije iz 1754. godine. Povremeno nastupa zajedno sa svojom sestrom, pijanistkinjom Nadom Kolundžija.

9. Lepomir Ivković

Lepomir Ivković je srpski pozorišni, televizijski i filmski glumac.

Rođen je u Beogradu. Glumu je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Milenka Maričića. Stalni je član Narodnog pozorišta od 1. septembra 1985. godine. Ostvario je zapažene uloge i u televizijskim serijama, tumačeći epizodne uloge, od kojih su najpoznatije u Policajac sa Petlovog brda, Srećni ljudi, Budva na pjenu od mora.

Dobitnik je sledećih Nagrade za scenski govor u predstavi Lazar, veliki knez, Nagrade za ulogu u predstavi Lari Tompson – tragedija jedne mladosti i javne pohvale Narodnog pozorišta za predstave Potera za zlatom i Solunci govore.

10. Nataša Tasić Knežević

Nataša Tasić Knežević- sopran, solistkinja Opere SNP u Novom Sadu.

Sa suprugom pijanistom Sašom Kneževićem ostvarila značajne nastupe širom Evrope održala niz humanitarnih koncerata čiji je cilj bio obnova i izgradnja hramova u Beogradu i na Kosmetu.

Nataša Tasić Knežević rekla je za Blic da se pokazalo da su promene moguće.

- Ponekad iz ostrašćenosti i gordosti ne vidimo da postoji šansa za ostvarivanje boljitka u društvu. Svi smo mi ljudi jednaki pred kosmosom, pa ako ličnim primerom mogu da pomognem da nevidljivi postanu vidljivi onda je ovo jedan od puteva. Put ka jednakosti – kaže Tasić Knežević.

11. Marko Kešelj

Marko Kešelj je bivši srpski košarkaš. Osvajač je brojnih trofeja u mlađim kategorijama reprezentacije Srbije.

Foto: Printscreen/Youtube

U seoniorskom dresu Srbije se istakao na Svetskom prvenstvu u Turskoj 2010. godine, kada je šutirao trojke sjajnih 60 odsto (21 od 35), i bio drugi trojkaš šampionata. Tada je bio treći strelac nacionalnog tima sa 100 postignutih poena, samo tri manje od vodećeg Nenada Krstića. Srbija je tada zauzela četvrto mesto.

Kešelj je pružio dobre partije i na Evropskom šampionatu u Litvaniji 2011. godine, kada je Srbija zauzela sedmo mesto.

12. Ivan Antić 

Ivan Antić je borac sa karaule Košare. Sve vreme napada albanskih ekstremista je ratovao, a ranjen je poslednjeg dana rata 1999, kad je upao u zasedu.

Ostao je upamćen kao jedan od heroja koji su branili most u Kosovskoj Mitrovici.

 

Zajedno sa brojnim profesorima, lekarima, naučnicima i ličnostima iz sveta kulture na listi okupljenoj oko naprednjaka naći će se i IT stručnjaci Milan Bosnić i Vladimir Rakonjac.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI