PANDAMA NE PRIJAJU ZOOLOŠKI VRTOVI Održavanje populacije u zatočeništvu rizik od izumiranja, ovako im se može pomoći

Objasnili su da sve životinje imaju unutrašnji sat - koji se zove cirkadijalni sat - koji je regulisan znakovima iz njihovog okruženja. Ali životinje u zoološkim vrtovima mogu biti izložene veoma različitim znakovima u poređenju sa životinjama u divljini.

Pošto su cirkadijalni satovi svih životinja povezani sa njihovim ponašanjem i fiziologijom, naučnici kažu da bi to moglo biti „značajno“ za njihovo dobrobit – što je ključno za održavanje populacija vrsta koje su u zatočeništvu pod visokim rizikom od izumiranja, kao što su džinovske pande.

Istraživači su pokušali da shvate kako 'jet lag' života na geografskim širinama na kojima nisu evoluirali, i stoga dobijanje znakova za njihove cirkadijalne satove na koje nisu prilagođeni, utiče na pande.

„Životinje, uključujući ljude, razvile su ritmove da sinhronizuju svoje unutrašnje okruženje sa spoljašnjim okruženjem“, rekla je glavni autor Kristine Gandia sa Univerziteta Stirling.

„Kada unutrašnji satovi nisu sinhronizovani sa spoljnim znacima kao što su svetlost i temperatura, životinje doživljavaju štetne efekte. „Kod ljudi, ovo može da varira do metaboličkih problema i sezonskog afektivnog poremećaja.

Ona je rekla, pošto džinovske pande žive veoma sezonskim životom, one su idealna proučavana vrsta za razumevanje kako cirkadijalni sat utiče na dobrobit i ponašanje.

Istraživači su rekli da pande više vole da jedu određene vrste bambusa i vole nove izdanke, što pokreće migraciju kako se izdanci pojavljuju u proleće.

Sezona migracije je takođe sezona razmnožavanja, verovatno zato što je pronalaženje partnera lakše kada svi prate iste hranljive izdanke.

Pored toga, pande su toliko popularne da mnogi zoološki vrtovi u kojima se nalaze održavaju javne veb kamere, tako da se njihovo ponašanje može pratiti 24 sata dnevno.

Zoološki vrtovi takođe pružaju priliku da se razume zašto je cirkadijalni sat važan za dobrobit životinja, premeštanjem vrsta na geografske širine van njihovog normalnog opsega gde će važni znaci kao što su dnevna svetlost i raspon temperature biti drugačiji.

Istraživači kažu da bi promenjeni uslovi potencijalno mogli da dovedu do toga da životinje „zaostaju“ – posebno ako su njihovi cirkadijalni ritmovi veoma zavisni od sezonskih uslova, poput pandi.

Oni takođe veruju da životinje u zatočeništvu takođe mogu biti pod uticajem antropogenih znakova, kao što su redovne posete čuvara.

Gospođa Gandia, student doktorskih studija, i njene kolege su koristile veb kamere da nadgledaju 11 džinovskih pandi u šest zooloških vrtova unutar i izvan prirodnog raspona pandi.

Svakog meseca tokom godinu dana, sprovodili su jednodnevno fokalno uzorkovanje po satu kako bi procenili kako se ponašanje pandi promenilo tokom dana i kako se to promenilo tokom godine.

Tim je primetio opštu aktivnost, seksualno ponašanje i abnormalno ponašanje.

Shutterstock

Njihovi nalazi, objavljeni u časopisu Frontiers in Psichologi, pokazali su da su dnevna svetlost i temperatura bili posebno važni znaci za pande, usko povezani sa opštom aktivnošću na geografskim širinama koje odgovaraju njihovom prirodnom dometu u Kini.

Pande u zatočeništvu pokazale su tri vrhunca aktivnosti tokom 24 sata, uključujući jedan noću, baš kao i njihove divlje pande.

Odrasle pande su pokazivale seksualno ponašanje samo tokom dana, što bi moglo olakšati pronalaženje partnera u divljini.

Pande izvan svoje matične geografske širine bile su manje aktivne, možda zato što su se dnevna svetlost i temperaturni signali razlikovali na različitim geografskim širinama.

Istraživački tim je otkrio da se ponašanje pandi na neusklađenim geografskim širinama najviše razlikovalo od onih na podudarnim geografskim širinama kada su pande na neusklađenim geografskim širinama primale više divergentnih signala dnevne svetlosti i temperature.

„Kada su džinovske pande smeštene na višim geografskim širinama – što znači da doživljavaju više ekstremnih godišnjih doba nego što su evoluirali – to menja njihov nivo opšte aktivnosti i abnormalnog ponašanja“, rekla je Gandia.

Istraživački tim je takođe otkrio da su sve pande koje su proučavale reagovale na znakove specifične za zoološki vrt, postajući veoma aktivni u ranim jutarnjim satima i pokazujući abnormalno ponašanje koje bi moglo predstavljati očekivanje da čuvari posećuju svežu hranu.

Naučnici su takođe primetili da abnormalno i seksualno ponašanje pandi varira u sličnim tačkama.

Tim veruje da bi to moglo predstavljati „frustraciju“ što ne mogu da migriraju ili da se pare normalno. Pande koje su živele na neusklađenim geografskim širinama imale su manje abnormalnih ponašanja, verovatno zato što nisu dobijale iste znake za seksualno ponašanje.

„Da bismo proširili ovo istraživanje, želeli bismo da uključimo cikluse fizioloških indikatora“, rekla je ona.

„Važno je da bismo želeli da procenimo seksualne hormone da bismo razumeli efekte koje okruženje može imati na vreme oslobađanja.“

Ona je zaklučila: „Ovo bi nam moglo pomoći da dalje razumemo kako da promovišemo uspešnu reprodukciju za ranjivu vrstu koju je poznato da je teško uzgajati.“

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI