Preorali su Balkan, razbili Jugoslaviju, a sad se čude i krive Putina. Kasno?
Krastev je, u komentaru objavljenom u "Njujork tajmsu", naveo da su Evropljani tragediju u neposrednom susedstvu videli ne kao sukob između država ili nacija, već između dva principa - etničkog nacionalizma Slobodana Miloševića i principa multietničke demokratije koji je oličen u EU.
PROČITAJ JOŠ:
"Na Balkanu je tranzicija završena", rekao mu je, kako se seća, Remzi Lani, dodajući da albanski politički analitičar nije mislio na tranziciju iz diktature, već je kazao "prešli smo iz represivnih u depresivne režime".
“U tome je u pravu. Stari komunisti i radikalni etnički nacionalisti su uglavnom nestali, a na njihovo mesto nastupila je stagnacija - ekonomska, socijalna i politička. Sada je pitanje kako se ovi depresivni režimi uklapaju u rastuće geopolitičko rivalstvo", ukazuje Krastev.
Podsetio je da je dan pre posete Beogradu predsednik Rusije Vladimir Putin izrazio veliko nezadovoljstvo promenom imena Makedonije i optužio SAD i pojedine zapadne zemlje za destabilizaciju regiona, a šef ruske diplomatije, u međuvremenu, osudio je i spremnost SAD da što pre sve države Balkana uvede u NATO i time ukloni ruski uticaj u regionu.
Rusija želi da jasno stavi do znanja da to nije ono što ljudi u regionu žele, dodao je Krastev.
PREPORUČUJEMO:
"Posmatrajući posetu Putina Beogradu i slušajući njegovu retoriku, nije se moglo zaključiti da je konfrontacija Zapada i Rusije na Balkanu promenila prirodu i intenzitet. U poslednjoj dekadi je Rusija aktivno branila svoje privredno i kulturno prisustvo u regionu, ali nikada nije otvoreno osporavala hegemoniju NATO i EU", konstatovao je on u autorskom tekstu.
Na prvi pogled, kako ističe, ruske ambicije deluju nerealne, jer Balkan ostaje čvrsto vezan za Zapad - Grčka, Bugarska, Rumunija, Hrvatska, Albanija i Crna Gora su članice NATO, a Makedonija je na putu da to postane.
Krastev podseća da su zemlje regiona ili već članice ili teže ka članstvu u EU.
Podseća i da je EU daleko najveći trgovinski partner regiona, najveći investitor i najpoželjnija destinacija za emigraciju, a konvencionalna mudrost Rusije mogla bi predstavljati samo jedan problem, ali ništa više.
"Ta konvencionalna mudrost mogla bi biti pogrešna, jer je Moskva osetila kritičnu ranjivost u poziciji Zapada na Balkanu. Dok se u zemljama poput Ukrajine u EU doživljava kao simbol promene, na Balkanu čini se status kvo bi mogao voditi ka drugačijem stavu. Javnost je frustrirana i ljuta, etničke tenzije su u porastu, i skoro svaka zemlja u regionu suočena je sa velikim demonstracijama protiv vlasti. Ekonomski rast je usporen u većini zemalja, siromaštvo je rasprostranjeno i odlazak stanovništva je dramatičan - više od 40 odsto rođenih u BiH je napustilo zemlju, oko 40 odsto Albaniju i oko 25 procenata Makedoniju", kazao je Krastev.
Navodi da iako ankete pokazuju da većina ljudi i dalje smatra pridruživanje EU kao najbolji put ka prosperitetu, obećana evropska integracija gubi na privlačnosti.
"Ne samo da se čini budućnost EU neizvesnom, već i lideri poput predsednik Francuske Emanuela Makrona su jasno stavili do znanja da neće trošiti svoj politički kapital na zalaganju evropske integracije Zapadnog Balkana. I sada kada se stav u regionu promenio, EU nerado menja svoj pristup”, kritikuje Krastev, dodajući da je to rezultat birokratske inercije i nedostatka političkog interesa.
Isto tako smatra da je EU ne menja svoju politiku na Balkanu jer strahuje da bi to moglo delovati kao izdaja principa, navodeći da su ratovi 90-tih na prostoru bivše Jugoslavije oblikovali politički identite EU posle Hladnog rata.