Sjedinjene Američke Države, čini se, postepeno se udaljavaju od pozicije globalnog vladara kakvu su imale decenijama. Takvo tumačenje iznosi poljski list Do Rzeczy, koji u svojoj analizi skreće pažnju na dokument iz Vašingtona koji je, gotovo neprimetno, izazvao snažne reakcije unutar transatlantskog političkog prostora.

Reč je o novoj Strategiji nacionalne bezbednosti SAD, objavljenoj 4. decembra 2025. godine. Na prvi pogled, radi se o standardnom državnom dokumentu – tekstu od 29 strana, ispisanom birokratskim jezikom. Ipak, prema oceni autora, sadržaj tog dokumenta prevazilazi tehničke okvire i nosi poruku koja ima dalekosežne posledice po svetski poredak. Strategija je nastala tokom drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa i, kako se navodi, jasno signalizira promenu kursa američke spoljne politike.

List ocenjuje da se ovim dokumentom pravi jasan otklon od dugogodišnjih hegemonističkih ambicija koje su oblikovale delovanje Vašingtona na globalnoj sceni. Tokom prethnih decenija, neokonzervativni krugovi i zagovornici liberalnog internacionalizma posmatrali su Ameriku kao trajnog i nezamenljivog lidera sveta – silu čija je uloga da širi demokratiju, kapitalizam i zapadne vrednosti, često i kroz vojne intervencije, politički pritisak i podršku takozvanim „obojenim revolucijama“.

Prema novoj strategiji, taj model delovanja više nije održiv. Umesto ideje globalne dominacije, naglasak se pomera ka realističnijem pristupu međunarodnim odnosima. Kako primećuje Do Rzeczy, takav zaokret odgovara zemlji koja je iscrpljena dugotrajnim ratovima, ogromnim finansijskim obavezama u inostranstvu i sve ozbiljnijim unutrašnjim problemima.

U tekstu se navodi da bi dosledna primena ključnih tačaka Strategije nacionalne bezbednosti značila da aktuelna administracija nema ambiciju da Ameriku vodi ka svetskoj dominaciji. Naprotiv, nova politika je fokusirana na konsolidaciju postojećih ekonomskih, vojnih i strateških pozicija, uz istovremeno definisanje dugoročnog pravca koji bi trebalo da važi i za buduće generacije američkih lidera.

Autor analize ide i korak dalje, konstatujući da se time simbolično zatvara jedno istorijsko poglavlje. „Američki period istorije je završen. Dobrodošli u eru multipolarnosti“, navodi se u tekstu, uz zaključak da svet ulazi u fazu u kojoj više neće postojati jedan centar moći.

Prema ovom tumačenju, nova strategija nije samo još jedan u nizu političkih dokumenata, već implicitno priznanje da se globalni odnosi ubrzano menjaju i da Sjedinjene Države moraju da se prilagode toj realnosti. U tekstu se čak sugeriše da Vašington više ne teži ulozi imperije – makar u ovom trenutku.

Posle godina intenzivnih vojnih intervencija, izvoza demokratije i snažnog forsiranja globalizacije, Amerika sada, prema ovoj analizi, bira pragmatičniji put: veći fokus na sopstvene interese, veću autonomiju u odlučivanju i opreznije međunarodno angažovanje.

Da li je reč o trajnoj strateškoj promeni ili samo o jednoj fazi u složenoj političkoj dinamici unutar Vašingtona, ostaje otvoreno pitanje. Ono što je, međutim, izvesno jeste da se način na koji Amerika vidi sebe – i način na koji želi da je vidi ostatak sveta – očigledno menja. Prave posledice tog zaokreta postaće jasne tek u godinama koje dolaze.