I U NUKLEARNOM RATU NEKI BI PROŠLI BOLJE Pet milijardi ljudi bi umrlo od gladi

Nuklearni rat bi neposredno doveo do miliona i stotina miliona žrtava, ali bi indirektno od posledica podizanja ogromnih količina prašine i gareži od gladi stradalo mnogo više ljudi. Međutim, neke zemlje bi prošle „bolje“ od drugih.

Hirošima i Nagasaki su večiti primer destruktivnosti nuklearnog naoružanja i upozorenje čovečanstvu da nikada ne posegne za njim. Uprkos tome, u kriznim situacijama često se zvecka nuklearnim arsenalima, a scenario koji bi posle toga usledio teško je predvideti.

Stručnjaci i naučnici još od Hladnog rata obavljaju proračune o tome koliku destrukciju bi donela nuklearna zima i to nije ništa novo, ali poslednje istraživanje fokusiralo se na one sekundarne posledice sveopšteg nuklearnog rata.

Koristeći najnovije podatke o količinama uzgojenih useva i ulovljene ribe, grupa naučnika iz čitavog sveta predložila je šest scenarija o tome šta možemo da očekujemo na polju snabdevanja hranom nakon eskalacije nuklearnog konflikta.

Eksplozije i radijacija nisu najveći problem

Izuzimajući gubitke života od neposrednih posledica napada, koji bi se merili u stotinama miliona, stopa smrtnosti od manjka kalorija mogla bi da zbriše skoro čitavu svetsku populaciju.

Foto: Shutterstock

 

U novoj studiji, objavljenoj u časopisu Nejčer (Nature), stručnjaci su pomoću modela pokušali da predvide kako bi se klimatski paterni menjali pod uticajem ogromne količine prašine i čađi koju bi atmosferu podigle nuklearne eksplozije.

Modeli su korišćeni kako bi se procenilo kako bi usevi i zalihe ribe u morima reagovale na promena u temperaturi, količini padavina i količini svetlosti koja bi se probijala do tla.

Od goreg...

Rezultati nikako nisu obećavajući. Relativno „manji" nuklearni sukob koji bi uključivao 100 detonacija, podigao mi u atmosferu 5 miliona tona čestica prašine i čađi.

Poređenja radi, katastrofalni požari u Kaliforniji 2017. godine i u Australiji 2019. godine izbacili su u atmosferu milion tona partikulata.

Posledice bi bile da bi većina čovečanstva imala pristup osam odsto manje kalorija, što bi u narednim godinama dovelo do smrti 255 miliona ljudi od gladi.

... do najgoreg

Sveopšti rat u kojem bi bili upotrebljeni američki i ruski nuklearni arsenali sa hiljadama bombi u atmosferu bi podigli 150 miliona tona gareži i prašine i lišili bi čovečanstvo od tri četvrtine kalorija.

Hitne mere i štednja bi u manjoj meri doprinele ublažavanju situacije, koja bi značila sporu smrt od gladi za pet milijardi ljudi u narednih dve godine.

Koliko bi građani širom sveta bili pogođeni zavisilo bi od toga gde žive. U scenariju u kojem 250 nuklearnih eksplozija u atmosferu podigne 27 miliona tona čestica u atmosferu, severna hemisfera iskusila bi 50 odsto manjih prinosa useva i 20 do 30 odsto pad ribljih rezervi u morima.

Za nacije bliže ekvatoru, posledice bi bile blaže. Kao što se sada vidi na primeru rata u Ukrajini, trgovina hrane bi svakako bila prekinuta. Zemlje zavisne od uvoza hrane bile bi veoma ranjive.

Ko bi „najbolje" prošao

Za neke delove sveta, međutim, apokaliptični scenario od posledica gladi bio bi mnogo blaži. Australijska populacija bi tako čak i u tim uslovima mogla da najmanje polovinu svojih kalorija dobije od prolećne pšenice.

Simulacije su pokazale da bi ta sorta pretrpela minimalni pad u prinosima.

Iako bi stanovnici Australije svakako morali da stegnu kaiševe, stopa smrti od gladi bila bi mnogo manja. Isto tako, i komšijski Novi Zeland pretrpeo bi blaže posledice u odnosu na zemlje čije stanovništvo zavisi od useva poput pirinča.

Ipak, naučnici objašnjavaju da ove nalaze treba uzeti sa dozom rezerve, jer bi na njih svakako uticala društveno-politička dešavanja koja naučno ne mogu tek tako da se predvide.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI