LAVROV DIGAO PRITISAK U VAŠINGTONU! Rusija se širi na američki komšiluk!

Zvaničnici u Vašingtonu su uz škrgut zuba ispratili pokušaj brazilskog predsednika Luisa Ignasija Lule da Silve da zajedno s kineskim liderom Si Đinpingom formira klub zemalja koje isto misle kako bi se postigao mir u Ukrajini. A onda je onima u Beloj kući dodatno „skočio pritisak”.

Dolazak Sergeja Lavrova u Brazil i izrazi zahvalnosti ruskog šefa diplomatije ovoj južnoameričkoj zemlji na naporima da posreduje u sukobu u Ukrajini, za Bajdenovu administraciju su očito bili kap koja je prepunila čašu. Pogotovu što je Lula da Silva tokom nedavne posete Pekingu i Abu Dabiju otvoreno prozivao i SAD i Kijev da dele krivicu za rat u Ukrajini.

Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi, posle sastanka Lavrova i njegovog domaćina, ministra spoljnih poslova Maura Vijeire, poručio je: „Brazil papagajski ponavlja rusku i kinesku propagandu, a da uopšte ne obraća pažnju na činjenice”.

Kirbi ne krije da su za SAD predlozi brazilskog predsednika da bi Ukrajina trebalo da razmotri formalno ustupanje Krima kao mirovni gest, duboko pogrešni: „Posebno za zemlju kao što je Brazil, koja je u UN glasala da podržava principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta”.

Šef brazilske diplomatije odbacio je Kirbijeve kritike: „Ne znam kako je i zašto došao do tog zaključka, ali se uopšte ne slažem”.

Brazil se zalaže za momentalni prekid sukoba u Ukrajini i spreman je da posreduje u pregovorima između Moskve i Kijeva, izjavio je Mauro Vijeira. Na konferenciji za novinare s šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovom, Vijeira je pozvao na stvaranje „prijateljske grupe za pregovore između Rusije i Ukrajine”. Šef brazilske diplomatije rekao je da se protivi jednostranom uvođenju sankcija zbog toga što njih ne samo da nije odobrio Savet bezbednosti UN, već i negativno utiču na mnoge ekonomije sveta, uglavnom na zemlje u razvoju, koje se još nisu oporavile od negativnog uticaja pandemije, preneo je Interfaks.

Lavrov, koji se tokom posete Braziliji sastao i s predsednikom Lulom da Silvom, istakao je da se rešavanje najnovijih problema mora zasnivati na principu multilateralizma i uzimajući u obzir bezbednosne interese svih država bez izuzetka. Ruski ministar, koji posle Brazila na latinoameričkoj turneji obilazi i Venecuelu, Nikaragvu i Kubu, naglasio je da je Moskva „zainteresovana da se ukrajinski sukob što pre okonča”.

Brazil se nije pridružio zapadnim zemljama u uvođenju sankcija Rusiji zbog rata i odbio je zahteve za isporuku municije Ukrajini. Nastojeći da iskoristi brazilsku tradiciju neintervenisanja i otvorene diplomatije, Lula pokušava da se nametne kao posrednik u mirovnim pregovorima za okončanje sukoba u Ukrajini. Poput drugih mnogoljudnih zemalja, kao što su Kina i Indija, koje nisu htele da poruše mostove s Moskvom, i Brazil se često uzdržavao od glasanja o nizu rezolucija u UN kojima je Rusija pozivana da povuče vojsku ili je osuđivana aneksija ukrajinske teritorije.

Dolaskom po treći put na vlast Lula da Silva je uznemirio Vašington navodeći da je nekoliko strana krivo za rat u Ukrajini i da su SAD „ohrabrile” rat slanjem oružja administraciji ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Ali za nekoga ko je aktivno učestvovao u formiranju grupe zemalja BRIKS takvi stavovi nisu novost. Lula je i u prva dva mandata, od 2003. do 2011. godine, otvoreno kritikovao američku hegemoniju i neoliberalnu politiku Vašingtona.

Ocenjujući posetu Lavrova Latinskoj Americi, Boris Martinov, načelnik Odeljenja za međunarodne odnose i spoljnu politiku Rusije na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose (MGIMO), kaže za „Sputnjik” da nijedna država ovog regiona nije neprijateljski raspoložena prema Rusiji. Nijedna nije uvela sankcije, ukinula bezvizni režim ili poslala oružje Ukrajini.

„Osim toga, tokom nedavne posete Kini, predsednik Brazila podržao je ideju odustajanja od dolara kao univerzalnog globalnog sredstva plaćanja. Lula da Silva ne poziva Ukrajinu i Rusiju na pregovore čisto radi reda. On to radi da bi se uzeli u obzir legitimni interesi naše zemlje”, ističe Martinov.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI