"MI SMO SE SROZALI KAO ZEMLJA" Pre 10 godina Hrvatska je ušla u EU, danas zbog toga plaču

Ovo je dan kada su se ostvarili snovi mnogih generacija, rekao je hrvatski predsednik Ivo Josipović te 2013. godine kada je u Zagrebu svečano obeležen ulazak Hrvatske u Evropsku uniju. A, kada su se ostvarili snovi, kakvo je bilo buđenje? Šta je Hrvatska naučila u prvoj deceniji članstva?

I ove godine hiljade lampica u centru Zagrebu šire prazničnu romansu – tako stoji u opisu Adventa. Hrvati vole da se pohvale da je njihov božićni market tri puta proglašavan za najbolji u Evropi. Ove godine obeležavaju i 10 godina članstva u Evropskoj uniji. Godina je krenula optimistično. Kao vrhunac evropskog puta Hrvatska je primljena u Šengen i umesto kune uvela evro. Time je postala 20. država članica koja se odrekla svoje stare valute. Građani Zagreba ipak ne dele evrooptimizam, piše RTS.

"Mi smo se srozali kao zemlja, pre što smo mogli to je sada sve oduzeto. Penzioneri, umirovljenici – pitajte kako žive. A i moj sin koji radi od jutra do navečeri da bi svoju familiju mogao izdržavati, on napravi pa onda se kasni sa plaćanjem", kaže jedna Zagrepčanka.

"Pa Hrvatska je propala. Da li je propala? Je. Di su mladi ljudi, otišli su van. Zašto", ističe njena sugrađanka.

Mladi ipak kažu da im je ulazak u EU doneo mogućnost školovanja izvan Hrvatske i otvorene granice. Starije brine ekonomska situacija.

"Katastrofa od cena, ne možete ništa platiti. Ja ne znam kako vi, ali mi teško. Ja radim, deca rade, krediti, cirkusi, svašta. Samo kada zbrojite jedan dan šta potrošite", poručuje Zagrepčanka.

A uporedo s inflacijom rastu i plate u Hrvatskoj. Prosečna zarada je oko 1.150 evra, a još značajni podatak je da je medijalna zarada oko 1.000 evra. U poslednjih deset godina prosečna plata u Hrvatskoj porasla je oko 40 odsto. Ali rastu i cene.

"Životni standard je danas više pod uticajem nekih drugih faktora. Cene rastu, inflacija je povišena pod uticajem faktora koji nemaju veze sa uvođenjem evra", poručuje Sandra Švaljek, zamenica guvernera Hrvatske narodne banke.

Pregovori dugi deset godina, referendum bez apsolutne većine

Put do članstva trajao je takođe 10 godina. Hrvatima se činilo da pregovori predugo traju, da je EU nepravedna prema njima, a posebno ih je obeshrabrilo što su pre njih u Uniju ušle Rumunija i Bugarska. Dokaz skeptičnosti je referendum o ulasku u EU 2012. godine. Da bi on uspeo – morao je da bude promenjen Ustav. Doneta je odluka da je referendum valjan i bez apsolutne većine. Tada je na glasanje izašlo 43,5 odsto birača, a ulazak u EU podržalo je njih nešto više od 66 odsto. Ili svega 30 odsto ukupnog broja birača.

"Poverenje građana u EU kontuniruano raste, osobito od članstva 2013. na ovamo. Raste s velikim krizama, raslo je s Begzitom, raslo je kovidom, raslo je s ratom u Ukrajini – zapravo je to signal da Hrvatska oseća koliko je važno biti deo ovog kluba, koliko smo sigurni i koliko je to dobro za naše građane", naglašava Andrea Čović Vidović, šefica Predstavništva Evropske komisije u Hrvatskoj.

"Mislim da je ovih 10 godina, od 2013. do 2023. bilo sjajnih 10 godina za razvoj Hrvatske", smatra hrvatski premijer Anrej Plenković.

"Hrvatskoj je deset godina članstva donijelo osjećaj samopouzdanja, osjećaj da je sada moćnija kao zemlja nego što je bila prije ulaska u EU i u tom smislu da je sigurnija, donijelo joj je priličnu finansijsku pomoć za neke razvojne projekte, a naročito u kontekstu potresa za saniranje potresa", ističe Dejan Jović, profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI