ZORAN ĐORĐEVIĆ: Varljivo leto '22

Traži se, očekuje se, mnogo, gotovo sve – a ne nudi se ništa što je merljivo, izvesno, što daje sigurnost građanima Srbije i što su svakako zaslužili. Nema čak ni varljive nade u varljivom letu koje dolazi.

Leto koje je pred nama biće, sasvim sigurno, jedno od najneizvesnijih po globalnu  ljudsku zajednicu u celini, u novijoj svetskoj istoriji. Previše je nepoznanica u današnjem istorijskom trenutku, od kojih neke mogu biti determinisane i onim što bi se moglo okarakterisati kao područje iracionalnog i previše eventualno mogućih, potencijalnih, uzročno-posledičnih okolnosti da bi se predstojeće leto iščekivalo u miru, bez zebnje i brige o tome šta je sve zaista moguće da se dogodi. Raskorak između stvarnog i mogućeg, između željenog i ostvarivog, između nužnog i maštanog, odavno nije bio teži za prevladavanje. Događaji na planetarnom nivou tu neizvesnost svakodnevno potvrđuju i čine je takvom da nijedno predviđanje, nijedna analiza, niti zaključci izvedeni na osnovu toga, ne mogu, čak ni privremeno, ublažiti ili umanjiti osećaj nespokoja i zabrinutosti u vezi sa tim gde bi dešavanja na svetskoj političkoj, ekonomskoj i bezbednosnoj sceni mogla da dovedu ljudsko društvo i svetsku civilizaciju.

Kada to kažem, imam pre svega u vidu aktuelnu situaciju u Ukrajini, čije se razrešenje, bar za sada, ne nazire, već se, nažalost, događa upravo suprotno – nema smirivanja, borbena dejstva traju, strane u sukobu angažuju nove snage i sredstva, pri čemu se u posrednom ili neposrednom vidu u taj sukob uključuju i novi, drugi akteri, vođeni svojim interesima, što celu situaciju dodatno komplikuje i čini je još težom za rešavanje.

Osim toga, mada trenutno u senci ukrajinskih ratnih okršaja, ni planetarna borba protiv virusa korona nije u potpunosti okončana na način koji bi mogao biti shvaćen kao kakvo-takvo trajno rešenje, ono i onakvo koje bi nas moglo uveriti, dati nam realnu nadu bar, da sa velikim stepenom sigurnosti možemo reći da je virus pod kontrolom.

Nadalje, posledice sukoba u Ukrajini, koje se već sada osećaju, na polju ekonomije, energetike i poljoprivrede pre svega, čine leto pred nama (i zimu koja tek sledi, bar što se evropskog kontinenta tiče) neizvesnim u tolikoj meri da je velika ekonomska kriza sasvim neizbežna, a nedostatak hrane sasvim realan – što zajedno može imati dramatične posledice i dovesti do toga da trenutna kriza poprimi i neke druge, šire i nove oblike, uz rast socijalnih tenzija i nemira u mnogim državama, pri čemu ne bi trebalo isključiti ni otpočinjanje novih oružanih sukoba, sa drugim akterima i po drugim osnovama, uz sasvim opravdan i realan strah od moguće upotrebe oružja za masovno uništenje, ma koliko to nekom izgledalo kao nemoguće.

U tom pretećem, stravičnom kolopletu mogućih okolnosti, eventualnih događaja i posledica, koje u nekim aspektima već sad izgledaju kao da su se otrgle kontroli, Republika Srbija mora da pronađe najmanje moguće loše rešenje za zaštitu svojih vitalnih državnih i nacionalnih interesa, kao i za zaštitu svojih građana i njihovih života. Aktuelni geopolitički trenutak nam, međutim, ne pruža mnogo manevarskog prostora, niti nam razvoj događaja omogućava dužu i sveobuhvatniju analizu svih parametara za pronalaženje tog, za nas najpovoljnijeg, što adekvatnijeg (najmanje lošeg) rešenja.

Izloženi smo brojnim i svakodnevnim, različitim pritiscima da našu samostalnu, suverenu i nezavisnu politiku upodobimo očekivanjima  svake od strana u sukobu, da tuđe interese pretpostavimo sopstvenim – pri čemu su moralnost, međunarodno pravo, istina i pravda, pa čak i diplomatski običaji, potisnuti na marginu, a trenutna svetska politika se vodi pretnjama, ucenama, uslovljavanjima i ispoljavanjem sile, licemerja i naglašenim i evidentnim potenciranjem duplih standarda, bez obzira na to da li se radi o problemu Kosova i Metohije i pregovora sa privremenim prištinskim institucijama ili našeg stava o (ne)uvođenju sankcija RF u skladu sa zahtevima EU.

O oblicima specijalnog, hibridnog rata koji se kontinuirano vodi protiv Srbije, i njenog rukovodstva, a pre svih protiv predsednika Aleksandra Vučića – da i ne govorim, to je već postalo opšte mesto, javna stvar, koja se više ni ne krije, niti joj se daju neki medijski ili na druge načine zamaskirani oblici. Počev od svakodnevnih dojava o eksplozivnim napravama postavljenim širom Srbije, preko pojedinaca i organizacija na domaćoj političkoj sceni koji otvoreno zastupaju interese drugih država, pa sve do javnih, sasvim nediplomatskih obraćanja, u formi naloga i(ili) zahteva (eufemistički nazivanih očekivanjima ili preporukama) pojedinih stranih političara, ambasadora i posrednika po ovom ili onom pitanju – Srbija je izložena „baražnoj vatri” sa svih strana, s jednim jedinim ciljem  da prestane da vodi računa o svojim interesima, da prestane da se bori za sebe i svoje građane, da ne vodi svoju, za nju korisnu i njoj potrebnu, politiku. Zauzvrat, Srbiji se ne nudi ništa, osim blagoglagoljivih fraza, puke forme bez suštine i konkretnih rešenja. Traži se, očekuje se, mnogo, gotovo sve – a ne nudi se ništa što je merljivo, izvesno, što daje sigurnost građanima Srbije i što su svakako zaslužili. Nema čak ni varljive nade u varljivom letu koje dolazi.

Pred Vladom Srbije koja će biti formirana kada se za to steknu i ispune svi zakonski i drugi uslovi biće ogromni izazovi, mnogobrojne poteškoće i teške odluke. Biće potrebna velika politička mudrost, velika lična hrabrost, pa i moralnost, svakog od vršilaca javne vlasti i donosioca odluka – da se od (mnogih) loših rešenja i postupaka izabere upravo ono koje će najmanje naštetiti Srbiji i njenim građanima. Biće nam, takođe, neophodno i zajedništvo u tome, iskreno, ono koje nije politikantski kalkulatorno ili vođeno ličnim, lukrativnim interesima. Nužno je, dakle, jedinstvo, i u odlučivanju, i u sprovođenju odlučenog, kao što nam je potrebna i jasna svest o tome da se upravo sada, danas, odlučuje o budućnosti Srbije, naše zajedničke Srbije, Srbije svih njenih građana, slobodne, zdrave, stabilne, ekonomski prosperitetne Srbije koju su naši preci zaveštali našim potomcima, Srbije koja je vrednija od svake i svačije politike i koja je iznad svega i svakoga.

Upravo zbog toga nam je potrebna naša, srpska, prosrpska i jedino srpska vlada, ona koja će, uprkos svim teškoćama, pogleda uprtog u budućnost, nastaviti da vodi politiku koja je samo i isključivo u skladu sa srpskim državnim i nacionalnim interesima i za dobrobit građana Srbije.

Član Predsedništva SNS-a, Zoran Đorđević.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI