MOĆNA SILA KONAČNO RUŠI AMERIČKI UTICAJ NA ISTOKU? "SAD i Evropa nas zapravo ni ne razlikuju"

Ishod Drugog svetskog rata učinio je ove dve zemlje glavnim uporištem američkog uticaja. Japan je poražen od SAD, bacanjem dve atomske bombe, a zatim je okupiran, a značajan broj američkih vojnika i dalje se nalazi u Japanu gde imaju svoje vojne baze. Prema poslednjim podacima, u Japanu se nalazi oko 56.000 američkih vojnih lica.

Lojalnost Južne Koreje proizilazi iz činjenice da su SAD podržavale Južnu Koreju tokom Korejskog rata, koji je trajao (u aktivnoj fazi) nešto više od 3 godine. U tom periodu ubijen je ogroman broj civila, do 3 miliona ljudi. Rat je završen bez pobednika, a Južna Koreja je postala lojalna SAD i njenim zapadnim saveznicima, dok je Severna Koreja ostala uz socijalistički blok i danas je veoma bliska Kini, ali i Rusiji.

Prema zvaničnim američkim podacima, u Južnoj Koreji ima oko 28.500 vojnika.

SAD imaju i druge saveznike u široj Aziji i Pacifiku – tu su Filipini, Australija, Tajland, Novi Zeland... Međutim, kada govorimo o pritiscima na Kinu, svakako se izdvajaju Južna Koreja i Japan.

Hoće li Seul i Tokio ostati zauvek lojani SAD? 

Veoma je jasno da će, na primer, Australija uvek biti orijentisana ka SAD (naravno, i Britaniju), ali da li se isto može reći i za Seul i Tokio? Reč je o azijskim državama koje, uprkos modernoj istoriji koja ih je razdvajala, pre svega ideološki (u izvesnoj meri i ekonomski, iako to više nije toliko vidljivo otkako je Kina postala ekonomska velesila), i dalje imaju zajedničku kulturu, geografske karakteristike, itd. na na kraju svakako i rasne.

Postoji li mogući scenario da bi u nekoj budućnosti Južna Koreja i Japan mogli da preokrenu svoju lojalnost SAD i počnu da grade jače odnose sa Kinom? Nedavno je održan (virtuelni) samit Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) na kojem je još jednom potvrđeno da Kina i Indija, koje su istaknute članice, mogu veoma dobro da sarađuju, iako su dugi niz godina žestoki rivali. i ranije su nekoliko puta ratovali (više su to bili „okršaji” nego ratovi, ali tenzije uvek postoje, posebno na loše definisanoj himalajskoj granici). Indiju pominjemo upravo kao primer američkog partnera koji je vremenom ipak transformisao svoje veze sa Vašingtonom na način koji im omogućava da razvijaju odnose sa Kinom, a svakako i sa Rusijom (što se videlo od početka rata u Ukrajini). Dalje, Indija učestvuje u grupi BRIKS zajedno sa Rusijom i Kinom (a tu su i Brazil i Južnoafrička Republika).

Japan i Južna Koreja su, pak, i dalje u toj grupi zemalja od kojih se gotovo očekuje da će bez pogovora slediti američke zahteve, posebno kada je reč o spoljnoj politici.

Međutim, čini se da i Peking aktivno razmišlja o tome kako da smanji američki uticaj u Aziji, posebno tamo gde je trenutno najjači.

Kina poziva na razvoj "strateške autonomije"

Najviši kineski diplomata Vang Ji dao je veoma značajnu izjavu baš u trenutku kada se Južna Koreja i Japan približavaju (jasno, pošto je Japan bivši okupator Korejskog poluostrva, animozitet svih Korejaca prema Japanu je jak, ali SAD već duže vreme pokušavaju da izglade ove odnose jer im to svakako ide na ruku). Naime, Vang je pozvao Japan i Južnu Koreju da razmotre razvoj „strateške autonomije” u svom odnosu sa SAD i Zapadom i da se okrenu jačoj saradnji sa Pekingom na „revitalizaciji Azije”.

U video komentaru koji su podelili kineski državni mediji, Vang je rekao japanskim i južnokorejskim gostima - koji su prisustvovali trilateralnom forumu u gradu Kingdao na istočnoj obali Kine - da "većina Amerikanaca i Evropljana ne može da razlikuje Kinu, Japan i Južnu Koreju".

„Bez obzira koliko plavo farbate kosu, koliko oštro oblikujete svoj nos, nikada ne možete postati Evropljanin ili Amerikanac, nikada ne možete postati Zapadnjak“, rekao je Vang. Moramo da znamo gde leže naši koreni“, istakao je on.

Istovremeno, Vang je pozvao Japan i Južnu Koreju da rade zajedno sa Kinom kako bi „zajedno napredovali, revitalizovali istočnu Aziju, celu Aziju i koristili svetu“. On je to komentarisao na marginama Međunarodnog foruma za trilateralnu saradnju, godišnjeg događaja koji Peking, Tokio i Seul organizuju od 2011. godine.

Rasizam?

Razumljivo, mnogi ističu da se radi o očigledno rasističkim komentarima, iako ih svakako treba staviti u kontekst, odnosno da nisu uporedivi sa zapadnim rasizmom prema bivšim kolonijama i eri ropstva. Dalje, iako Vang pominje rasu, on zapravo kritikuje Azijate koji pod uticajem medija i kulturne propagande pokušavaju da imitiraju zapadni svet. On takođe sugeriše da neki oblik rasizma postoji i na Zapadu gde se „Kina, Japan i Južna Koreja ne mogu razlikovati“ (odnosno njihovo stanovništvo po rasi).

Što se tiče pokušaja da „izgleda kao zapadnjak”, Vang je verovatno svestan da je to nešto što se svakako dešava u Kini, posebno među mlađim Kinezima koji konzumiraju zapadne trendove. Međutim, on nije dao izjavu toliko da podstakne diskusiju na ovu temu, već da jasno naznači da velike sile Azije treba da se ujedine kako bi formirale još veću azijsku silu.

Ipak, ovi komentari su podsetili na neke izjave koje su se mogle čuti u vreme carskog Japana početkom 20. veka, gde je osvajanje bilo praćeno tvrdnjama o stvaranju „sfere zajedničkog prosperiteta u Velikoj istočnoj Aziji”.

Znamo kako se završilo. Japanski ultranacionalisti odlučili su da na silu zamene sav zapadni uticaj u Kini i Koreji sopstvenom hegemonijom.

Kina nije teritorijalno osvajačka sila, ali...

Jasno, savremena Kina nije ekvivalent imperijalnom Japanu, i bez obzira na određene istaknute teritorijalne sporove (posebno u Južnom kineskom moru), Kina se nije pokazala kao teritorijalno osvajačka sila (ali širi svoj uticaj na druge načine, pre svega preko ekonomske moći).

Da li bi ova ponuda od Vanga mogla da natera Tokio i Seul da dvaput razmisle? Verovatno još uvek nije previše u ovom trenutku. Japan i Južna Koreja su same po sebi veoma važne ekonomske sile i njihova „struktura“ je izgrađena na oslanjanju na SAD u pogledu bezbednosti. Reč je o odnosima koji se sigurno neće promeniti preko noći i to ne kroz postojeću političku garnituru, koja svako udaljavanje od Vašingtona najčešće smatra tabu temom.

Ipak, na kraju, sve zemlje biraju svoje saveze pre svega oportunistički. Ako Kina može da ponudi Japanu i Južnoj Koreji nešto konkretno što bi se takmičilo sa američkim prednostima, prostor za diskusiju će biti otvoreniji. Forum koji je ove nedelje održan u kineskom gradu Ćingdao potvrda je da i Južna Koreja i Japan neće čvrsto zatvoriti vrata Kini, iako bi SAD to od njih mogle da očekuju u sledećoj fazi sukoba.

Vang nije direktno pomenuo SAD, ali je lako pretpostaviti na koga je mislio kada je rekao: „Određene velike sile van regiona preuveličavaju ideološke razlike da bi posejale sukobe i podele, a zauzvrat požnjele geopolitičku korist“.

Sve ovo je nešto čega su i Japan i Južna Koreja dobro svesni, a ne da svoje bliske odnose sa SAD grade „na slepo“. Kina može da ojača svoju poziciju, i možda jednog dana dovede Japan i Južnu Koreju na nivo izvesne neutralnosti koju ima prema Indiji (uprkos nepoverenju koje neće tako brzo nestati), pre svega kroz ekonomski rast. Toga su svesne i SAD i pokušaće da ciljaju rast kineske ekonomije na različite načine, ali i Peking počinje da otkriva svoje karte u tom pogledu, piše Advance.hr.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI