PRIMAKOV NAJAVIO ISTRAGU Rusija planira naučni rad o posledicama bombardovanja Jugoslavije osiromašenim uranijumom

Ruska Agencija za pitanja Zajednice Nezavisnih Država, sunarodnika u rasejanju i međunarodnu društvenu saradnju "Rossotrudničestvo" planira veliki naučni rad o posledicama bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, rekao je rukovodilac agencije Jevgenij Primakov za RT Balkan.

"Ne bih da otkrivam sve detalje. Ali u pitanju je naučni rad o ratu u kojem je korišćena municija i bombe sa osiromašenim uranijumom, gađana su industrijska i hemijska preduzeća", objasnio je.

U okviru naučnog rada će biti istraženo kakav je demografski efekat bombardovanje osiromašenim uranijumom imalo po ekologiju, medicinu i zdravstvenu zaštitu, precizirao je i dodao da informacija o tome mora da bude sistematizovana, jer je važna ne samo za Srbe, već za sve Evropljane.

Ruski dom u Beogradu se s vremena na vreme suočava sa takozvanim "kampanjama klevete", ukazao je šef "Rossotrudničestva".

"Ruski dom regrutuje najtalentovanije studente i šalje ih u Rusiju da rade za obaveštajne službe", naveo je jedan od takvih primera.

Međutim, posle histeričnih i klevetničkih kampanja, kao po pravilu, interes prema Ruskom domu raste, dolazi više studenata, više polaznika kurseva ruskog jezika.

"Hvala Bogu. Neka se tako nastavi. Pomalo ironično smo sigurni da što više izazivamo histeriju zapadnih medija i njihovih agenata u Srbiji, to naš rad više napreduje", našalio se Primakov.

Ruski dom u Beogradu nije meka moć Rusije, već njena humanitarna politika, kazao je Primakov i objasnio da je humanitarna politika manje koristoljubiva od meke moći, koja uvek ima konkretnu korist.

"Ruski dom u Beogradu je jedan od naših boljih kulturnih centara koji veoma uspešno radi. Za njega znaju svi Srbi, ceo Beograd. Tamo se organizuje veliki broj događaja, postoji škola, kurs ruskog jezika, organizuju se koncerti. Imaju prelepu salu, sjajan klavir", ukazao je.

Podsetio je da je Ruski dom nedavno slavio 90 godina postojanja. "Otvoren je još u vreme bele emigracije. Beli su ga osnovali, ne SSSR. Tek posle Drugog svetskog rata ga je sovjetska vlast preuzela. Sada smo mu vratili naziv Nikolaja II kako se i ranije nazivao", kazao je.

Rad "Rossotrudničestva" u EU je umnogome ograničen, ali to ima najviše negativnog uticaja po evropsko društvo, kazao je Primakov.

"Tužni smo zbog toga, jer smatramo da evropsko društvo samo sebe osiromašuje, lišava sebe blaga velike ruske kulture, nauke, obrazovanja", kazao je.  

Objasnio je da su kulturni centri u EU su odvojeni od "Rossotrudničestva", da su u pitanju institucije koje funkcionišu na osnovu međuvladinih sporazuma, sklopljenih između sovjetske ili ruske vlade i vlade neke konkretne države.

Ponekad su ti kulturni centri konkretna odeljenja za kulturu pri ambasadama Ruske Federacije, a nije izuzetak ni Ruski centar nauke i kulture, tj. Ruski dom u Berlinu, koji, prema njegovim rečima, ne funkcioniše po volji "Rossostrudničestva", već kao rezultat međuvladinog sporazuma Nemačke i Rusije.

"Ako nemačke vlasti ograničavaju njegov rat, najpre ugrožavaju međunarodni dokument i međunarodni sporazum. Koliko nam to dozvoljava da sudimo Ministrastvu spoljnih poslova i drugim organima vlasti Nemačke, to je već posao za vaše čitaoce", ogradio se.

Raste raskol u zapadnom društvu, kazao je Primakov odgovarajući na pitanje naše redakcije vezano za napade i vandalske akcije protiv ruskih domova u raznim zemljama Evrope.

"Postoje ljudi koji sada više žele da uče ruski jezik nego ranije. Primećujemo da raste interesovanje za učenje ruskog jezika", kazao je Primakov, komentarišući raspoloženje običnog naroda EU.

Postoje i ljudi koji ono što se dešava u zapadnim zemljama doživljavaju kao ludilo i žele da pobegnu u Rusiju kao na neki brod ispravnosti, razuma i spokoja, kako bi im deca rasla u normalnim okolnostima učeni razumnim vrednostima, naglasio je.

"Ne mogu da kažem da je takvih na hiljade, njih je za sada na desetine, ali primećujemo da se taj broj povećava", kazao je Primakov.

"A ako govorimo koliko je ljudi koji to žele, njih ima na hiljade", naglasio je i predložio da Rusija prilagodi svoju "birokratsku mašinu" za takve izazove.

"Imamo, nažalost, na čemu da radimo kako bismo smanjili birokratiju. Mislim da treba da postanemo kopno normalnosti, na engleskom 'sejf hejven', za sve ljude koji žele da započnu nov i normalan život ovde u Rusiji", kazao je.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI