NAUČNICI NAJAVILI LOV NA VANZEMALJCE Nova tehnologija nazvana "sveti gral" obećava 90 odsto tačnosti

Vrhunski stručnjaci će početi da koriste veštačku inteligenciju za lov na vanzemaljce u svemiru i uvereni su da će to raditi sa „90% preciznosti“.

Istraživači iz naučnog centra u Pitsburgu, uspeli su da stvore novu tehniku zasnovanu na veštačkoj inteligenciji, koju nazivaju „svetim gralom astrobiologije“, i nadaju se da će otkriti da li zaista nismo sami u univerzumu.

Predvođen stručnjakom Robertom Hazenom, tim je sada objavio rad u "Zborniku radova Nacionalne akademije nauka" (Proceedings of the National Academy of Sciences) u kojem se detaljno opisuje kako se planira korišćenje veštačke inteligencije za pronalaženje vanzemaljaca.

Oni navode: „Razvili smo robusnu metodu koja kombinuje pirolizna GC-MS merenja širokog spektra zemaljskih i vanzemaljskih ugljeničnih materijala sa klasifikacijom zasnovanom na mašinskom učenju kako bismo postigli ~90% tačnosti u diferencijaciji između uzoraka abiotičkog porekla u odnosu na biotičke komponente, uključujući visoko degradirane, drevne, biološki dobijene uzorke.

Ukratko, novi AI alat koji su napravili stručnjaci ima mogućnost analize podataka koji su mu dati kako bi se razlikovali između ljudskih i neljudskih uzoraka uzetih sa Marsa i drugih planeta. Dugoročna nada je da će se koristiti u novim misijama u svemir – kao što je NASA-in put na Mars sledeće godine – sa ciljem da se jednom zauvek pronađe vanzemaljski život.

U izveštaju se objašnjava da će prikupljene uzorke analizirati AI i podeliti ih u tri kategorije: „Živa bića, poput školjki, zuba, kostiju, insekata, lišća, pirinča, ljudske kose i ćelija sačuvanih u kamenu; Ostaci drevnog života izmenjeni geološkom obradom (npr. ugalj, nafta i fosili bogati ugljenikom); i uzorci abiotskog porekla, kao što su čiste laboratorijske hemikalije (npr. aminokiseline) i meteoriti bogati ugljenikom.

Ako veštačka inteligencija može lako da razlikuje biotički od abiotičkog, kao i moderni od drevnog života, koje bismo druge uvide mogli steći? Na primer, da li bismo mogli da otkrijemo da li je drevna fosilna ćelija imala jezgro ili je bila fotosintetička? Može li analizirati ugljenisane ostatke i razlikovati različite vrste drveta sa arheološkog nalazišta? Kao da samo uranjamo nožne prste u vodu ogromnog okeana mogućnosti prenosi Dejli star.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI