PUTIN KONAČNO PRIZNAO: "Nema mira sve dok Rusija ne ostvari svoj cilj"

Putinov povratak godišnjoj tradiciji tumači se kao znak obnovljenog poverenja. Ukrajinska kontraofanziva očigledno nije uspela da postigne glavne ciljeve, stabilizaciju situacije u regionima Donjecka i Luganska i proboj na Azovsko more uz prekid ruske linije snabdevanja od Krima do Donbasa.

Takođe, ukrajinska vojska nije obezbedila veće pobede na proširenom frontu, a ono što najviše brine vlasti u Kijevu je opadanje interesovanja Zapada, pre svega SAD, za dalju vojnu podršku Ukrajini.

U svetlu prethodno iznetih činjenica, Putinov nastup je odisao opuštenošću i samopouzdanjem. Uprkos tome, Rusija se neplanirano i neočekivano približava dvogodišnjici invazije na Ukrajinu, za koju je platila visoku cenu. Pentagon procenjuje da je ruska vojska izgubila više od 300.000 vojnika, od kojih je većina poginula, neki su ranjeni, a dobar broj dezertirao.

Putin ne menja svoju retoriku

Najvažnija poruka ruskog predsednika je i upozorenje da neće i ne može biti mirnog rešenja sukoba dok Ruska Federacija ne ostvari svoje glavne ciljeve, a to su „denacifikacija i demilitarizacija” Ukrajine i njen neutralni vojni status.

Ponovljena je teza da je raspad bivše komunističke imperije, kojom se upravljalo iz Moskve, najveća geopolitička katastrofa 20. veka, uz ocenu da je posle raspada imperije 1991. Kremlj bio prinuđen da odgovori na ono što Putin je u svom obraćanju opisao kao pokušaj Zapada da "pretvori Ukrajinu u oruđe za provociranje Rusije i ugrožavanje njene bezbednosti i suvereniteta".

Prema njegovim rečima, Zapad u tome ne može da uspe ni vojno, ni finansijski, ni ekonomski. Najvažniji pokazatelj neefikasnosti sankcija koje je Zapad uveo Rusiji je ekonomski rast zemlje. Putin očekuje da će rast ruskog BDP-a do kraja godine biti oko 3,5 odsto, što je prema njegovim rečima dobar pokazatelj koji ide u prilog tezi da se Rusija oporavlja od prošlogodišnjeg pada i da pravi relativno ozbiljan ekonomski iskorak. Uz to, inflacija je povećana i do kraja godine se očekuje da bude na nivou od 7,5 do 8 odsto, a centralna banka i vlada preduzimaju neophodne mere da je obuzdaju.

Dakle, ruski predsednik ne odustaje od teze da je vlast izabrana voljom većine ukrajinskog naroda na relativno demokratskim izborima nacionalistička i nacistička (koristim reč „relativno“ jer ne treba zaboraviti da je Ukrajina tek započeo proces transformacije ka funkcionalnoj, formalnoj demokratiji).

Putin je takođe kritikovao zapadne zemlje, posebno SAD, što su predložile Ukrajini ulazak u NATO, ponovivši svoj argument da su američki i evropski ekspanzionizam započeli rat. Ruski predsednik insistira da je goruća želja Zapada bila „da se prišunja našim granicama i uvuče Ukrajinu u NATO, što je zapravo dovelo do univerzalne tragedije.

- Sve su to razlozi koji su ga naterali da naredi „specijalnu vojnu operaciju“ - izjavio je ruski lider.

Ponovio je da je veliki deo današnje Ukrajine, poput crnomorske luke Odesa, istorijski pripadao Rusiji, a rat koji je počeo u Ukrajini nazvao je velikom tragedijom.

- Problem je, kao što sam uvek govorio i kao što govorim danas, što su Rusi i Ukrajinci, uprkos trenutnom tragičnom razvoju događaja, u suštini jedan narod - zaključio je on.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI