VELIKI INTERVJU S ALEKSANDROM ŠAPIĆEM "Nije lako menjati grad i lomiti navike, ali ja sam izvan zone komfora"

Doskorašnji gradonačelnik Beograda, sada predsednik Privremenog organa i kandidat za gradonačelnika Beograda Aleksandar Šapić u intervjuu za "Telegraf" sumirao je rad Gradske uprave koju je vodio godinu dana i četiri meseca. On je govorio o uspesima, izazovima i planovima koje ima za četvorogodišnji mandat za koji će se, ispred liste "Aleksandar Vučić - Beograd ne sme da stane", boriti na izborima u nedelju.

Socijalne mere, gradski prevoz, uređenje infrastrukture i borba za uređenje beogradskog priobalja, kao i potpuno drugačija vizija komunalne milicije aduti su sa kojima Šapić izlazi pred birače.

Upravo zato što je porodica u fokusu njegovog rada, počeli smo pitanjem: "Šta jedna beogradska porodica može sve da očekuje u toku 2024. godine?"

– Može da očekuje da će se, naravno, sve mere zadržati. Ja sam potpuno siguran da, bez obzira na ishod izbora i bez obzira na to ko bude bio na čelu grada, čak i da ne budem ja, niko neće hteti ni smeti da ukine nijednu od ovih socijalnih mera. To su mere koje značajno utiču na svakodnevni život i mislim da pomažu značajno u poboljšavanju i održavanju kućnog budžeta: od vrtića i udžbenika do besplatnog engleskog jezika za predškolce. Sad će biti prečišćivači vazduha u svakoj prostoriji u vrtiću, u osnovnoj i srednjoj školi, pa roditelji ni to neće morati da kupuju. Prevoz je pojeftinio, besplatne su karte za srednjoškolce, za penzionere i ovog leta smo imali besplatne karte za bazen. Upravo su aktuelni novogodišnji vaučeri, jer su podeljeni pre samo nekih sedam, osam dana i uveliko se koriste u svrhu tih, naročito novogodišnjih i božićnih praznika, tako da siguran sam da neće biti nijedna ukinuta, a gledaćemo da ih bude još. Zašto? Zato što sam se na taj način odnosio deset godina na Novom Beogradu. Na taj način ću, ako dobijem priliku, nastaviti u da vodim grad, zato što mislim da bez obzira na sve važne infrastrukturne stvari, na sve ono što se radi u Beogradu u privredi, što čini Beograd ovakvom evropskom i svetskom metropolom, da su socijalne mere, socijalni programi, briga o ljudima, jednako važni.

Na koju socijalnu meru ste najponosniji?

– To vam je kao da pitate oca višečlane porodice koje dete najviše voli, ili trenera jedne prave ekipe da izdvoji igrača koji je najzaslužniji. Svaka mera je važna. Često koristim taj primer, jer sam se s time upoznao na Novom Beogradu. Kad uradite neko igralište ispred ulice, dečje igralište ili neku klupu ispred zgrade nekoj baki ili nekoj mami koja ima malu decu, njoj je to važnije nego da joj napravite sto mostova i auto-puteva. Postoje stvari koje iziskuju više novca, vremena, komplikovanije su, ali nema velikih i malih stvari, sve je važno.

Kako opipavate puls građana, kako znate šta je njima važno?

– Ja ovo živim. To bi bilo kao kad biste pitali sportskog trenera "Kako znate šta da igrate?" Pa to čovek živi. Ja ovo živim 14 godina. Ne postoji formula kako se to radi: komunikacija, kontakt, osećaj, na kraju krajeva. Ako se pustite i ako želite i ako vam je cilj da zaista nešto uradite za svoj grad, svoju državu, za građane ovog grada, onda je to lako. I često mi je žao što ne mogu sve ono što bih voleo da uradim. To je kao da čekam anketu, da mi anketa kaže, ne treba meni nikakva anketa. Svi jako dobro znaju koje su dobre stvari i šta bi trebalo da se uradi.

Kada govorimo o socijalnoj politici, možemo tu povezati i javni prevoz, koji je takođe veoma važna stavka u vašem radu. Povezani su zbog cene, naravno. Vi kažete često da je to vaša politika prioriteta. Koliko je izazovno da prilagodite budžet takav kakav jeste, da bude srazmerno pokriveno - investicije, ulaganja i socijalna politika?

– To je moj posao, na kraju krajeva. Moj posao je bio da ove godine nađem preko 100 miliona evra iz budžeta koji je bio manji nego prošle, objektivno je bio manji, zbog inflacije, i to valjda pravi razliku među nama. Zato nije isto kada grad vodi jedna, druga, treća ili peta osoba. I restoran kad neko vodi, imate jedne rezultate kad je šef restorana jedna osoba, a druge rezultate kad je neko drugi. Moj posao je da, prvo, ne pravim od gradskih firmi, preduzeća i uprave grada Vol Strit i da ne povećavamo prihode preduzeća na uštrb ljudi i građana.

Treba naći meru. Naravno, potrebno je da se prihodi kvalitetno investiraju, ali da se isto tako vraćaju kroz socijalne mere. To je taj balans. Teško mogu da objasnim u tri minuta ono što sam radio 14 godina. Za to jednostavno treba vreme, treba iskustvo, treba znanje. Treba, verovatno, i talenat, ali treba i želja da se pomogne i želja da se to izbalansira. Jer, kažu često: "Sad je prihod gradskog saobraćajnog manji". Prvo, jako malo je manji. Skoro da smo došli do toga da je isti kakav je bio. Ali su karte jeftine. Mi smo omogućili svakom čoveku da po duplo manjoj ceni plaća kartu, da bude daleko jednostavnija naplata. Mi smo preuzeli u ruke grada čitav sistem, on je bio u rukama privatnika. On je odlučivao, on je radio monitoring, njemu smo morali da verujemo na reč. Sad ćemo da kupujemo autobuse, kupovaćemo tramvaje, imamo i ove informativne table. Pa evo, da ste nekome rekli pre godinu dana: "Na beogradskim stajalištima ćete postojati table kao na, na primer, železničkoj stanici u Parizu", da li biste mu verovali? Da vam je neko rekao da ćemo plaćati kartu SMS-om po ceni od 50 dinara, da ćete se voziti 90 minuta, da biste li biste mu verovali? Da vam je neko rekao da nema više ulaska na prednja, na zadnja vrata, da nema validatora, da ne morate više da znate da li ste dopunili, da li biste mu verovali? Da nema potrebe više da razmišljate da li je dopuna prošla ili nije. Ne biste mu verovali. Nećete da plaćate SMS-om, kupite na kiosku kartu, to nije postojalo.

Letos smo ispisali kazne privatnicima više nego u poslednjih deset godina. Ne može sve odjednom, razvaliti sistem koji je 30 godina bio uništavan nije lako. Na kraju krajeva, i vi koji pratite ovo znate pod kakvom sam rafalnom paljbom bio od mnogih medija koji su angažovani da brane "Busplus". Pa "Busplus" je preživeo promenu vlasti 2012, pa je preživeo promenu vlasti u Beogradu 2014. Eto, mene nisu preživeli. Barem nešto nisu preživeli. Nije to lako, ali to je moj posao.

Želim da na teritoriji čitavog grada budu ove table koje sad vidite. Vi danas imate nadstrešnice na samo 20 posto stajališta u celom gradu. Nekih 1.000 stajališta je natkriveno. Hoću da svako selo u Beogradu, to jest u prigradskim opštinama, ima jednako stajalište i nastrešnicu i informativnu tablu kao centar grada na Terazijama, kod Vukovog spomenika ili na Novom Beogradu. To je moj cilj koji ću u dve godine da uspunim. I onaj čovek u Koraćici ili negde u Obrenovcu, bilo gde, isto kisne ako nema nastrešnicu. To vam je briga o ljudima, a opet u sklopu poboljšanja javnog prevoza i da dočekamo taj metro. Želimo da za 3-4 godine potpuno promenimo vozni park, da novim ugovorima nateramo privatnike da kupuju nove autobuse. Da i mi kupujemo nove autobuse, ekološke, na gas i nove tramvaje. Sve smo to naručili skupštinskom odlukom pre par meseci, čekamo da se sprovede, da raspišemo nabavke i za autobuse i za tramvaje i da krenu da nam stižu.

Kada bi otprilike mogli da se očekuju novi autobusi i tramvaji?

– Mislim da bi svi mogli da budu isporučeni u periodu od dve do tri godine, jer postoji neka dinamika, ali to ćemo videti u tenderskoj dokumentaciji, kada budemo postavili uslove. Imali smo ideju da nabavimo 25 tramvaja. Mislim da ćemo se s Vladom dogovoriti da nam daju oni garanciju za čak 50 tramvaja, a 300 autobusa svakako naručujemo.

Koliko je značajna podrška države? Sada ste spomenuli metro, a radi se i tunel ispod centra grada. Da li bi grad to mogao da uradi bez podrške države?

 – To je sinhronizovano, svi smo mi na istom zadatku. Postoje projekti koji su samo gradski, postoje oni koji su samo republički, postoje i oni koji su zajednički. Metro i Novi savski most, kao i tunel od Ekonomskog fakulteta do Despota Stefana, to su zajednički projekti. Obilaznicu oko Beograda je država uradila sama, sad u ovoj poslednjoj fazi. Kakve to veze ima? Važno je da se radi. Metro je najmanje gradski projekat, to je nacionalni projekat. To bez autoriteta, predsednika države, bez Vlade Republike Srbije, Beograd ne može to da uradi. Kao i "Expo 27", da li bi to Beograd mogao da dobije sam bez države? Nikako. Tu će da nikne čitav novi grad, od Novog Beograda do Surčina će biti "novi" Novi Beograd, u tom pravcu će Beograd da se razvija. I država i grad, Vlada Republike Srbije i gradska uprava su apsolutno na istom putu i mi se tu stalno ukrštamo. Neke stvari mi odradimo sami, neke stvari moramo zajedno, neke stvari nam oni pomognu, neke stvari mi njima pomognemo. Bez sinhronizacije nema ništa.

Sada ono što radite sami, odnosno što grad radi sam, je rekonstrukcija ulica. Koliko je bilo izazovno pokrenuti tu priču, da se toliko ulica uredi, da se odrede rokovi koji su realni?

– Pa izuzetno je bilo izazovno, zato što, jednostavno, već dugi niz godina nisu postojala pravila. Otvarali su se radovi i oni su trajali u nedogled. Postavili smo jasne parametre, mora da se poštuje rok, može da se probije, ali za par dana, ne može da se probije rok godinu dana. Ali smo zato uveli noćne radove i radove vikendima. Preko 500 ulica na teritoriji čitog grada smo mi uradili za samo godinu i tri meseca, 300 ulica je u centralnim gradskim opštinama. Ono što je još važnije, počeli smo da proširujemo ulice, da činimo saobraćaj protočnijim, da gde god ima prostora otvaramo autonomne trake za javni prevoz time što proširujemo bulevare. Na Novom Beogradu ćemo proširiti skoro sve bulevare. Sada završavamo prvi deo Bulevara Zorana Đinđića, do Antifašističke borbe. Otvorili smo još po jednu traku i uradili parking mesta. Juče sam obišao radove na kružnom toku koji treba da poveže Zorana Đinđića sa Vladimira Popovića. Vladimira Popovića će biti najfrekventnija beogradska ulica za par godina, koja će da povezuje praktično tri mosta. Višnjičku ulicu smo za manje od godinu dana uradili, mi smo promenili percepciju života u Višnjičkoj banji, Višnici, Karaburmi, u tom delu Palilule. "Beograd put" smo digli iz mrtvih, praktično.

Sve su to stvari koje su moguće, ali nije lako. Morate negde da lomite neke navike ljudi, kao i na temu splavova, kao i na temu javnog prevoza, morate da budete spremni na konsekvence, na posledice. Na primer, za autobusku stanicu, kada sam došao, rekao sam: "Mi ćemo da prelomimo", ovako ili onako, ali pet godina da mi čekamo BAS da se smiluje, neće moći. Bilo je pet godina zastoja radova, najavili su za 2017. autobusku stanicu i ništa do 2023. Bilo je napeto, ali pre dva-tri meseca su krenuli radovi. Svako ko prolazi Novim Beogradom, vidi kako se razvija situacija. Ja očekujem da ćemo od početka godine tamo prebaciti čitav autobuski saobraćaj, a onda će radovi da se nastave. Kada cela autobuska stanica bude gotova ona će praktično biti spojena sa železničkom stanicom, gde prolazi brzi voz "Soko" i kažu neki da će biti jedna od najboljih u Evropi uz lisabonsku. Najpraktičnija, najsvrsishodnija, i najadekvatnija na mestu na kome se nalazi sa svom saobraćajnom infrastrukturom koju će imati.

Tako da moguće je, samo što nije moguće ukoliko ne izlazite iz zone komfora, ja sam stalno van zone komfora. Ja sam stalno na nožu. Pogledajte, ja pre nego što sam postao gradonačelnik, stalno su te igre da li će biti izbora, da li neće, ko te napada, gde te napada, na Skupštini stalno smena. A kada podvučemo sad liniju pre ovih izbora, vi sad uzmite pa pogledajte da li postoji gradonačelnik poslednjih par decenija koji je za ovaj kratak period više uradio, od odluka, socijalnih mera, preko projekata, pa za mog mandata je završena obilaznica, za mog mandata je završen Prokop. Naravno da u tim slučajima nije moja zasluga tolika, ali tad se to desilo. Autobuska stanica se za mog mandata prebacuje. Ove socijalne mere niko da sada nije donosio. Evo sada počinju svi drugi gradovi u Srbiji da preuzimaju mnoge stvari od nas. Tako da nije to lako, ali sam ja za to bio spreman i bio u poziciji da reagujem odmah kad sam postao gradonačelnik. Zašto? Zahvaljujući tome što sam se time bavio 12 godina pre toga. Deset godina sam vodio najmnogoljudniju opštinu, novobeogradsku opštinu. Najmnogoljudniju opštinu u Srbiji, opštinu koja je najprogresivnija, najsnažnija ekonomski. U njoj se nalaze sve najvažnije kompanije u zemlji, urbanistički je najsređeniji. Mislim da stvari koje smo uradili nisu male i da ovo tek treba da bude zamajac i platforma za ono što treba da uradimo u sledećih četiri godine. Ne bi mandat trajao četiri godine kad bi moglo za godinu dana sve da se uradi. Na Novom Beogradu mi je trebao jedan i po mandat da ljudi vide šta je ono što smo radili u prethodnom periodu. I kad kalemite voćku treba sedam godina, ne može odmah.

Ono što je potpuno inovativno su komunalno-bezbednosne stanice. Kako ste došli na tu ideju?

– Došao sam na tu ideju zato što nam je komunalna milicija bila represivni aparat koji je samo unosio nezadovoljstvo među ljude i smatrao sam da komunalna milicija treba da se rebrendira, da im se promeni suštinska uloga, zato smo ih i nazvali "beogradski lični prijatelj, asistent, nadzornik" i da im se promeni uloga, da pored kontrole komunalnih problema budu i jedna vrsta bezbednosnog faktora. Onda smo najavili projekat komunalno-bezbednosnih stanica, želimo da ih imamo stotinak na teritoriji čitavog grada i da umrežimo komunalni i bezbednosni aspekt. Bezbednost je danas postala tema broj 1 svuda u svetu, a na sve to posle ove nesreće koja se desila u "Ribnikaru". Zato smo napravili taj objekat na Novom Beogradu i pustili ga u rad. Oni koji žive na Novom Beogradu znaju kako je izgledao onaj deo, ta parcela je 40 godina bila teška divljaštvina, ona danas izgleda kao jedan uređen park, sportsko igralište, teren. i to je neka vrsta modela i franšize kako želimo da izgleda.

Gde god da budemo postavili komunalno-bezbednosnu stanicu, ona će biti umrežena sa školama i vrtićima iz tog dela grada, biće nadzor svih škola i vrtića pored školskog nadzora koji oni imaju i pored policije koja je dodala po jednog pripadnika MUP Srbije da bude u svakom školskom dvorištu, mi ćemo na sve to posebno da nadziremo, da našim strukturama i dodatno angažujemo ljude koji će obilaziti kraj i patrolirati u njemu, da se Beograđani osećaju sigurnije. Stanice će raditi 24 časa, a i komunalne probleme ljudi će moći lakše da reše. Očekujem da se taj projekat do kraja sprovede u toku sledeće godine, ali i to je nešto što je delovalo kao utopija, ipak, pre neki dan ste mogli da vidite kako to izgleda u praksi. Mi smo manje-više pozicije već podelili, uveliko se rade ti objekti, ja očekujem da će svi biti postavljeni za godinu i po dana i da od tog momenta Beograd više neće biti isti grad s komunalno-bezbednosnog aspekta i da ćemo i tu negde početi da uvodimo red. Uvesti red, poredak je najteža stvar. Tu se ljudi uvek na početku opiru, jer ih izbacujete iz zone komfora, ali ako uspete da izdržite onda su vam svi zahvalni, jer svi više vole da žive u redu nego u neredu.

Svako može da zakuca na vrata te stanice i da pita bilo šta što bi inače radio telefonom 11011?

– Svakako. Ukupno je 101 objekat na teritoriji čitavog grada. Po većim gradskim opštinama ih je između 6 i 8, u manjim tri do pet, u prigradskim, takođe. Radiće cele noći. Bićete bezbedniji i kada vam ćerka dolazi kasnije kući i prolazi kroz naselje. Biće povezani sa svakom lokalnom policijskom stanicom, imaće zajedničke brifinge i sve što uvide naši beogradski lični i naše službe obezbeđenja koje će posebno da budu angažovane da patroliraju po kraju, a da im je sumnjivo odmah će da obaveštavaju policiju. Znači, mi ćemo biti i porodužena ruka policije na terenu.

Kada ste spomenuli uvođenje reda, trenutno najprimetnija akcija je uvođenje reda na Savskom keju. Kako će izgledati beogradska priobalja, ne samo Savski kej, kakva je vaša vizija da bi trebalo da izgleda jedan kej?

– Nama je Bog dao, poklonio nam, da se nalazimo na ušću dveju reka. Poklonio nam je prelepe obale, a onda smo ih mi uništili u poslednjih 30-40 godina. Došlo je vreme da vratimo red na beogradske obale, da šetališta ponovo budu šetališta, da se ponovo vidi reka, naravno, ne ugrožavajući turistički i ugostiteljski potencijal grada Beograda i nisam ja za to da se pozatvaraju svi splavovi, ali objektivno ćemo smanjiti njihov broj za jedno dve trećine. Svaki splav u gradu Beogradu će da ima svoj standard, svoju svrhu, znaće se u kojoj zoni koji splav do kad može da radi i imaće sve ekološke standarde, prečišćivače otpadnih voda, imaće propisne udaljenosti, zbog bezbednosti i protivpožarne zaštite, ali i estetski, da biste videli reku, a ne kao do sada. I o tome sam govorio, takođe, pre godinu i po dana i malo njih mi je tu davalo šansu, ali vidite sada, mi smo na Savskom šetalištu uklonili 39 splavova, ostalo je još 35 koji nemaju osnov da budu tamo. Od 103 ili 104 splava, ostaće ih 28, sa svim ovim standardima o kojima sam govorio. Na Savskom šetalištu neće moći da budu klubovi, već samo restorani, koji će raditi u neko primereno vreme, da ne bismo ugrožavali mir ljudi koji žive u tom delu grada.

U ovom drugom delu za koji smo raspisali novu licitaciju od Brankovog mosta do Ušća neće biti nijedan splav, a to je sad udarno mesto beogradskih splavova, tamo se potopio i "Fristajler" i za malo je izbegnuta ogromna tragedija. To je jedino mesto odakle se s reke vidi kalemegdanska tvrđava. Splavovi - noćni klubovi i diskoteke će biti prekoputa Velikog ratnog ostrva, biće propisno obezbeđeni izolacijom i na način na koji su izolovani objekti te vrste u drugim delovima sveta. Broj će, takođe, biti ograničen, jedna licitacija je prošla, 36 mesta je izlicitirano, čini mi se da je ostalo još 17 praznih. To će biti organizovano u januaru.

Završavamo prvu fazu na Savskom šetalištu, a onda ćemo mi da uđemo u uređenje šetališta. Već je završen projekat, mi ćemo na Savi da uložimo ozbiljan novac, prvo zato što ćemo da prihodujemo od tih pozicija koje sada licitiramo, a onda ćemo da uložimo ogroman novac da mi dodatno sredimo naša šetališta i naše obale i tu sam zaista veliki optimista, promenićemo tu sliku grada, uživaćemo istinski u našim prirodnim bogatstvima i biserima, kao što je Ada Ciganlija i kao što su obale reka. Imamo nešto što drugi nemaju, a mi smo nekom našom neodgovornošću, indolentnošću, nezainteresovanošću dozvolili da dođemo u ovakvu situaciju. Ja smatram da je moja obaveza da od toga ne odustanem, jer ako ja ne budem imao snage da se izborim sa stvarima o kojima sam govorio, posle 14 godina u ovom poslu, iskustva koje imam, a kako će da se izbori neko ko dođe.

Evo ovi svi kandidati na izborima, možda su oni svi dobri ljudi, možda imaju najbolje namere, ali imaju nula dana iskustva iz ovog posla. Njima će trebati četiri-pet godina samo da uhvate ton i sliku gradske uprave. Zato ja smatram da je na meni posebna odgovornost da istrajem u svim ovim stvarima i siguran sam, ako budem dobio priliku, da ćemo sve ove teme koje smo pootvarali i koje su uveliko u toku, kroz četiri godine i zatvorimo i da će Beograđani dobiti jedan uređen, sređen, civilizovan, kulturan, a opet grad sa dušom i sa svim onim stvarima koje su nas uvek krasile.

Akcenat stavljate na jedno delovanje koje nije toliko komunalno, koliko simbolično. To je kultura sećanja i odnos sa našim sunarodnicima i van naše zemlje, a naravno i sa svim našim sunarodnicima u zemlji i svim građanima Srbije. Koliko je to važno za Beograd, s obzirom na to da je on prestonica Srbije?

– Ja sam prvi čovek srpske prestonice i to su izuzetno važne teme. Od parka u Lisičjem potoku, gde smo napravili spomen-park, a bila je baruština, gde smo restaurirali Česmu kralja Aleksandra, odmah pored česme je bilo veliko stradanje ljudi od strane komunističkog režima. Park braniocima Begrada iz 1915. godine, koji je jedan od najvažnijih kulturno-istorijskih spomenika u zemlji, koji je do pre tri meseca znate kako izgledao, otiđite sad i videćete kako izgleda. Ako ne vodite računa o svojoj istoriji i o onome što je sastavni deo vaših predaka, ako ne vodite računa o svom narodu i u regionu i svugde, onda ne vodite računa ni o sebi, ni o svojoj deci ni o svojm potomcima. Ja mislim da je izuzetno važno da gradonačelnik Beograda, bez obzira što se dnevno bavim ovim stvarima o kojima smo pričali, i kakve stavove imam povodom nacionalnih tema, koji su moji stavovi po pitanju vrednosnog sistema. A ko misli da je to nevažno, taj nek ne glasa za mene. Doduše, ovi koji misle da su važne samo ove druge teme, oni imaju nula dana iskustva u tome. Po pitanju ovih drugih tema nemaju stav, onda ne znam šta ih preporučuje.

Ja mislim da je izuzetno važno da gradonačelnik Beograda ima stav i o tome da li treba da se odreknemo jednog dela svoje teritorije ili o tome da treba sami sebe da izglasamo genocidnim narodom, zato što nam je to neko rekao. Ili da prekinemo sve odnose sa našom pravoslavnom braćom iz Rusije. Ili, na kraju krajeva, da zakačimo šarenu zastavu duginih boja na Skupštinu grada. Ona nema nikakve veze sa slobodama, ovo je slobodan grad, koji po pitanju nacionalnih, verskih i seksualnih sloboda nikad nikoga neće ograničavati. Ali ovo je vrednosno pitanje, ne može pored srpske zastave i zastave s grbom Grada Beograda da stoji šarena zastava duginih boja, a meni su ovi sadašnji kandidati to zamerali, pa su kačili to na svoje kancelarije.

Ja mislim da, bez obzira na to što su im puna usta škola i vrtića, koje će da grade, postavlja se pitanje šta će deca da uče u tim školama i vrtićima. Jer, ako će da uče to da treba da se proglasimo genocidnima, da treba da se odreknemo dela svoje teritorije, istorijskih veza koje imamo s Rusima, gde ja pritom nisam nikakav rusofil, da budemo potpuno jasni, ja baš mislim da je nama mesto tu gde jesmo u Evropi. Ali to je sada druga priča... Ili onaj ko misli da sutra u tim školama treba da učimo kako da deca menjaju pol dok su maloletni. Orban je na tu temu imao dva referenduma već. Ili da mamu i tatu više ne smeju da zovu mama i tata, već roditelj 1 i roditelj 2, 3, 5, 7. Da bata i seka, dečak i devojčica više nisu dečak i devojčica, već dete 1, dete 2, dete 3... Ako je njima to svejedno i misle da je to u redu, ako je građanima Beograda to svejedno, onda nek glasaju za njih, ne treba za mene da glasaju, odmah da znaju, ja s tim nikad neću moći da se pomirim i ja mislim da je to vrednosno pitanje i da to nema veze ni sa kakvim slobodama i da gradonačelnik Beograda i prvi čovek srpske prestonice mora da ima stav na tu temu.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI