PANDEMIJA-INVAZIJA-INFLACIJA Da li je pred nama savršena oluja? "Svetska ekonomija ponovo u opasnosti"
To je jedino što se sigurno neće dogoditi, odbacuje Viktorija Zinčuk, rođena Ukrajinka, direktorka zagrebačkog odeljenja Evropske banke, već samu pomisao da bi se preteća globalna ekonomska kriza trebala rešiti nekim globalnim sporazumom.
"Takve stvari rešava jedino tržište, svojim zakonima ponude i potražnje, svi ostali pokušaji uvek su osuđeni na propast".
Zinčuk je, naravno, u pravu, ocenjuje hrvatski "Globus".
Ekonomske krize nastaju i nestaju sledeći puls tržišta. Sadašnja, za sad samo preteća recesija u dolasku u velikoj je meri, međutim, izazvana neekonomskim razlozima.
Pandemija je, osim što je gotovo dve godine deo proizvodnih pogona držala zatvorenim, zaustavila i lance snabdevanja. Čak i nakon popuštanja karantina, nemogućnost da se ogromna količina zaostalih proizvoda transportuje u kratkom roku dovela je do nove krize lanaca snabdevanja.
Bez litijuma nema baterija, bez čipova nema zapravo ničega. Kao ni bez energenata, čiji veliki deo Evropa dobavlja iz Rusije. Kao ni bez žitarica i uljarica koje stižu s ogromnih ruskih i ukrajinskih oranica.
Sveža statistika pokazuje da je Rusija zaradila na 60-postotnom povećanju cene energenata, uzrokovanom pre svega sankcijama. Može li EU, za razliku od Rusije, izbeći "rusku recesiju"?
Foto: GLOBUS Printscreen
"Mađarski premijer Viktor Orban u ponedjeljak je probudio bauk ere recesije u Evropi dok se kontinent bori s rastućim troškovima energije i rastućom inflacijom zbog rata u Ukrajini".
To je napisano desetak dana pre usvajanja EU embarga na rusku naftu, kad je Orban lukavim političkim manevrom Mađarskoj osigurao posebne uslove uvoza energenata.
Orban je, pisao je Rojters, polažući zakletvu nakon što je u aprilu izabran na četvrti uzastopni mandat, zauzeo tipično "bikovsku" liniju prema Briselu, rekavši Evropskom parlamentu da "iz dana u dan zloupotrebljava svoju moć" potiskivanjem suvereniteta država članica.
Ali Mađarska neće blokirati sankcije Evropske unije protiv Rusije zbog invazije na Ukrajinu "sve dok ne predstavljaju rizik za energetsku sigurnost Mađarske".
Za Orbana stvari su jasne: "Energetska kriza i povećanje kamatnih stopa u Sjedinjenim Državama zajedno su doveli do ere visoke inflacije. Sve će to dovesti do ere recesije. Energetsku krizu stvorili su rat i ebropska politika sankcija".
Ni novi set prognoza Svetske banke objavljen 7. juna nije donio ohrabrenje.
"Rizik od stagflacije (inflacije bez rasta ekonomije) povećava se usred oštrog usporavanja rasta. Rat u Ukrajini vodi ka rastu inflacije, strožim finansijskim uslovima. Uz povećanje štete od pandemije kovida, ruska invazija na Ukrajinu dodatno je usporila globalnu ekonomiju koja ulazi u potencijalno dugotrajan peiod slabog rasta i povišene inflacije. To povećava rizik od stagflacije, s potencijalno štetnim posledicama za ekonomije sa srednjim i niskim dohotkom.
David Malpas, predsednik Svetske banke, direktno
"Svetska ekomonija ponovo je u opasnosti", rekao je dok je banka smanjivala svoje prognoze za ekonomsku ekspanziju 2022. Malpas je upozorio da predstoji nekoliko godina iznadprosečne inflacije i natprosečnog rasta - ili stagflacije - s potencijalno destabilizujućim posledicama za manje bogate ekonomije sveta.
Analitičari vašingtonskih međunarodnih finansijskih institucija ipak predviđaju da će se rast u naprednim ekonomijama naglo usporiti s 5,1 posto u 2021. na 2,6 posto u 2022. To je 1,2 postotna boda ispod januarske prognoze.
Očekuje se dalji umereni rast od 2,2 posto u 2023., što odražava dalje popuštanje fiskalne i monetarne politike pružene tokom pandemije.
"Za mnoge zemlje recesiju će biti teško izbeći jer će globalni rast biti ugušen inflacijom i ratom", rekao je Malpas.
.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)