KNEŽEVIĆ OTKRIO ŠTA BI REKAO ĐUKANOVIĆU DA GA SRETNE Intervju s liderom Srba u Crnoj Gori koji morate pročitati

Piše: Bojana Paunović

Za Alo! govori Milan Knežević, jedan od neprikosnovenih lidera Srba u Crnoj Gori i neko ko nikada nije bio spreman da proda veru za večeru. Ma koliko ta večera bila bogata i ma kolika bila cena koju će zbog toga platiti. 

Da li su vam se malo slegle emocije posle velikog Svesrpskog sabora u Beogradu? Kako se sada osećate?

- Predstavlja mi izuzetnu čast što sam bio deo Svesrpskog sabora, možda je sa mikro stanovišta nekog zluradog posmatrača ili kvintaškog analitičara ovo bio politički skup, ali ja znam da, čim smo onog jutra zakoračili u Hram Svetog Save, započeli smo ispisivanje istorije. A ima li veće časti i privilegije nego biti deo časne istorije svog naroda?

Patrijarh Porfirije rekao je na molebanu da se sabiramo za sebe, a ne protiv bilo koga drugog. Neki, međutim, konstantno pokušavaju da nametnu suprotnu tezu?

- Smatram da je dugo u srpskoj politici  i vođenju državne politike preovladavao stav šta će nam drugi reći. Tako dugo nismo smeli da govorimo o našim žrtvama i stradanjima iz Prvog i Drugog svetskog rata, zatim o egzodusu koji smo preživeli u Hrvatskoj devedesetih godina prošlog veka, otimanju Kosova i Metohije... Bili smo se pretvorili u ćutologe i filozofe trpljenja, dok nam se razgrađivala nacionalna ideja i država. Mi nikom ne branimo da se okuplja, organizuje svoje sabore, utvrđuje svoju nacionalnu politiku, ali izgleda jedino je nama bilo zabranjeno da odemo i na derbi kako se ne bi zamerili nekom iz ambasada ili regiona.

Šta sve posle otpora velikima i moćnima u Njujorku možemo očekivati kao odmazdu prema Srbiji, Srpskoj, predsedniku Vučiću, ali i ljudima poput vas, koji su se u Crnoj Gori direktno usprotivili potezima premijera Spajića oko glasanja za rezoluciju o Srebrenici i predlaganju amandmana?

- Odmazda je kontinuirana i ona je posledica govora Aleksandra Vučića u UN-u, rezultata glasanja za rezoluciju o Srebrenici, ali i u samoj osnovi vođenja nezavisne i neutralne politike Srbije po pitanju rata u Ukrajini, neuvođenja sankcija Rusiji, jasnog stava oko dešavanja na Bliskom istoku. Tako je „mala“ Srbija odjednom postala velika na geopolitičkoj pozornici da bi mnogi želeli da nas vrate u ulogu statiste koji ne otvara usta i samo prati scenario koji su drugi napisali za njega. To nam teško mogu oprostiti, ali niti su oni monopolisti za greh i vrlinu niti smo mi grešnici da bismo im tražili oprost.

Printscreen/Instagram/buducnostsrbijeav

 

Govorili ste na zajedničkoj sednici vlada Srbije i RS o popisu stanovništva u Crnoj Gori, čiji rezultati nikako da budu objavljeni. Hoćemo li to dočekati i čega se plaše pa te rezultate toliko kriju?

- Da smo ručno upisivali rezultate popisa na staroegipatskom pergamentu, dosad bi bili objavljeni. Prema posljednjim informacijama, nadležni iz Monstata kupuju softver, ali stiče se utisak da ćemo prije nabaviti nuklearno oružje nego taj program za unos podataka. Sve ovo unosi ozbiljnu sumnju u verodostojnost podataka koji će biti objavljeni i s pravom prozivamo garante i žirante popisa da se rezultati najzad objave bez bilo kakvih pokušaja intervencije jer nas to može odvesti u ozbiljnu nestabilnost.

Mnogo se bure podiglo posle sastanka predsednika Jakova Milatovića i poglavara Kiparske pravoslavne crkve Georgija, a vezano za informacije da se pominjao kanonski status tzv. crnogorske pravoslavne crkve. Verujete li Milatovićevom demantiju da o tome navodno nije bilo reči?

- Smatram da imam pravo da kritikujem predsednika Jakova Milatovića kad god uradi nešto što je protiv interesa srpskog naroda jer, da nije bilo srpskih glasova, nikad ne bi pobedio Mila Đukanovića u drugom krugu. To sam uradio i nakon njegovog susreta sa kiparskim arhiepiskopom. Predsednik Milatović je demantovao natpise koji su se pojavili u medijima, a tiču se stava oko formiranja tzv. CPC. Ipak, smatram da je bilo potrebno da u tom demantiju pročitamo njegov eksplicitan stav oko položaja SPC i novih aktivnosti na urušavanju njenog kanonskog jedinstva.

Šta biste rekli Milu Đukanoviću da ga sad negde sretnete?

- Ne bih mu rekao ništa, on i ja nemamo nikakvu komunikaciju i tako će ostati. Sve što sam mislio i mislim o njegovom razornom i pogubnom uticaju na Crnu Goru i region javno sam saopštavao.

 

Mandiću i meni cilj je uvek isti

Andrija Mandić nedavno je rekao: „Knežević i ja uvek čujemo isto.“ Da li i mislite uvek isto, u političkom smislu, ili tu ima nekih odstupanja?

- Andrija Mandić i ja smo prošli mnogo političkih ofanziva. Možda ponekad čujemo drugačije, ali jedno je apsolutno istinito: možemo imati različite metode kako da stignemo do cilja, ali i njemu i meni cilj je uvek isti.

 

Pjesma o Vukašinu iz Klepaca za čitaoce Alo!

Često nas počastite autorskim stihovima na neku aktuelnu temu. Možemo li da objavimo nešto novo za čitaoce našeg lista?

- U novoj zbirci u rukopisu planiran je ciklus iz nacionalne istorije, u njemu se već nalaze pesme o našim svetinjama na Kosovu i Metohiji, Jasenovcu, Njegošu, Đorđu Mihailoviću čuvaru Zejtinlika... I većina njih je objavljena na društvenim mrežama. Pjesma o Vukašinu iz Klepaca simbolizuje stradanje našeg naroda u Drugom svetskom ratu od ustaških bezumnika iz NDH-a i prvi put je prezentujem javnosti u vašem mediju.

Vukašin iz Klepaca

Prvo su mu odsjekli uvo

Misleći da će ih moliti

A on je riječi ipak sačuv’o

I krv što će je proliti

Kad su mu otkinuli nos

Uopšte nije primijetio

Stojeći pred njima bos

Samo je na tren osjetio

Kako se na ikoni crta

Kičicom nevidljive ruke

 

U prvom planu Božjega vrta

Pojavio se suvih nepaca

Nesvjestan svetačke muke

Starac Vukašin iz Klepaca

BONUS VIDEO:

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI