ŽENE VODE TAJNE OPERACIJE PROTIV IRANA Mosadove gospođe A. i K.

U Iranu bi to bilo nezamislivo, ali u Izraelu dve žene upravljaju tajnim operacijama protiv Islamske Republike. Gospođa A, čije ime „Haarec” iz razumljivih razloga ne otkriva, postavljena je za šeficu Mosadovog obaveštajnog direktorata, što je kao da u Ministarstvu odbrane upravlja vojnom službom. Gospođa K, već neko vreme je na čelu Mosadovih iranskih operacija, prenosi Politika.

A. komanduje stotinama žena i muškaraca. K. je zadužena za strategiju prema Iranu i radi u sadejstvu sa vojnom obaveštajnom službom. Doprinoseći da se izmeni mačo sastav službe, tu je još i gospođa H, zamenica gospođe A. Sve ukupno, među 18 šefova Mosada, četiri su žene.

„Mnoge služe na svim operativnim pozicijama, kao agenti i pomagači agentima”, napisao je direktor Mosada David Barnea. „One su svojim talentom, profesionalizmom i snalažljivošću integrisane u srce operativnih i obaveštajnih aktivnosti agencije.”

 

 

Još od 2004, kada je izraelska vlada Mosadu poverila zadatak da spreči da Iran dođe do nuklearnog oružja, agencija je, tvrdi se, izvela mnoge sabotaže i sajber napade na iranska postrojenja za obogaćivanje uranijuma, i metodično identifikovala eksperte koji rade na nuklearnom programu.

Prvi iranski naučnik bio je otrovan 2007, drugog je u Teheranu na daljinski ubila bomba postavljena na motociklu. U naredna četiri atentata žrtve su ubijali vozači motocikla koji bi se brzo izgubili u haotičnom saobraćaju. Kampanja ciljnih ubistava bila je obustavljena 2012, u vreme kada su SAD pregovarale nuklearni sporazum koji će biti potpisan tri godine kasnije.

Žene su odavno aktivno uključene u rad izraelske tajne službe, ali do sada nisu držale tako važne pozicije kao gospođe A. i K. Tim više jer je Iran godinama u centru pažnje kao zemlja čiji je teokratski režim proglašen za „egzistencijalnu pretnju” jevrejskoj državi. Na radarima Mosada su i libanski Hezbolasi i druge šiitske milicije u Iraku, Jemenu i Siriji.

Značajan deo Mosadovog budžeta, opreme, tehnologije i osoblja radi na planovima sprečavanja Irana da proizvede atomsku bombu, iako to u Teheranu uporno demantuju.

 

 

Izrael je 2015. bio duboko razočaran što je administracija Baraka Obame, zajedno sa još pet svetskih sila, potpisala sporazum po kome se Iranu ukidaju sankcije u zamenu za međunarodnu kontrolu njegovih nuklearnih postrojenja. U Izraelu veruje da ograničenja nisu dovoljna.

Kada je Donald Tramp 2018. jednostrano napustio sporazum, u Izraelu su slavili, ali pokušaji blokade nuklearnog sporazuma i pritisci na Trampa samo su gurali Teheran bliže atomskoj bombi, smatra bivši šef Mosada Efraim Halevi, izabran 1998. u prvom mandatu Benjamina Netanijahua.

Ovaj analitičar bezbednosnih i diplomatskih poslova koji obaveštajne aktivnosti i spoljnu politiku poznaje iznutra, tvrdi da je ta politika bila „ozbiljna greška” i „tužan neuspeh”. Pita se zašto umesto ponižavanja Iranaca nisu uspostavljeni tajni kontakti dve zemlje koje su u vremenima šaha Reze Pahlavija zajednički radile na raketnim projektima.

Onda je administracija Džozefa Bajdena pokrenula pregovore da se sporazum obnovi pošto je Iran u međuvremenu količine i postotke čistote uranijuma podigao iznad nivoa dozvoljenih originalnim sporazumom. Posle svih pokušaja ubeđivanja Vašingtona da to ne čini, izgleda da su se u Izraelu pomirili. Mosad se trudi da obezbedi da Iran ne izigra Amerikance.

 

 

Jedna od najuspešnijih obaveštajnih agencija sveta koja je svojevremeno bila sumnjičena da špijunira i svog najbližeg saveznika, SAD, nastavlja sa aktivnostima protiv Irana. Rat u senci ne prestaje, kako bi se izbegao pravi oružani sukob.

Mnogo je primera koji nagoveštavaju pozadinski rad izraelskih agenata na sabotažama iranskih nuklearnih postrojenja ili ciljnih ubistava iranskih eksperata, iako to Mosad redovno demantuje. Na meti su i vojne instalacije gde se proizvode rakete i dronovi. Izraelski agenti su, veruje se, ubili i iranskog generala koji je upravljao raketnim programom i 16 članova njegovog tima.

Serija se širi i od značajnih ličnosti vezanih za nuklearni program, sada uključuje i vojni sastav i naučnike na nižim nivoima. „Ubacili smo u višu brzinu. Radimo u svako vreme i na svakom mestu i tako ćemo nastaviti”, izjavio je pre podnošenja ostavke u julu premijer Naftali Benet.

Najspektakularnija operacija dogodila se novembra prošle godine kada je ubijen jedan od vodećih iranskih nuklearnih naučnika Mohsen Fahrizade. Od 2007. petorica iranskih naučnika koji su s njim radili bili su ubijeni. Premijer Netanijahu je 2018. na konferenciji za novinare pokazao dokumenta koja je Mosad ukrao iz iranskih nuklearnih arhiva i više puta ponovio: „Zapamtite to ime, Fahrizade.” Naučnik koji se smatrao ocem iranskog nuklearnog programa se na vrhu Mosadovog spiska nalazio čitavih 14 godina.

Fahrizadea je ubio snajper robot prokrijumčaren u delovima, sastavljen u Iranu i postavljen na pikap koji će sebe razneti posle atentata kako bi se, sa više od 1.500 kilometara udaljenosti, uništili dokazi.

Ovog leta u Teheranu je ubijen uticajni pripadnik iranske Islamske revolucionarne garde, a jedan inženjer iz Ministarstva odbrane stradao je u napadu drona. Sumnja se da Mosad stoji iza likvidacije trovanjem hrane dvojice mladih naučnika na dva kraja zemlje u martu. Dve misteriozno slične smrti.

Gospođe A. i K. imaju pune ruke posla. „Žene ne samo da su sposobne u onome što se zove tajno ratovanje, već imaju veliku prednost. U toj vrsti ratovanja naši životi zavise od naših sposobnosti ispunjavanja više ciljeva. Drugim rečima, da delujete na više kanala istovremeno, da ispunite misiju s jedne strane, i da preživite s druge. Žene su u toj oblasti u prednosti u odnosu na muškarce”, izjavio je u jednom intervjuu 2012. bivši šef Mosada Tamir Pardo.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI