ZBOG RATA SVE VIŠE DEPRESIVNIH Alo! Intervju: Slavica Đukić Dejanović o politici i uticaju mračnih prognoza na mentalno stanje nacije

Jedna od doajena SPS, bivša predsednica Skupštine i nekadašnja ministarka u razgovoru za Alo! poručuje da, koliko god je teško, biramo put koji je ipak u nacionalnom i državnom interesu Srbije.

Kakav je to put?

- To je put koji pokazujemo i svojim izjašnjavanjem u Ujedinjenim nacijama i jednim dosta čvrstim stavom o negovanju prijateljstva koliko je god to moguće, ali onog momenta kada bilo koje prijateljstvo dovede u pitanje naš nacionalni interes, sigurno je da će on biti apsolutno prioritetan.

 Kako vam se čini novi parlament?

- Očigledno je da će biti dinamičan. Mislim da je dobro što će oni koji su često neosnovano proglašavali postojeću vlast neadekvatnom imati prilike da iskažu svoje stavove politički artikulisanije jer se u parlamentu, a ne na ulici.

Činjenica da je i cenzus snižen i da je veći broj opozicionih subjekata sada u parlamentu ukazuje na to da će mogućnost parlamentarne rasprave, iznošenje različitih stavova u periodu pred nama biti neuporedivo veći i to je sigurno za demokratiju sasvim u redu.

Šta se novo dešava u SPS?

- Spremamo se da 17. decembra imamo svoj kongres, mada to nije novo. To je najbitniji događaj i već se opštinske i gradske organizacije pripremaju za izborne konferencije. Uverena sam da će za predsednika, bez bilo kakvih dilema, biti izabran Ivica Dačić.

Rusko-ukrajinski sukob drma ceo svet. Ekonomska kriza, posebno crne prognoze o nestašicama, inflaciji, nedostatku energenata i te kako utiču na psihičko zdravlje svakog pojedinca? Kao psihijatar, šta nam savetujete, kako da se nosimo s tim?

- Sve to u biće svakog čoveka unosi nespokoj, zabrinutost, zebnju i, bez obzira na to što smo toliko puta bili suočavani s različitim svetskim nepravdama koje su se lomile preko nas, ne stiče se psihološki imunitet na ta zbivanja i ne znači da smo jači, već da samo mi stariji imamo neka ranija iskustva, a mlade generacije se prvi put suočavaju sa svetskom krizom koja može ući u svaki dom, u svaku porodicu, u svakog pojedinca.

Dakle, to je jedna kolektivna frustracija kojoj smo svi izloženi i jako je važno da se porodični odnosi, profesionalne komunikacije, vršnjačke komunikacije neguju na najboljem mogućem nivou i da uspeju, koliko je god to moguće, da iznedre zajedništvo, saosećanje, humanost i želju da se razume onaj ko je u najtežoj situaciji.

Mi imamo iskustvo iz perioda bombardovanja. Kažu da se ljudi nikada više ni bolje nisu razumeli nego onda. Sada su nam sabornost i zajedništvo jako važni. Šta može čovek za sebe da uradi? Pre svega, uvek kad kažete „što baš meni“, to vas boli, ali kad kažete „svi smo u istoj situaciji i ja moram brinuti o svojim najbližima, a ne samo o sebi“, negde taj individualni strah može biti ublažen. Međutim, strah za bliske nekada može biti intenzivniji i veća trauma.

Zbog toga će svakako biti više anksioznosti, depresivnosti, nesanice, panike. I zato zdravstveni sistem mora biti i na savetodavnom planu malo angažovaniji i organizovaniji u skladu s tom činjenicom. 

Cilj emisije ukloniti stigmu

Na jednoj televiziji imate emisiju u kojoj vam sagovornici doslovno otvaraju dušu. Da li tako izgleda i prava psihoterapeutska seansa?

- Cilj te emisije je da se ukloni stigma sa mentalnih problema. Mi još živimo u društvu kada je sramota reći da te boli duša. Koncept emisije mi se dopao jer su ličnosti iz javnog života poželele da ohrabre sve nas da kad nas boli duša odemo kod stručnjaka.

Naravno, pred kamerama je to nešto drugačije nego u ordinaciji. U ordinaciji je i toplije i stručnije, diskretnije i dublje, ali ne može se na javnoj sceni napraviti takav stepen prisnosti. Empatija svakako postoji, međutim, ta vrsta empatije koja se dogodi u ordinaciji je jedinstvena psihološka veza između terapeuta i pacijenta, zapravo dva sagovornika.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI