ATENTATI, PREVRAT, NASILJE Najveće opasnosti izbora u SAD, spremaju se 3 najgora scenarije

Postoji ozbiljan rizik od ekstremističkog nasilja oko predsedničkih izbora u SAD 2024. Mnogi od istih izvora nestabilnosti i pritužbi koji su izazvali napad na američki Kapitol 6. januara 2021. (zajedno sa drugim izazovima za ishod poslednjih izbora) ostaju prisutni i danas.

I dok je rizik od krajnje desničarskog nasilja u vezi sa izborima veći, mogućnost ekstremističkog nasilja krajnje levice ne može se odbaciti. Takvo nasilje ugrožava živote pojedinaca i političku stabilnost zemlje.

To bi takođe moglo da ugrozi međunarodni položaj Sjedinjenih Država i ciljeve spoljne politike, u godini u kojoj će se održati najmanje osamdeset izbora širom sveta.

Izborno nasilje u SAD je već inspirisalo jedan sličan incident, u Brazilu u januaru 2023. godine, a dalji poremećaj mogao bi da utiče na međunarodni poredak zasnovan na pravilima na načine štetne po interese SAD dok se upušta u novu generaciju u strateškom nadmetanju.

Sjedinjene Države bi takođe imale koristi od toga da postave standarde u nekoliko povezanih pitanja, kao što su dezinformacije na društvenim medijima i porast generativne veštačke inteligencije (AI) i njen uticaj na izbore.

shutterstock

Stoga je smanjenje rizika od takve nepredviđene situacije hitan imperativ nacionalne bezbednosti. Politički lideri i drugi učesnici u političkom i građanskom procesu treba da sprovedu niz mera za sprečavanje i upravljanje nasilnim izbornim ekstremizmom.

Od sada do dana inauguracije moglo bi se razviti nekoliko verovatnih scenarija. Scenariji se mogu raščlaniti na događaje koji se dešavaju pre izbora, tokom prevremenog glasanja u oktobru i na dan izbora u novembru, i u nedeljama nakon izbora, eventualno zadržavajući se u novoj administraciji.

Svaki scenario postavlja različite izazove za različite birače i može biti inspirisan ili vođen različitim akcelerantima.

Predizborni scenario

Prvi i najhitniji scenario uključuje pretnje atentatom na kandidate u kampanji i druge javne zvaničnike. Prema Šejmusu Hjuzu i Pitu Simiju sa Univerziteta Nebraska-Omaha, „u proteklih 10 godina, više od 500 osoba je uhapšeno zbog pretnji javnim zvaničnicima. A linija trenda ide na gore."

Poslednjih godina, na primer, životi potpredsednika Majka Pensa, predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi i kandidata republikanaca u Njujorku Li Zeldina bili su ugroženi.

Niki Hejli, republikanska vicešampionka, zatražila je zaštitu Tajne službe tokom svoje kampanje, što ukazuje da su se i u ovom ciklusu već pojavile pretnje nasiljem.

Sjedinjene Države su pošteđene atentata visokog profila više od pola veka. Međutim, nedostatak uspeha ne treba shvatiti kao nedostatak namere.

Upravo ovo je naglašeno 14. juna 2017, kada je krajnje levičarski ekstremista otvorio vatru na bejzbol trening republikanaca u Kongresu, teško ranivši predstavnika većine u Predstavničkom domu Stiva Skaliza pre nego što ga je ubio kongresmenov policajac Kapitolske policije.

Tyler Pasciak LaRiviere (MBI)

Drugo, velika okupljanja stranaka i birača, kao što su Republikanska nacionalna konvencija u Milvokiju u julu i Demokratska nacionalna konvencija u Čikagu u avgustu, kao i primarni izbori i poslanički klubovi, mogli bi da budu privlačne mete.

Konvencije će se pohvaliti najvećom zbirkom članova stranke i lidera tokom čitavog izbornog ciklusa i stoga bi mogle privući pojedince ili grupe sa osvetom.

Novinski štabovi takođe će biti potencijalne mete s obzirom na ekstremističku retoriku koja prikazuje medije kao „narodnog neprijatelja“. Treće, datumi povezani sa pravnim problemima bivšeg predsednika takođe bi mogli da izazovu nasilne ekstremiste.

Trampovi pravni izazovi gurnuli su izbore 2024. na teritoriju bez presedana, sa mogućnošću da se predsednički kandidat kandiduje za funkciju iz sudnice, a možda i u zatvoru. Javni proces i potencijalni pravni ishodi mogli bi da ubrzaju i podstaknu nasilne napade.

Izborni scenario 

Kada glasanje počne, prvi i najverovatniji scenario je nasilje i zastrašivanje na biračkim mestima i nad izbornim radnicima, ili protiv biračkih mesta i mesta za njihovo prikupljanje.

To bi moglo uključivati oružane grupe milicija koje „posmatraju“ izbore zbog prevare, ali u stvarnosti zastrašuju birače. Na primer, 2020. godine, čuvari zakletve su se okupili na biračkim mestima da bi, prema rečima osnivača Zakletve Stjuarta Rodsa, „zaštitili ljude koji glasaju“.

Ovakva okupljanja bi mogla da zastraše birače i poremete izborni dan smanjenjem izlaznosti. Ovaj scenario bi mogao da bude vođen i pozivima kandidata na oružje, kao i glasovima građana koji su osetljivi na lokalna pitanja, ranjivosti i preferencije glasanja, kao i na pojedinačne anketare koji izražavaju ili deluju u skladu sa svojim ličnim političkim stavovima.

Foto: EPA-EFE/MICHAEL REYNOLDS

Takvo nasilje predstavlja manji model za partnere i protivnike u međunarodnom prostoru, s obzirom na to da će se novembarski izbori održati nakon većine drugih izbora 2024. godine.

Kada se glasanje završi, pretnje bi mogle da se upute onima koji prebrojavaju glasačke listiće. Tokom izbora 2020. godine, neke od najžešćih pretnji upućene su izbornim zvaničnicima u državama koje se menjaju.

Redosled prebrojavanja glasova može da igra ulogu, na primer kada se prevremeni, poštom i glasački listići u odsustvu, koji imaju tendenciju da se oslanjaju na demokrate, prebrojavaju poslednji, što dovodi do „crvenih fatamorgana“ u kojima republikanski kandidati preuzmu vođstvo koje bledi u konačnom zakonu broj glasova.

2020. godine, na primer, federalni agenti su uhapsili dvojicu pristalica KAnona iz Virdžinije koji su se pojavili sa vatrenim oružjem u kongresnom centru u Filadelfiji gde su se glasovi još uvek brojali tri dana nakon dana izbora. Politički pozivi da se „zaustavi brojanje“ ili „zaustavi krađu“ mogu povećati nasilnu reakciju.

Post-izborni scenario

U postizbornoj eri, u zavisnosti od izbornih rezultata, napadi na vladine zgrade i/ili službenike za sprovođenje zakona će verovatno biti preferirano sredstvo jer nasilni ekstremisti imaju za cilj da se bore direktno protiv onih za koje smatraju da su odgovorni za malverzacije.

Ovaj scenario je viđen na protestima protiv COVID-a u aprilu 2020., rasprostranjenim antifašističkim neredima tog leta, u američkom Kapitolu 6. januara i napadu na FBI u Sinsinatiju.

Ovde će glavni indikator biti politička retorika koju će pojedinci nasilno nastrojeni tumačiti kao pozive na nasilje. Možda je najznačajnija pouka 6. januara da čak i naizgled bezazleni trenuci mogu dati podstrek za ekstremistička okupljanja s obzirom na pravu kombinaciju poruka i zamaha.

Bilo koji broj ustavnih prekretnica—kada birači glasaju u svojim matičnim državama; 6. januara 2025. godine, prebrojavanje elektorskih glasova; ili sam Dan inauguracije—mogao bi tako dati iskru, posebno među krajnje desničarskim nasilnim ekstremistima.

Tanjug/Ap

Nasilje krajnje levice kao odgovor na razočaravajući izborni rezultat verovatno će biti sporadičnije i neorganizovanije. Militantni anarhisti bi, posebno, mogli biti aktivni, kao što se vidi na dan inauguracije 2017. Ipak, veza između anarhista krajnje levice i političkog sistema nije tako jaka kao na desnici, zbog čega je malo verovatno da će ekstremisti odgovoriti na bilo kakav poziv za nasilje od političara.

Ukoliko višestruki, organizovani ekstremistički elementi uzmu oružje u odbranu svojih kandidata ili drugih interesa, trajno nasilje između političkih frakcija širom širokih geografskih prostora ostaje moguće.

Ovaj nivo nasilja još nije dostignut tokom trenutne eskalacije domaćeg terorizma, osim u malim razmerama na američkim ulicama u sukobima između Ponosnih dečaka i antifašista.

Ukoliko bi ti sukobi eskalirali, oni bi predstavljali ozbiljnu pretnju po zakon i red. Najveći strah, sveopšti i totalni građanski rat, ostaje malo verovatan, dobrim delom zbog nedostatka sigurnih utočišta za ekstremiste u Sjedinjenim Državama.

Političke podele danas se protežu duž urbano-ruralnih razgraničenja, a ne između severa i juga, što će verovatno zaustaviti bilo koji građanski rat u povojima.

(Cfr.org)

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI