SVE POD "PALICOM" NATAŠE KANDIĆ: Logore u BiH mapirali na osnovu lažnih anketa

"Dana 20. aprila 2023. godine Kantonalnom tužilaštvu Kantona Sarajevo podnesen je izveštaj o postojanju osnova sumnje o počinjenom krivičnom delu iz člana 383. Krivičnog zakona Federacije BiH, odnosno zloupotreba položaja i ovlaštenja", navedeno je u odgovoru SIPA na poslaničko pitanje Milorada Kojića, poslanika SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH.

U odgovoru se navodi i da je udruženje Tranziciona pravda, odgovornost i sećanje u BiH osnovano kao partnerska organizacija sa Regionalnom komisijom za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim povredama ljudskih prava (REKOM), a pod supervizijom Fonda za humanitarno pravo, čiji je osnivač Nataša Kandić.

Ovo udruženje radilo je na projektu "Mapiranje logora i mesta zločina 1992-1995. u BiH" i tokom 2018-2021. godine obavljali su razgovore sa licima koja su bila zatočena tokom proteklog rata, međutim, nakon krivične prijave koja je podnesena, SIPA je utvrdila da su oni koji su sprovodili istraživanje pravili zapisnike i izjave, a da uopšte nisu razgovarali sa tim licima.

"Problematično je to što je postojala namera da se falsifikuju upitnici kako bi se određena lica pokazala da su bili logoraši. Greška se može dogoditi i dešavaju se, ali ovde je problem namera. Problem je i zloupotreba pozicija u smislu dobijanja sredstava za taj projekat, kako bi se istorijske činjenice falsifikovale", rekao je Kojić.

On kaže da je upitno kako će Kantonalno tužilaštvo Kantona Sarajevo postupiti po izveštaju SIPA, s obzirom na to da je pravosuđe, kada je u pitanju procesuiranje ratnih zločina, posebno prema Srbima, bilo inertno.

"Nisu želeli da se bave zločinima protiv Srba i upitno je kako će tužilaštvo postupiti. Mi zahtevamo da se ovo procesuira kako bi se preventivno uticalo na falsifikovanje istorijskih činjenica", naglasio je Kojić.

U udruženju Tranziciona pravda, odgovornost i sećanje u BiH kažu da "sporni" upitnici nisu korišteni u javnim publikacijama, "što implicira da su svi objavljeni podaci relevantni i verodostojni".

"Važno je napomenuti da su u procesu dokumentovanja logora i drugih zatočeničkih objekata korištene sudske presude, transkripti svedočenja, mupovske izjave, a potom izjave bivših zatočenika ili članova njihovih porodica, te medijski izveštaji, publikacije, knjige i izveštaji međunarodnih i regionalnih organizacija za ljudska prava", rekli su nam u udruženju Tranziciona pravda, odgovornost i sećanje u BiH.

U ovom udruženju nisu želeli da nam odgovore na pitanje kolika je bila vrednost projekta "Mapiranje logora i mesta zločina 1992-1995. godina u BiH", zatim ko je finansirao i u kojem obimu taj projekat. Na to konkretno postavljeno pitanje odgovorili su da su "finansijski izveštaji javno dostupni" i da ih možemo pronaći kod Finansijsko-informatičke agencije (FIA).

Kada je reč o samoj publikaciji "Logori i druga mesta zatočenja za vreme rata u BiH 1992-1996. godine", ona je predstavljena u avgustu prošle godine i u toj publikaciji su prikazana 322 objekta u 15 opština u kojima je bilo zatvoreno najmanje 15.000 osoba. Autori publikacije tada su rekli da je 127 objekata u kojima su bili zatočeni ljudi uvršteno na osnovu presuda, a ostatak na osnovu izjava nekadašnjih zatvorenika, njihovih porodica, medijskih izveštaja, kao i izveštaja različitih organizacija za ljudska prava.  

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI