Par je, nakon brzog zahvata američkih snaga, prebačen iz Venecuele u Njujork, gde će se suočiti s federalnim optužnicama koje uključuju narko-terorizam i uvoz kokaina u SAD. 

Američki predsednik Donald Trump najavio je ovu akciju kao „uspešnu i neophodnu za američke interese“, te je izjavio da SAD privremeno preuzimaju upravljanje Venecuelom dok se ne uspostavi tranzicija vlasti. Prema zvaničnicima iz Vašingtona, operacija je uključivala značajnu upotrebu vazdušnih snaga i specijalnih jedinica.

Venecuelanska vlada i potpredsednica Delcy Rodríguez osudili su američku akciju kao ozbiljnu vojnu agresiju i kršenje Povelje Ujedinjenih nacija, optužujući SAD za nametanje kolonijalnog rata i pokušaj otimanja nacionalnih resursa, posebno nafte. Karakas je zatražio hitno oslobađanje Madura i njegove supruge, tvrdeći da je ono što se dogodilo — u suštini — otmica legitimno izabranog predsednika. 

Operacija je izazvala oštru osudu brojnih svetskih lidera i organizacija. Rusija i Kina označile su američki udar kao kršenje suvereniteta i međunarodnog prava, pozivajući na zaštitu principa nenasilja i poštovanja teritorijalne nezavisnosti. Brazilski i meksički lideri upozorili su da je ovaj čin opasan presedan koji ugrožava stabilnost Latinske Amerike. Francuska i EU naglasile su da spoljna vojna intervencija ne može zameniti legitimne političke procese. U Ujedinjenim nacijama najavljeno je da će Savet bezbednosti održati vanrednu sednicu o situaciji, što dodatno oslikava globalnu zabrinutost zbog potencijalnih posledica po međunarodne norme i bezbednost regiona.

Iako je američka administracija pokušala da pravda operaciju kriminalnim optužbama protiv Madura i njegove supruge, pravni stručnjaci su izrazili sumnje u legitimnost takvog pristupa. Kritičari navode da hapšenje i prinudno prebacivanje šefa države — pogotovo bez odobrenja UN ili venecuelanske vlade — predstavljaju problematičan presedan u međunarodnom pravu i mogu podstaći nove tenzije u globalnim odnosima. 

Sa Maduruom i njegovom suprugom u saveznoj pritvorskoj ustanovi u SAD, i sa obe strane oštrim i polarizovanim narativima, pred svetom stoje pitanja o budućnosti venecuelanskog suvereniteta, regionalnoj bezbednosti i ulozi SAD kao globalne sile, tj. svetskog policajca koji reaguje bez obzira na međunarodno pravo i međunarodna pravila.

Ono što se u javnosti predstavlja kao „borba za demokratiju“ sve češće se razotkriva kao ogoljeno nasilje globalne sile koja sebi daje pravo da odlučuje ko sme, a ko ne sme da postoji kao suverena država. Politika SAD prema Venecueli – kao i prema brojnim drugim zemljama kroz istoriju – pokazuje obrazac u kome se sankcije, pretnje, destabilizacija i otvorena sila koriste kao legitimni instrumenti spoljne politike. Takav pristup ne donosi slobodu, već haos; ne štiti ljudska prava, već ih sistematski gazi.

Agresija, bez obzira na izgovor, ostaje agresija. Otmice, nasilne intervencije i nametanje vlasti spolja predstavljaju čisti kolonijalni refleks 21. veka, u kome se međunarodno pravo poštuje samo kada odgovara interesima Vašingtona. SAD se postavljaju iznad Ujedinjenih nacija, iznad suvereniteta naroda i iznad osnovnih moralnih principa, šaljući poruku da sila, a ne zakon, određuje svetski poredak.

Takva politika ne ugrožava samo Venecuelu ili neku drugu „neposlušnu“ zemlju — ona razara samu ideju međunarodnog poretka, normalizuje nasilje i otvara vrata svetu u kome je moć jedino merilo pravde. Ako se ovakvi postupci ne nazovu pravim imenom i ne osude bez kalkulacija, sutra nijedna država neće biti sigurna od istog scenarija.