RUSKI LIDER GA JE PRVI PUT SPOMENUO: "Da se više nikad ne vrati..."

Priznali su poraz u kampanji

Ostala trojica dekorativnih izbornih statista čija imena pominjemo radi prikupljanja bizarnih informacija - Nikolaj Haritonov (4,3 odsto), Vladislav Davankov (3,8 odsto) i Leonid Slucki (3,2 odsto) - po dogovoru su se zadovoljili mrvicama, i da budu veći, već su u izbornoj kampanji priznali svoj poraz.

Tada je, u svom trijumfalno jednostavnom obraćanju naciji, večiti šef ruske države hvalio snagu „ruske demokratije“ i ismevao američki demokratski sistem, nazivajući ga katastrofom.

Vladimir Putin je rekao da su izbori pokazali da su on i narod „jedan tim”.

Režimski ruski mediji pišu o snazi ruskog sistema koji pokazuje stabilnost i poverenje naroda jer su se „u teškim vremenima okupili oko svog lidera“, a ne o poroznosti poput zapadne demokratije gde se vlast menja na svakim izborima, što za njih znači samo jedno – slabost sistema koja ne može da zadovolji stanovništvo.

Moskovski Komersant navodi da je u nekim oblastima izlaznost bila oko 90 odsto, a Putin je i tamo dobio više od 90 odsto glasova. Vladimir Putin je prokomentarisao da je to „dokaz da Rusija sve radi kako treba“. Istovremeno je saopšteno da je u inostranstvu glasao rekordan broj Rusa, njih oko 370.000. Čini se da su mnogi tamo samo precrtali listić ili su, poput Julije Navaljni, upisali ime nedavno preminulog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Nezavisni mediji prenose da je vršen veliki pritisak na državne službenike i zaposlene u državnim preduzećima i ustanovama da glasaju, bilo je provera, poziva na mobilne telefone, čak i „kucanja na vrata” ako bi neko zaspao.

Izabrani čestitari

Na ovoj izbornoj farsi, kako ističu ruski mediji, Putinu je među prvima čestitao šef srpskog entiteta u Bosni i Hercegovini Milorad Dodik. Nakon toga usledila je čestitka kineskog Ministarstva spoljnih poslova, a nedugo zatim stigao je i telegram kineskog predsednika Si Đinpinga. Čestitke je primio i od predsednika Venecuele Nikolasa Madura, šefa iranske države Ibrahima Raisija i beloruskog diktatora Aleksandra Lukašenka.

Međutim, Putinu nema pozdrava zapadnih lidera – osim sarkastičnog tvita šefa Evropskog saveta Šarla Mišela, koji je Putinu čestitao pobedu 15. marta, ističući predvidljivost izbornih rezultata. Iz kabineta nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera direktno je saopšteno da on neće čestitati Putinu, piše Dojče vele, a nemačko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da niko ne može biti iznenađen rezultatima ruskih pseudoizbora.

- Putinova vladavina je autoritarna, on se oslanja na cenzuru, represiju i nasilje. 'Izbori' na okupiranim teritorijama Ukrajine su ništavni i još jedno kršenje međunarodnog prava - navodi se u saopštenju nemačkog Ministarstva spoljnih poslova.

Francusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da „nisu ispunjeni uslovi za slobodne, konkurentne i demokratske izbore”, a Bela kuća je saopštila da izbori „očigledno nisu bili slobodni i fer”.

Prisiljavanje na glasanje

Kremlj se, međutim, hvalio „brojnim stranim posmatračima” koji nisu imali primedbi, a koji su stigli iz Alžira, Bocvane, Indonezije, Južne Afrike, Nemačke (predstavnici AfD), SAD, Meksika i Francuske.

Moskovske Izvestije citiraju reči francuskog posmatrača Kristijana Rua.

- Rusi mi izgledaju srećniji od Francuza - ocenio je on.

A, profesora sa Katedre za međunarodna ljudska prava Pravnog fakulteta Univerziteta u Pitsburgu, američkog posmatrača Danijela Martina Kovalika, koji se nalazio u okupiranim delovima Hersonske oblasti, prema moskovskom Vedomostimu tvrdi da „nije primetio da su ljudi gurani i prisiljavani da glasaju”. U Kijevu ne žele da priznaju izbore jer su održani na okupiranim teritorijama Ukrajine.

Putin je rekao da će ući u rat dok ne budu "svi zadaci" tzv. specijalne vojne operacije i naveo da će „u oblastima koje kontroliše kijevski režim morati da budu stvorene sanitarne zone”.

Istovremeno, kako prenose ruski mediji, on je upozorio Zapad da bi direktan sukob Rusije i NATO-a „doveo svet korak bliže trećem svetskom ratu, ali niko ne želi takav scenario“.

Začudo, prvi put je Putin pomenuo i ime Navaljnog. On tvrdi da je bio spreman da razmeni Navaljnog – nije rekao za koga, iako se spekulisalo da je ubica FSB Vadim Krasikov, koji je u Berlinu pogubio bivšeg čečenskog komandanta Zelimhana Hangošvilija i osuđen na doživotnu robiju, uz dodatak „ne vraćaj se više ovamo“, preneo je Jutarnji.hr

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI