Pre tačno dvadeset četiri godine, 4. januara 2002. godine, snažna eksplozija potresla je Omladinski centar u Vladivostoku. Eksplozivna naprava aktivirana je u kancelariji jedne trgovačke firme, usmrtivši jednog zaposlenog, dok su još dvojica njegovih kolega, koji su se u tom trenutku nalazili u neposrednoj blizini, zadobili teške povrede. Policija je odmah pokrenula krivični postupak i započela istragu, a rezultati do kojih su istražitelji došli šokirali su i iskusne operativce.

Ispostavilo se da su bombu u poslovne prostorije unele nepoznate osobe prerušene u Dedа Mraza i Snežanu, sakrivši eksploziv u naizgled bezazlen novogodišnji poklon. Detalji ovog složenog i neobičnog krivičnog slučaja, u kojem se brutalni zločin prepliće sa prazničnom simbolikom i bajkovitim kostimima, kasnije su postali predmet opsežnog izveštaja.

Smrtonosni „poklon“ u praznično jutro

Ujutru 4. januara 2002. godine, dve devojke obučene u kostime Dedа Mraza i Snežane pojavile su se u zajedničkoj kancelariji firmi Rein i Prim-Oil, smeštenoj u Omladinskom centru u Vladivostoku. Zamolile su zaposlene da se okupe, čestitale im Novu godinu i, uz reči: „Od naše kompanije vašoj“, predale šareno upakovanu kutiju.

U paketu se nalazila porcelanska stona lampa, namenjena izvršnom direktoru firme Rein, Sergeju Ivanovu. Međutim, Ivanov se u tom trenutku nije nalazio u zemlji – zajedno sa porodicom otputovao je na Tajland kako bi praznike proveo van Rusije. Poklon je zato preuzeo njegov zamenik, Aleksej Čičajev.

Nakon što su žene napustile kancelariju, Čičajev je odlučio da proveri da li lampa funkcioniše. U trenutku kada ju je uključio u električnu mrežu, usledila je razorna eksplozija.

„Pročitali su čestitke, izvadili poklon i predali ga. Mislio sam da je obična lampa. Aleksej ju je uključio u struju“, ispričao je kasnije Aleksandar, jedan od zaposlenih koji se u tom trenutku nalazio u kancelariji.

Eksplozivni udar je trenutno razorio prostoriju, razneo prozore i teško oštetio nameštaj i kancelarijsku opremu. Troje zaposlenih koji su se nalazili u blizini mesta detonacije hitno su prevezeni u bolnicu.

Aleksej Čičajev zadobio je teške opekotine lica i ozbiljna oštećenja disajnih puteva. Prebačen je na odeljenje intenzivne nege u kritičnom stanju. Lekari su danima pokušavali da mu spasu život, ali su povrede bile fatalne.

Još dvojica zaposlenih zadobila su opekotine različitog stepena. Kancelarija kompanije Kiša, veletrgovca naftnim derivatima, nalazila se u istoj zgradi u kojoj je bio i gradski bioskop „Novi talas“. U trenutku eksplozije, ispred objekta se održavala dečja novogodišnja priredba. Srećom, nijedno dete nije povređeno, a kako bi se izbegla panika, organizatori su odlučili da učesnike zabave ne obaveste o incidentu.

Bombаši su se sami prijavili policiji

Neposredno nakon eksplozije, na mesto događaja stigle su jake policijske snage, uključujući rukovodioce svih bezbednosnih struktura Primorskog kraja. Pokrenut je krivični postupak po članu 105 ruskog Krivičnog zakonika – ubistvo, a u potragu za počiniocima uključeni su najbolji stručnjaci regionalnog Ministarstva unutrašnjih poslova i Federalne službe bezbednosti.

Ubrzo je utvrđeno da su žene koje su unele smrtonosni poklon u kancelariju firme Kiša napustile mesto događaja u belom automobilu Toyota Chaser iz 1987. godine. Istragom je potvrđeno da je u porcelanskoj lampi bila sakrivena improvizovana eksplozivna naprava, napunjena trotilom i metalnom sačmom, čiji se detonator aktivirao pri uključivanju u strujnu mrežu.

Potraga za osumnjičenima trajala je kratko – već narednog jutra, dve devojke su se same pojavile u policiji, navodeći da su na televiziji prepoznale vest o eksploziji. Ispostavilo se da su radile kao animatorke i da su se profesionalno bavile uručenjem prazničnih poklona, oblačeći se u kostime Dedа Mraza i Snežane.

Prema njihovim izjavama, nepoznati muškarac, star između 30 i 35 godina, mršave građe, sa naočarima u rožnatim okvirima, crnom pletenom kapom i gustim brkovima za koje su sumnjale da su lažni, ponudio im je 500 rubalja da odnesu „poklon poslovnim partnerima“. Vozio je plavi Mitsubishi Pajero sa sivom prugom sa strane.

Nalogodavac – uvređeni poslovni partner

Na osnovu opisa koji su dale animatorke, policija je sastavila portret osumnjičenog i prosledila ga svim policijskim stanicama. Ubrzo je identifikovan muškarac sa fotografije, ali je daljom istragom utvrđeno da je pravi organizator eksplozije bio njegov poznanik – 33-godišnji Sergej Minejev.

Minejev je imao bliske poslovne veze sa firmom Rein i njenim direktorom Sergejem Ivanovim. Bio je član upravnog odbora kompanije, ali je neposredno pred Novu godinu izbačen zbog niza ozbiljnih prekršaja. Nakon toga, prema navodima istrage, razvio je snažnu mržnju prema bivšem partneru i počeo da planira osvetu.

Za realizaciju plana, Minejev je od prijatelja pozajmio blok trotila težak 200 grama i dva električna detonatora. Jedan detonator je testirao eksplozijom praznog bureta, dok je drugi ugradio u lampu koju je nameravao da pošalje u kancelariju firme Rein. U realizaciji mu je pomogao još jedan poznanik, koji je, uz novčanu nadoknadu, obezbedio porcelansku lampu i predao je animatorkama.

Posrednik je kasnije tvrdio da je verovao kako se u lampi nalazi prislušni uređaj, jer mu je Minejev rekao da želi da prati razgovore bivših kolega.

Od samog početka istrage, policija je razmatrala mogućnost da je Minejev umešan u eksploziju. Bio je jedan od osnivača firme i imao je dugotrajan sukob sa direktorom. Devojke koje su unele smrtonosni poklon smatrane su potpuno nevinima i mogle su i same postati žrtve eksplozije.

Arsenal otkriven tokom pretresa

Tri osobe povezane sa eksplozijom uhapšene su 27. februara 2002. godine. Sergej Minejev je odmah optužen za ubistvo i određen mu je pritvor. Tokom pretresa njegove kuće, policija je pronašla veliki arsenal oružja i eksploziva.

Među zaplenjenim predmetima bili su elektrošoker sa patronom kalibra 12, pištolj-olovka kalibra 5,6 mm, dve ručne bombe sa upaljačima, blokovi trotila težine 400 i 100 grama, oko stotinu metaka različitog kalibra, detonatori, kao i delovi za sklapanje improvizovanih eksplozivnih naprava.

Dvojica njegovih saučesnika nisu zadržana u pritvoru – jedan je pušten uz kauciju, dok sudbina drugog nikada nije zvanično saopštena javnosti. Poznato je samo da su tokom pretresa njegovog doma pronađeni tragovi eksploziva, oružje, municija i granate.

Tokom istrage, Minejev je priznao učešće u eksploziji u Omladinskom centru. Tvrdio je da mu namera nije bila da nekoga ubije, već da zastraši bivše kolege. Njegova glavna meta bio je direktor Sergej Ivanov, koji se, pukom srećom, tog dana nije nalazio u kancelariji.

Presuda: 19 godina zatvora

U julu 2002. godine, slučaj eksplozije u kancelariji firme Rein prosleđen je sudu. Istražitelji su proveravali da li su optuženi umešani u slične zločine, ali te sumnje nisu potvrđene.

U februaru 2003. godine, Primorski krajski sud osudio je Sergeja Minejeva na 19 godina zatvora u kaznenoj koloniji stroge bezbednosti, po više tačaka Krivičnog zakonika, uključujući ubistvo počinjeno opšteopasnim sredstvom, nanošenje telesnih povreda, nedozvoljenu trgovinu oružjem i nedozvoljenu proizvodnju oružja.

Pored zatvorske kazne, Minejevu je naloženo da nadoknadi materijalnu štetu nastalu eksplozijom i da snosi troškove lečenja povređenih bivših kolega.