NISMO DALI NI PEDALJ SRBIJE Junaci bitke na Košarama koja je sprečila kopneni upad NATO 1999. govore za Alo! (FOTO/VIDEO)
Heroji sa Košara su nas svojim besmrtnim delom obavezali da ih pamtimo. Njih 108, od kojih 50 mladića na odsluženju vojnog roka, palo je da bi njihova otadžbina ostala uspravna. Branili su i odbranili svoju karaulu, državnu granicu, Kosovo i Metohiju i celu Srbiju, jer je veliko pitanje gde bi se neprijatelj zaustavio da je probio njihovu liniju.
Alo! je juče, kod spomenika herojima s Košara, gde je vence položio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, razgovarao sa dvojicom junaka - Vidojem Kovačevićem, ratnim načelnikom štaba 63. padobranske brigade i komandantom borbene grupe na Košarama, i Darkom Anđelkovićem iz Raške, jednim od hrabrih boraca.
Na pitanje po čemu se sada, 23 godine kasnije, seća Košara, Kovačević odgovara:
- Sećam se da su to bili dani slave, ponosa, jedinstva, gde je mladost vojnička srpska odlučila da nijedan pedalj svoje domovine ne da šiptarskim terorističkim snagama i NATO zlikovcima.
Kako kaže, neprijatelj nije imao ni teoretske šanse da prođe ka teritoriji Metohije.
- Nisu mogli da napreduju dalje jer su konsolidacijom i dovođenjem jedinica kao što su 63. padobranska i 72. specijalna brigada udareni čvrsti odbrambeni sistemi. Mi smo, pomerajući se napred ka Albaniji, njima nanosili žrtve.
Anđelković nam priča da su sećanja na Košare teška:
- Kada se ovako sretnemo, pogotovo na ovakav dan kada odajemo počast našim stradalim drugarima, prisećamo se svih tih akcija u kojima su oni stradali. Neki su nam i na rukama umirali. Ali uvek ističem da je nama moral bio na zavidnom nivou, verovatno zato što je ta naša srpska genetika navikla kroz prethodne ratove na sve to. Ni jedne jedine sekunde moral nije padao, mi smo bili ubeđeni da neprijatelj sigurno neće proći našu liniju. Najverovatnije je i presudio taj moral. Moram da pohvalim sve. Oficire, podoficire, komandante koji su zaista komandovali svima nama.
Naš sagovornik napominje i da je u kontaktu sa drugovima sa Košara.
- Viđamo se, pogotovo ovako kada je dan Košara. I inače obilazimo porodice, dajemo pomen našim drugovima. Ne damo da njihova imena odu u zaborav.
Posle 2000. nam zabranjivali da pričamo
Pukovnika Kovačevića, koji je u vreme bitke na Košarama bio major, pitamo da li deli utisak da je Srbija konačno, posle mnogo godina, progledala. Sada sa ponosom pominjemo naše heroje, i sa Košara i mnoge druge, a do pre 10 godina kao da smo ih se stideli?
- Košare su simbol bitke nad bitkama. Nije to jedina bitka koja je presudila u borbi protiv NATO agresora, ali je svakako najprepoznatljivija. Svih tih bitaka treba da se sećamo. Međutim, posle 2000. godine nama je bilo zabranjivano da pričamo, pa ni rodbina i porodice nisu znali kroz šta smo mi to prolazili i koje smo nadljudske napore činili da bismo sačuvali našu otadžbinu. Hvala bogu da je predsednik Vučić prepoznao svoje junake, ne samo sa Košara nego iz cele Vojske Jugoslavije, koji su vodili borbu sa šestostruko nadmoćnijim neprijateljem. Naš narod polako shvata šta se to sve dešavalo.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (1)
Zoran
15.06.2022 07:09
Slava im i hvala