VELIKI USTANAK PROTIV TURSKE Bliski istok ponovo ključa

Prvo su trupe iz Čada bombardovale položaje pobunjenika koji su se ulogorili na libijskoj strani granice. Zatim su pobunjenici, uz podršku snaga samozvanog feldmaršala Kalife Haftara uzvratili paljbu, navodi RTS.

Opasnost od talasa nasilja i raspada država, opisali su zapadne diplomate stanje na južnoj granici Libije, pošto su se početkom sedmice, u tom regionu sukobile regularne trupe vojske Čada i pobunjenici, koji su utočište pronašli na jugu Libije.

Zaglavljeni u pesku, na ivici novog rata

Kamioneti na koje su namontirani protiavionski topovi i teški mitraljezi zujali su pustinjom pucajući ka pripadnicima protivničkih snaga, u još jednom pokušaju vlasti Čada da oteraju pobunjenike dalje od svojih granica.

Yousef Murad (STR)

 

Pucnjava predstavlja ozbiljan udarac pokušajima predsednika Čada, Mahamata Idrisa Debija da održi primirje, koje je na jedvite jade i uz pomoć katarske diplomatije, izdejstvovao pre dve godine, odnosno nakon što je od oca preuzeo predsedničku funkciju.

Njegov otac, Idris Debi poginuo je pre dve godine u sukobima u ovom regionu, pošto je odlučio da lično predvodi akciju protiv pobunjenika, čime se upisao na kratku listu lidera država koji su, u novije doba, stradali na prvoj liniji fronta.

Iako je 30 godina njegove vladavine opisivano kao "brutalno i kleptokratsko", stariji Debi bio je ključni partner zapada u akcijama protiv radikalnih islamista, a među pobunjenicima koji su ga ubili, navode zapadni izvori, bilo je i mnogo bivših oficira armije Čada.

Yousef Murad (STR)

 

Pobunjenici pripadaju organizaciji FACT, odnosno Frontu za promene i saradnju, suštinski blisko povezanom sa samozvanim feldmaršalom Kalifom Haftarom, koji ima otvorene pretenzije da postane lider Libije, prvi od smrti Moamera el Gadafija 2001. godine. Haftarovu podršku, čadski pobunjenici plaćaju čuvanjem aerodroma i još nekoliko vojnih objekata na jugu Libije.

Odgovarajući na akcije pobunjenika, vlada u Ndžameni je u region poslala oko 200 vojnih vozila, kojima podršku daje francuska avijacija.

Da stvar bude složenija, u tom regionu je aktivna i grupa koja se naziva "Vulkan gneva" (“Burkan al-Ghadab) bliska vlastima u Tripoliju. Ta grupa je, posle sukoba na libijskoj granici, potvrdila da su francuski avioni bombardovali položaje pobunjenika.

Pobuna protiv Turske

Tridesetak maskiranih i dobro naoružanih ljudi poziralo je ispred nekoliko oklopnih vozila, dok je njihov komandant čitao proglas kojim se Libijci pozivaju na oružanu pobunu protiv Turske.

"Turske baze i kampovi su pokazatelj početne faze kolonijalizma... Proglašavamo početak ustanka protiv Turske okupacije Libije", naveo je komandant, za sada, neimenovanih snaga.

Turski mediji su preneli ovu poruku, ali za sada nema reakcije Ankare, kao ni obe vlade u Libiji.

Gotovo istovremeno, u Libiju je, na Haftarov poziv, doputivao zamenik ruskog ministra odbrane. Ovo je prva zvanična poseta nekog ruskog zvaničnika Libiji, saopštile su Hafratove snage.

UN, orkestar diplomata bez instrumenata

Postoji ozbiljan rizik da će se nestabilnost iz Sudana i Nigera preliti u Libiju, smatraju Ujedinjene nacije, koje rivalske frakcije u toj državi, već više od dve godine, pokušaavaju da privole da buduće rukovodstvo bude rezultat izbornog procesa.

"Neophodno je da se obnovi stabinost Libije i očuva regionalna bezbednost", rekao je pred Savetom bezbednosti UN Abdulaje Bahtili, specijalni predstavnik svetske organizacije za tu državu.

Ujedinjene nacije su krajem 2021. godine postavile biračka mesta i formirale komisije, za izbore opisane kao prve slobodne u toj državi, ali je čitav plan pao u vodu kada su pripadnici lokalnih milicija počeli da pale glasački materijal i razbijaju biračka mesta.

Istovremeno, šef prelazne vlade u Tripoliju Abdelhamid Dbeiba je odbio da preda vlast, što je razbesnelo rivalsku vladu iz Bengazija i potpuno uništilo celu ovu inicijativu.

Izbori su, u međuvremenu, odloženi do kraja 2023. godine, ali je njihovo održavanje još jednom dovedeno u pitanje, jer su se u Tripoliju sukobile rivalske milicije, pri čemu je ubijeno 55, a ranjeno više od 100 osoba.

Libija, beskrajna politička kriza

Politička kriza u Libiji, koja se povremeno pretvara u otvorene sukobe, gotovo bez prestanka traje još od svrgavanja režima Moamera el Gadafija 2011. godine. Međunarodna zajednica je nadu za izlaz iz ćorsokaka tražila u predsedničkim izborima, koji su trebali da budu održani krajem 2021. godine, ali je ta inicijativa neslavno propala zbog nasilja, političkog natezanja i nejasnih pravila.

Izostanak volje za političkim rešenjem krize Libiju je pretvorio u poligon za isprobavanje novog oružja i natezanje velikih sila, uključujući SAD, Rusiju, Tursku, Italiju, Francusku i nekoliko arapskih država.

Otkazivanjem izbora, najavljivanim za decembar prošle godine, praktično je okončan i mandat Abdulhamida Dbeibe, ali je on odbio da preda vlast kabinetu koji je, u međuvremenu, na istoku formirao njegov glavni politički rival – Fathi Bašaga.

Bašaga, koji je popularnost stekao najavljujući borbu protiv korupcije i uticaja milicija, u međuvremenu je u velikoj meri izgubio veliki deo harizme, stupajući u saveze sa dojučerašnjim političkim protivnicima, pa sada, ni on i Dbeiba ne predstavljaju "glas naroda".

Libijci su, u suštini, prilično skeptični mogu li slobodni i pošteni izbori uopšte biti održani u državi kojom dominiraju lokalne, mahom naoružane, frakcije, korupcija i otvorena neprijateljstva.

Datum održavanja izbora je, međutim, nemoguće predvideti, jer su najznačajniji kandidati za prvog direktno biranog predsednika Libije Gadafijev sin Sejf el Islam, samozvani "feldmaršal" Kalifa Haftar, Dbeiba – premijer koji je obećao da se neće kandidovati, te bivši ministar unutrašnjih poslova Fathi Bašaga.

Dbaiba je, uz "feldmaršala" Haftara i Sejfa el Islama, bio na listi predsedničkih kandidata koje Vašington smatra "suštinski neprihvatljivim", što zbog poternica koje su raspisali različiti sudovi, što zbog drugih grehova, poput korupcije.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI