ORBAN GURNUO PRST U OKO EVROPEJCIMA! Mađarska im objavila "rat", sada žele njegovu glavu!

Nove zakonske promene u Mađarskoj sredinom jula kojima je zabranjeno pokazivanje homoseksualnih sadržaja maloletnicima uzrokovale su erupuciju besa na sastanku evropskih ministara u utorak, kad je 16 država bloka usvojilo saopštenje u kojem se osuđuje potez Budimpešte, a Evropska komisija urgira da se preduzmu mere, piše “Politiko”.

EPA

 

Kontroverzni zakon usvojen je sredinom jula sa 157 glasova "za" i samo jednim "protiv" , a nevladine organizacije upozoravaju da bi na osnovu njega mađarske vlasti mogle da zabrane serije i filmove poput “Prijatelja”, “Harija Potera” i “Bridžit Džouns”, jer se u njima govori o homoseksualnosti.

Ali, nezadovoljstvo razvojem dešavanja u Mađarskoj proširilo se mnogo dalje od zidova sobe u Luksemburgu u kojoj su se sastali evropski ministri.

Predsednica EK Ursula fon der Lajen je u sredu ujutro obećala da će iskoristiti ovlašćenja EU da se bori protiv spornog zakona, počevši sa pismom Mađarima u kojem su istaknule pravne primedbe komisije.

- Mađarski zakon je sramota. Naložila sam odgovornim zvaničnicima u EK, da u okviru raspoloživih pravnim mehanizama izraze našu zabrinutost pre nego zakon stupi na snagu - poručila je ona najavljujući mere protiv spornog akta.

EPA

 

Orban je njenu izjavu ocenio "sramotnom", a u sredu se oglasila i nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je kritikovala novi mađarski zakon navodeći da je "pogrešan i nekompatibilan sa njenim idejama".

U četvrtak su čelnici EU članica žestoko iskritikovali Orbana, a najglasniji su bili luksemburški premijer Gzavije Betel i njegov holandski kolega Mark Rute, koji je rekao da Mađarska sa takvim zakonom više nema šta da traži u EU.

Iako se očekuje da će predsednik Janoš Ader potpisati zakon, nezadovoljni Mađari su se nakon usvajanja zakona okupili ispred njegove rezidencije i tražili poništenje akta koji je predložila vladajuća stranka Fides kao instrument u borbi protiv pedofilije.

Kontroverza se prelila i u svet fudbala.

Nadležno evropsko telo izazvalo je naširoko zaprepašćenje kad je odbilo zahtev minhenskih vlasti da fudbalski stadion tokom Euro 2020. utakmice u sredu između Nemačke i Mađarske osvetli bojama duge. Vlasti su rekle da je zahtev iznet “kao znak tolerancije i kosmopolitizma”, te kao poruka upućena Orbanu, koji je "opsednut fudbalom".

Ali, UEFA je u saopštenju u utorak objasnila svoje razloge.

“S obzirom na politički kontekst ovog specifičnog zahteva – poruka usmerena na odluku koju je doneo mađarski nacionalni parlament – UEFA mora odbiti ovaj zahtev”, navedeno je.

Diter Rajter, centralnolevi gradonačelnik Minhena, ocenio je da je odluka UEFA-e “sramotna”, dok je nemački ministar za Evropu Mihael Rot na “Tviteru” rekao da je ona “gorka ali očekivana”.

Ipak, uprkos ogorčenju mnogih evropskih vlada i rastućoj medijskoj pažnji, malo je verovatno da će Orban – kojeg čekaju izbori 2022. – trpeti neke značajne posledice u skorije vreme.

EPA

 

Štaviše, kako navodi “Politiko” izgleda da mađarska vlada sa odobravanjem gleda na sukob sa EU oko prava za zajednicu LGBTQ+, čija je ministarka pravde Judit Varga “borbeno branila novi zakon u sobi u kojoj su bili prisutni neki gej ministri a mnogi drugi smatrali da mađarske mere krše osnovne evropske principe”.

- Poštovanje naših evropskih vrednosti nije stvar izbora – poručio je holandski ministar spoljnih poslova Sigrid Kag. – Diskriminisanje LGBTI osoba pod izgovorom zaštite dece neprihvatljivo je u EU.

Diskusija o stanju vladavine prava u Mađarskoj u utorak bila je formalno deo procesa iz Člana 7, disciplinarne procedure pokrenute pre skoro tri godine koja nije proizvela konkretne rezultate.

Dok se neke vlade polagale nade u novi mehanizam vladavine prava koji povezuje evropske fondove sa poštovanjem nekih demokratskih standarda, ostaje nejasno kada – i kako – bi takav mehanizam mogao da se implementuje.

Bez obzira na to, novi zakon Mađarske kojii kaže da je ilegalno predstavljati ili promovisati homoseksualnost ili transseksualnost mlađima od 18 godina izazvao je šok.

- Ovo je svakako bila tačka prekretnica – rekao je jedan neimenovani zvaničnik iz severne evropske države – Ovde nije reč o političkom liberalizmu ili konzervatizmu, već o toleranciji i pravima pojedinaca. Otišli su predaleko. To je bilo više nego jasno.

Dok su ranije evropski ministri izražavali negodovanje nad mađarskom politikom, neki zvaničnici smatraju da su nove mere pojačale zabrinutosti oko generalnog stanja u toj zemlji.

- To je bilo najjače što su države članice bile prema Mađarskoj – rekao je “Politiku” jedan diplomata dodajući da je LGBTQ+ zakon “izgleda pogodio nerv”.

- Mađarska vlada ima način govora o homoseksualnosti koji je duboko zabrinjavajući i uznemirujuć – istakao je drugi diplomata.

Varga, međutim, insistira da nove mere štite dečja prava i da će samo “propaganda” biti zabranjena.

- Ovaj zakon ne uskraćuje nikome u društvu njihova prava, ovaj zakon ne diskriminiše nijednog člana društva – rekla je ona novinarima nakon sastanka.

- Molim vas dođite na Prajd u Budimpešti u julu kako bi videli svojim očima – pozvala je ona svoje evropske kolege.

Tokom ministarskog sastanka, međutim, frustracija nad mađarskom vladom bila je očita među zvaničnicima iz različitih pozadina i političkih porodica. Saopštenje kojim se mađarski zakon osuđuje kao “flagrantni oblik diskriminacije” potpisale su Belgija, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Irska, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Holandija, Španija i Švedska, dok ga je Italija kasnije podržala.

- Mađari su prešli liniju na mnogo načina – ocenio je jedan zvaničnik iz južne evropske države, dodajući da je Budimpešta “sve razbesnela” zbog niza pitanja i “propovedanja” o porodičnim vrednostima.

- Bilo je veoma napeto – rekao je drugi diplomata iz istočne evropske države.

Neki ipak smatraju da je diskusija o vladavini prava u Mađarskoj imala neku vrednost.

- Bio sam, u stvari, zadovoljan što smo mogli da se vratimo na pitanje Članka 7 u vezi Mađarske i Poljske – rekao je “Politiku” švedski ministar za evropske poslove Hans Dalgren.

- Situacija se nije popravila – dodao je on, ukazujući da je diskusija bila iskrena i da veruje da proces može dovesti do promene. – Zaista čini razliku – mislim da i u zemljama u kojima ljudi rade dan i noć za te osnovne vrednosti – da znaju da ima drugih zemalja u Evropi koje ih podržavaju i žele da oni idu u pravom smeru.

 

 

 

 

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI