"SPREMNI SMO OD DRUGOG SVETSKOG RATA!" Najjača artiljerija Evrope novo žrtveno jagnje NATO pakta!

Pristupanje Finske pripremano je otprilike godinu dana, a birači i političari u toj zemlji nakon početka ruske invazije punog obima na Ukrajinu odlučili su da odbace dugotrajnu politiku vojne neutralnosti, iako je njihova saradnja s NATO-om uvek bila itekako značajna.

Godišnji vojni budžet Finske od oko 6 milijardi dolara podržava stalne oružane snage koje se sastoje od oko 23.000 vojnika. Ali, sistem služenja vojnog roka za muškarce znači da Helsinki može svoju vojsku da poveća na oko 280.000 pripadnika u slučaju rata, a tu je i 900.000 rezervista koji prolaze redovne vežbe obuke.

Gotovo trećina odrasle populacije ove nordijske zemlje su rezervisti, što znači da Finska može da koristi jednu od najvećih vojski u odnosu na svoju veličinu u Europi. Finske snage imaju relativno sveže borbeno iskustvo jer je manji broj vojnika služio u Avganistanu u sklopu zapadne misije u toj zemlji.

Finci imaju sistem organizovan za borbu protiv Rusije

Finska već sada troši nešto više od 2 odsto svog BDP-a na odbranu, ispunjavajući time cilj NATO-a od 2 odsto koji je određen za zemlje članice 2014. godine. No, ta bi brojka uskoro mogla biti povećana zbog produbljivanja napetosti s Moskvom.

Na neki način, Rusija je kamen temeljac finske vojne ideologije i organizacije sistema. Odbrana šumovite i močvarne granice sa Rusijom je prioritet, a svih 5,6 miliona Finaca dobro je svesno opasnosti, s obzirom na to da je Rusija, odnosno Sovjetski Savez više puta napala tu zemlju u 20. veku.

"Global Fajerpauer", sajt koji analizira podatke o vojnoj moći, oružju i sposobnostima zemalja, svrstava finsku vojsku kao 51. najmoćniju vojsku na svetu.

Ali jedinstvena vojna doktrina i pozicija Finske znače da ona može da nadmaši svoje vojne sposobnosti na „papiru“, fokusirane na razornu upotrebu mobilne artiljerije – Finska, u stvari, ima veće artiljerijske snage od Nemačke i Francuske zajedno – i visoko obučene male jedinice sposobne razornih efekata u u slučaju invazije mnogo jačih vojnih snaga.

- Finska je prilično jaka u svojim ukupnim sposobnostima, ali osim što će obezbediti teritoriju NATO-a, pristupanje Finske će olakšati bolju odbranu celog regiona. Finska vojska i kopnene snage će činiti okosnicu savezničkih kopnenih snaga u severnoj Evropi - rekao je za Njuzvik Mati Pesu, viši naučni saradnik Finskog instituta za međunarodne odnose.

Finska raspolaže s oko 240 glavnih borbenih tenkova, a smatra se da je 179 odmah spremno za upotrebu. Ta brojka uključuje oko 100 "leoparda 2A4" i "leoparda 2A6" nemačke proizvodnje, sličnih tenkovima koji se sada isporučuju Ukrajini kako bi se pružila podrška ukrajinskim snagama u očekivanoj prolećnoj protivofanzivi.

Najjača evropska artiljerija

Među hiljadama drugih oklopnih vozila nalazi se i više od 100 borbenih vozila pešadije (IFV) švedske proizvodnje CV-90, koja se takođe šalju u Ukrajinu i smatraju se među najmoćnijim IFV na svetu.

Finska vojska se posebno ističe svojom artiljerijskom vatrenom moći. Helsinki ima više od 100 samohodnih artiljerijskih sistema, uključujući 39 južnokorejskih haubica "k9 tander", koje su među najpoželjnijim artiljerijskim sistemima na tržištu. Finska takođe ima 29 višecevnih raketnih sistema sa gusenicom M270, koji, zajedno sa povezanim i pokretljivijim sistemom "HIMARS" na točkovima, pomažu u uništavanju ruskih snaga u Ukrajini.

- Imamo značajnu odbrambenu sposobnost da vodimo rat poput onog koji se sada vodi u Ukrajini. Možda imamo najveću vatrenu moć u Evropi - rekao je glavni vojni komandant Finske, general Timo Kivinen, u intervjuu u decembru.

Zajedno s Estonijom, Letonijom, Litvanijom i Poljskom, Finska od utorka čini deo linije NATO-a prema Rusiji.

Flota od 55 američkih borbenih aviona "F/A-18 hornet", naoružanih naprednim američkim projektilima, koji uključuju raketu vazduh-vazduh AIM-9 sajdvajnder, te krstareću raketu vazduh-zemlja "AGM-158 JASSM", leteće i patrolirati iznad severoistočne granice NATO saveza.

No, avioni "F/A-18" biće 2026. godine zamenjeni sa 64 američka borbena aviona pete generacije "F-35", a planirano je da isporuka svih letelica bude zatvorena do 2030.

Takođe, finski severni region Laponija nudi najveće područje za obuku NATO snaga u Evropi kada su vazdušne borbe u pitanju.

Jake vazdušne i pomorske snage

Modernizovane vazdušne snage Helsinkija će - posebno u kombinaciji s onima finskih nordijskih suseda iz NATO-a - predstavljati "zastrašujuću kombinovanu sposobnost na severu", rekao je Pesu.

Finska ima obalu dugu gotovo 4500 kilometara na Baltičkom moru, koja se s pristupanjem Finske savezu i verovatnim članstvom Švedske sada može smatrati "jezerom NATO-a". Sama Finska ima dvanaestu najveću mornaricu na svetu, a njena flota uključuje osam raketnih brodova i 10 minolovaca.

- Snažno je fokusirana na neposredne granice i svoj arhipelag. Ali, svejedno je jako dobro opremljena za celi severni deo Baltičkog mora - rekao je Pesu govoreći o finskoj mornarici.

Finska vojska sada će se morati odreći svoje generacijama negovane vojne neutralnosti i oslanjanja na sebe.

- Biće ključno od samog početka uključiti više savezničkih snaga u svoje nacionalne vežbe. Naučiti kako voditi ratove u oštrim uslovima severne Evrope biće od vitalnog značaja. A od prvog dana, Finska mora da vežba i trenira kako da uklopi savezničke snage, kako pružiti tzv. podršku zemlje domaćina - rekao je on.

Problem NATO baza

- Postoji razlog zašto se Finska pridružuje NATO-u. U zemlji je došlo do boljeg razumevanja da, iako Finska ima sposobne snage i celi spektar njih, možda nam nedostaje volumen tih snaga iz jednostavnog razloga što je Finska mala zemlja. I treba nam šira rezerva vojnih kapaciteta koje bi Finska potencijalno mogla da koristi - kaže Pesu.

Finci, iako jesu za članstvo u NATO-u, podeljeni su oko pitanja stalnih baza tog saveza u svojoj zemlji. Manje i privremeno raspoređivanje snaga moglo bi biti jedno od rešenja, slično multinacionalnim formacijama pojačane prednje prisutnosti raspoređenim u baltičkim državama.

- Mislim da Finska treba dobro da razmisli o tome koji su joj neposredni prioriteti, koliko političkog kapitala ima, a zatim jednostavno da odredi prioritete. Ali mislim da je dugoročno gledano posve moguće da ćemo videti neku vrstu prisutnosti NATO-a ovde u Finskoj, bilo da se radi o unapred postavljenoj vojnoj opremi i sposobnostima iz SAD-a, ili o manjem štabu, ili nečem sličnom. Ali, mislim kako je malo verovatno da će Finska ugostiti značajan NATO kontingent ili značajnu prisutnost NATO-a u prvim godinama svog članstva u savezu - zaključio je Pesu.

Finsku mnogi smatraju najbolje pripremljenom zemljom u Evropi u slučaju eventualnog ruskog napada, ali ne samo zbog vojne moći. Finska, naime, uvijek ima spremne i druge vitalne zalihe - najmanje šest meseci svih važnijih goriva i žitarica stoje u strateškim zalihama, dok su farmaceutske firme dužne da imaju zalihe svih uvezenih lekova za razdoblje od 3 do 10 meseci.

"Pripremamo se od Drugog svetskog rata"

Sve velike zgrade moraju da imaju svoja atomska skloništa, a ostalo stanovništvo može da koristi podzemne parkinge, klizališta i bazene koji su spremni za pretvaranje u evakuacione centre.

- Pripremili smo naše društvo i obučavali se za ovu situaciju još od Drugog svetskog rata - rekao je Titi Tupurinen, tadašnji finski ministar evropskih poslova, prošle godine nakon početka ruske invazije na Ukrajinu.

Veliki deo spremnosti Finaca potiče iz njihovog sopstvenog rata sa Rusijom – u brutalnom zimskom ratu 1939-40, oni su se uspešno odupirali invaziji Sovjetskog Saveza na svojoj teritoriji, mnogo duže nego što su Rusi očekivali. Godine 1940. zaključen je Moskovski mirovni sporazum. Finci su morali da ustupe 9 odsto svoje teritorije Rusima. Posle toga, Finci su se zarekli – nikada više.

- Nismo zaboravili, to je u našem DNK - rekao je prošle godine finski predsednik Sauli Niinisto i ukazao na ankete koje pokazuju da je oko tri četvrtine Finaca spremno da se bori za svoju zemlju, što je daleko najveći broj u Evropi, prenosi "Jutarnji list".

Sve velike zgrade moraju imati vlastita atomska skloništa, a ostatak stanovništva može koristiti podzemna parkirališta, klizališta i bazene koji su spremni za pretvaranje u evakuacijske centre.

- Pripremili smo naše društvo i obučavamo se za ovu situaciju još od Drugog svetskog rata - rekla je prošle godine nakon početka ruske invazije na Ukrajinu Titi Tupurainen, tadašnja finska ministarka evropskih poslova.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI