Spajić medijima poslao odgovore na poslanička pitanja iako premijerski sat nije održan

Poslaničko pitanje poslanika Demokratske Crne Gore Borisa Bogdanovića:

U javnosti, posebno nakon hapšenja Veselina Veljovića, Zorana Lazovića, Milivoja Katnića, 50 članova drugih kriminalnih organizacija, te pretresa objekata u vlasništvu Bemaxa, pojedini mediji, organizacije i grupe pokušavaju nametnuti narativ da Specijalno državno tužilaštvo, sektor bezbednosti i Vlada Crne Gore postupaju selektivno i revanšistički, prema svojim političkim neistomišljenicima.

S tim u vezi pitam:

Da li je, prema Vašem mišljenju, hapšenje i procesuiranje, osumnjičenih i optuženih za izvršenje najtežih krivičnih dela iz oblasti organizovanog kriminala i korupcije revanšizam prema izabranim, imenovanim ili na druge načine angažovanim licima u sistemu javne uprave? Da li je nekom iz javne administracije, prećeno da će ostati bez posla zbog njihove političke opredeljenosti ili neopredeljenosti?

Da li imate informaciju da su starešine organa u javnoj administraciji kažnjavali zaposlene, zbog svoje političke opredeljenosti, na način sto su ih preraspoređivali na radna mesta van mesta prebivališta? 

Ili od njih tražili da na izborima glasaju za određenu političku opciju? Da li se bilo koji visoki funkcioner političkog subjekta stranaka koje su vršile vlast do formiranja 44. Vlade Cme Gore nalazi u istražnom zatvoru? Ako ne, kako ocenjujete tvrdnje da Specijalno državno tužilaštvo, sektor bezbednosti, odnosno Vlada Crne Gore progone političke neistomišljenike partija na vlasti? Kako se vaša Vlada nosi s kritikama o revanšizmu dok nastoji da ispuni obećanja o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i jačanju vladavine prava?

Odgovor:

Uvaženi poslaniče Bogdanoviću,

Pitanje političkog revanšizma u Crnoj Gori pokreću i potenciraju obično oni koji su godinama političke osvete temeljili kao pravila političkog delovanja, a politički pritisak kao redovnu aktivnost. Zato razumem da pojedinima nije lako razumeti kako izgleda kada institucije deluju nezavisno, nepristrasno i neselektivno držeći se zakona i Ustava.

Pokušaj nametanja narativa da Specijalno državno tužilaštvo, sektor bezbednosti i Vlada Crne Gore postupaju selektivno i revanšistički, prema svojim političkim neistomišljenicima je samo odraz nesigurnosti i straha, sa ciljem stvaranja buke kako se ne bi čuli argumetni i činjenice iz postupanja nadležnih državnih organa.

Moj odgovor na Vaša pitanja podelio bih u nekoliko segmenata:

Prvo, hapšenje i procesuiranje osumnjičenih i optuženih za izvršenje najtežih krivičnih dela iz oblasti organizovanog kriminala i korupcije nisu pitanje revanšizma prema bilo kome, bilo da se radi o izabranim, imenovanim ili na druge načine angažovanim licima u sistemu javne uprave. Naprotiv, ovakve aktivnosti predstavljaju dokaz da je Crna Gora posvećena unapređenju vladavine prava, jačanju pravosudnog sistema i osiguranju pravde za sve svoje građane.

Međutim, činjenica da su danas procesuirani za najteža krivična dela iz oblasti organizovanog kriminala i korupcije upravo oni koji su bili na čelu institucija čiji je zadatak bio da se bore protiv tih pošasti najbolje objašnjava razloge zbog kojih je Crna Gora imala hronični nedostatak rezultata u oblasti vladavine prava i potpunu stagnaciju na evropskom putu.

Procesuiranje brojnih čelnika i rukovodilaca policije, tužilaštva, sudstva i drugih institucija šalje jasnu i važnu poruku nadležnih organa – da niko nije iznad zakona i da niko ne može biti iznad države.

Tužilaštvo je saglasno našem pravnom sistemu zaduženo da goni učinioce krivičnih dela, a nakon reformi koje su se desile pre tri godine, svedočimo jednom posvećenom, kvalitetnom i neselektivnom pristupu u njihovom radu.

Naravno u svim pomenutim slučajevima već smo imali značajnu ulogu i sudske grane vlasti, odnosno nadležnih sudova, pa su tako optužnice protiv dva bivša direktora Uprave policije, čelnika sudstva i specijalnog državnog tužioca Čađenovića potvrđene od nadležnih sudova, a u skorijim slučajevima procesuiranja gospode Katnića i Lazovića, prvo je sudija za istragu potvrdio osnovanu sumnju, a zatim u daljem postupku i tročlana vijeća Višeg i Apelacionog suda.

Da ne govorim o tome, da optužbe koje se stavljaju na teret pomenutima i mogim drugima nemaju veze sa javnom izgovrenom rečju, protestnim okupljanjem ili nečim sličnim, već isključivo zbog izvršenja teških krivičnih dela.

Složićemo se dakle, da se odlučnošću u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, direktno doprinosi jačanju povjerenja građana u institucije i unapređenju međunarodnog ugleda naše zemlje. Najobjektivniji posmatrači, ali i procjenjivači stanja u Crnoj Gori su naši evropski partneri, a oni su pre par dana u Briselu kada je Crna Gore posle 11 godina dobila IBAR – odali priznanje ovoj Vladi i Crnoj Gori upravo i zbog upečatljivih rezultata na polju unapređenja vladavine prava.

Bez pravde nema ni prosperiteta, a borba protiv organizovanog kriminala i korupcije je ključna za stvaranje društva u kojem vlada red, sigurnost i jednakost pred zakonom. Zbog toga će nadležni nastaviti da sprovode mere koje će osigurati da pravda bude dostupna svima i da se svi slučajevi kršenja zakona tretiraju sa najvećom ozbiljnošću.

Ovaj pristup je ključan za jačanje poverenja građana u pravosudni sistem i osiguravanje da svi, bez obzira na njihov politički položaj, budu odgovorni za svoja dela. Time pokazujemo da Crna Gora nema toleranciju za korupciju na bilo kojem nivou i da su naše institucije sposobne i spremne da deluju u interesu pravde i zakona.

Politički revanšizam je obiležje nekih prošlih vremena kad se nisu birala ni sredstva ni metodi za obračun sa političkim protivnicima – jer je važio princip da cilj opravdava sredstvo, a cilj je bio očuvanje vlasti po svaku cenu. Ovo je slobodna Crna Gora, u kojoj je takvo postupanje ružna prošlost i opomena da ne smemo dozvoliti da se ikada više išta slično ponovi.

Na Vaše pitanje o tome da li je bilo pritisaka ili sankcija prema zaposlenima u javnoj upravi moj odgovor je jasan – ta praksa mora ostati iza nas. Lično, gnušam se takvog pristupa i ne mislim da doprinosi meritokratiji i rezultatima.

Uvaženi poslaniče,

Pitali ste me i da li se neki funkcioner bivše vlasti nalazi sada u istražnom zatvoru.

Koliko možemo videti, niti jedan visoki funkcioner partija koje su vršile vlast pre 30. avgusta u ovom trenutku nije u istražnom zatvoru, a imamo postupaka gde su nadležni sudovi potvrdili optužnice protiv istih. Ipak ni u jednom trenutku postupka nije bilo lišenja slobode odnosno pritvora, dok sa druge strane svedočimo da je nekoliko funkcionera partija pobednika na izborima 30. avgusta lišeno slobode, a neki se i dalje nalaze u pritvoru.

No, ako se pažljivo prisetimo – najbučnije prozivke za politički revanšizam čuli smo u vreme hapšenja bivšeg SDT-a Milivoja Katnića i bivšeg pomoćnika direktora Uprave policije Zorana Lazovića .

Složićete se da ne postoji logična veza između pojma političkog revanšizma i procesuiranja onih koji su obavljali funkcije za čije obavljanje je bila strogo zabranjena politička pripadnost, dakle onih koji su po zakonu morali biti “apolitični”.

Da sumiramo sve ovo odgovorom na Vaše poslednje pitanje – Nadležni državni organi deluju transparentno, dosledno i nepristrasno, oslanjajući se na činjenice i zakon. Svi postupci su vođeni principom da niko nije iznad zakona.

Borba protiv kriminala i korupcije nije politički revanšizam, već osnovni preduslov za prosperitet i sigurnost svih građana. Nastavićemo da se zalažemo za pravdu i integritet, bez obzira na političke pritiske ili optužbe. Nadležne organe ne interesuje kako se neko zove i kakvih je uverenja ili opredelenja, već da li je ili nije učinilac krivičnih dela. Naša Vlada veruje u demokratske vrednosti i vladavinu prava i to ćemo neumorno dokazivati svojim delima.

Odbacujemo optužbe za politizaciju pravosudnih procesa i reafirmišemo našu posvećenost da svaki građanin Crne Gore bude tretiran jednako pred zakonom, jer samo zemlja jakih i nezavisnih institucija je sigurna kuća za sve njene građane.

Poslaničko pitanje lidera URE Dritana Abazovića:

Da li Vi stojite iza organizovanih napada na šefa Specijalnog policijskog odelenja Predraga Šukovića i glavnog specijalnog tužioca Vladimira Novovića, kako to implicira Vaš ministar pravde Andrej Milović?

Odgovor:

Ne, ne stojim iza bilo kakvog napada. Ni na gospodu Novovića i Šukovića, niti na bilo koga. Verujem da Vama to zvuči nemoguće, ali svako polazi od sebe.

Dozvolite mi da podsetim da mi, iako sam više puta o tome govorio – nije važno ko je na čelu bilo kog sektora dok god taj neko isporučuje rezultate. Logika ovog pristupa leži u činjenici da sistem treba najbolje ljude na pravim mestima. Jedino tako, možemo ići napred.

Podvale, podmetačine, izdaje – ostavljam onima kojima je to imanentno.

Što se mene tiče, bio premijer ili radio bilo šta drugo sa ovim neću praviti kompromise.
Ali kada već pominjemo glavnog specijalnog tužioca i načelnika Specijalnog policijskog odeljenja koristim i ovu priliku da ponovim punu podršku Vlade i svoju ličnu njima i njihovim timovima na naporima u izgradnji sigurnijeg i pravednijeg društva za sve naše građane.

Poslaničko pitanje poslanika DPS-a Ivana Vukovića:

Izašli ste sa predogom o izmeni Zakona o državljanstvu i izmeni Ustava u delu državljanstva. Da li je izmena ovog zakona pokrenuta od nadležnog Ministarstva unutrašnjih poslova, da li se o tome već raspravljalo na Vladi, da li je urađena odgovarajuća stručna analiza pre nego što ste najavili intervencije u tako značajnoj oblasti, i da li imate bilo kakav pisani dokument u formi Nacrta izmene zakona, zapisnika ili dokumenta koji potvrđuje da se na nivou resora, Vlade ili nekog vladinog tela na ovu temu raspravljalo?

Odgovor:

Uvaženi poslaniče,

Preciznosti radi, dozvolite da pojasnim – nisam „izašao sa predlogom o izmeni Zakona o državljanstvu“ kako to sugerišete u pitanju već sam na konferenciji za medije koja je bila posvećena potpuno drugoj temi, na novinarski upit u najkraćem izneo svoj stav o ovom pitanju.

Dakle, vrlo egzaktno – niti sam „izašao“ niti sam inicirao izmene Zakona i ovu temu u javnom i političkom diskursu. Jedino sam, kao građanin i kao premijer iznio svoje mišljenje na koje (valjda) imam i pravo.

Stoga sada evo i najprecizniji odgovor na Vaše poslaničko pitanje – nije započeta procedura niti je Vlada raspravljala o ovom pitanju.

Ipak, kako se otvorila vrlo bitna tema koja, više nego jasno, još jednom ima za cilj diskreditaciju 44. Vlade ili još preciznije – mene lično, zahvaljujem na prilici da ovu situaciju pojasnim i pred ovim Domom i pred celokupnom javnosti.

Prvo bih odgovorio na nekoliko glavnih dezinformativnih narativa koji se plasiraju poslednjih dana.

Prvi – Da Vlada radi na izmeni Zakona o crnogorskom državljanstvu. (između ostalog i predmet Vašeg pitanja)

Odgovor je – NETAČNO.

Drugi – Parlamentarna većina će menjati Zakon o državljanstvu suprotno Ustavu, a onda će Ustavni sud poništiti uslov od 10 godina za biračko pravo, čime će svi noviprimljeni državljani steći pravo glasa za dve godine.

Odgovor -NETAČNO. Pokret Evropa sad kao deo parlamentarne većine NIKADA neće podržati nijedno rešenje suprotno Ustavu.

Treći – Pitanje dvojnog državljanstva rešiće se bilateralnim Sporazumom.

Odgovor – NETAČNO. Jasno sam i u odgovoru na novinarsko pitanje govorio isključivo o Zakonu, ne o bilo kom drugom aktu niti prečici. Posebno ne u delu koji bi se odnosio na sticanje biračkog prava.

Četvrti – Vlada ignoriše Ustav, do izbornog inženjeringa preko izmena Zakona.

Odgovor – NETAČNO. Jasno sam saopštio koji bi bili uslovi za izmenu Zakona kako bi se sprečio izborni inženjering. Još jasnije iz mog Kabineta je pojašnjeno da to nije moguće bez svih zaštitnih mehanizama, pa i Ustavnih promena. Imajući to u vidu još jednom poručujem – ništa neće biti urađeno suprotno pravnom sistemu, odnosno bez potrebne većine.

I da ne nastavljam.

Cenio bih da sam u širini državničke vizije od drugih aktera na političkoj sceni čuo više. Ali zalud. Deplasirani narativi „izdaje, prodaje, predaje“ recikliranje teza podela i nedostatak pogleda u budućnost – samo jedna tužna slika beznađa, koja nam ne da napred.

Poslaničko pitanje poslanika Miluna Zogovića:

Da li ste zadovoljni dosadašnjom dinamikom sprovođenja programa „Evropa sad 2“, koji je krajnji rok za implementaciju svih mera iz programa i da li su neosnovane medijske najave da je ukidanje penzijskih doprinosa i reforma Fonda penzijsko invalidskog osiguranja neophodan preduslov za punu implementaciju programa „Evropa sad 2“?

Odgovor:

Poštovani poslaniče Zogoviću,

Veoma sam ponosan što sam u svom, do sada kratkom političkom delovanju, uspeo da afirmišem ekonomske teme i programe unapređenja standarda zaposlenih, na osnovu kojih će se takmičiti političke partije da bi zadobile poverenje građana. Zato mi uvek pričinjava zadovoljstvo da govorim o temama važnim za svakodnevni život građana a ne o temama koje treba da ostavimo u prošlosti.

U vezi sa Vašim pitanjem, da li sam zadovoljan dosadašnjom dinamikom sprovođenja programa „Evropa sad 2“, ukazaću na neke činjenice. 44. Vlada, u Skupštini Crne Gore, izglasana je 31. oktobra 2023. godine. Samo dva meseca od konstituisanja ove Vlade, Skupština je usvojila Zakon o budžetu Crne Gore i Izmene zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kojim je minimalna penzija povećana na 450€ ili 52%.

Tada smo u Parlamentu, od dela poslanika, čuli da povećanje minimalne penzije nije održivo, da ćemo ga finansirati iz zaduženja, iz povećanja opšte stope PDV-a, iz prodaje Elektroprivrede Crne Gore i sl. Danas, nakon isplate uvećane penzije za pet meseci ove godine, svedočimo da su sva ta „predviđanja“ bila netačna.

Za period januar-maj ostvaren je suficit budžeta dok su prihodi veći kako od prošle godine tako i od planiranih. Kao što sam rekao i prilikom usvajanja Zakona o budžetu za 2024. godinu, nijedan cent zaduženja nije niti će biti iskorišćen za potrebe isplate penzija ili bilo kojeg drugog tekućeg troška već isključivo za otplatu starih dugova i finansiranje infrastrukturnih projekata.

Dakle, prvi deo programa namenjen unapređenju standarda penzionera je ispunjen dok nam sledi deo programa usmerenog na unapređenje standarda svih zaposlenih u Crnoj Gori. Potencirao bih „svih“ jer smo od strane prethodne Vlade svedočili povećanju zarada samo za jednu kategoriju zaposlenih a to su zaposleni u javnoj upravi. Zato sada imamo još veći disbalans na tržištu rada, budući da je privreda ostala po strani, a da su privrednici upravo oni koji pune Budžet.

Zato smo prethodne meseci uporedo sa izuzetno intenzivnim aktivnostima usmerenim na dobijanje IBAR-a posvetili izradi Fiskalne strategije koja se donosi za period trajanja mandata Vlade, a koju shodno Zakonu o budžetu i fisklanoj odgovornosti usvaja Skupština. Poštujući zakonske propise, Fiskalnu strategiju, koju Crna Gora nema još od 2021. godine, pripremićemo i ponuditi celokupnoj javnosti na raspravu u narednih 15-20 dana.

Upravo Fiskalna strategija sadržaće sve mere fiskalne politike 44. Vlade, uključujući „Evropu sad 2“. Kao što ste upoznati poslaniče Zogović, „Evropa sad 2“ u svojoj osnovi sadrži viziju smanjenja poreskog opterećenja na rad i povećanje minimalne i prosečne zarade, te samim tim zahteva poštovanje socijalnog dijaloga odnosno donošenje odluka na bazi tripartitnog dijaloga Vlade, sindikata i poslodavaca.

Na kraju, Fiskalnu strategiju usvaja Skupština, te moram konstatovati da ovakve reforme moraju zavrediti opštu društvenu saglasnost, koju smo postigli i prilikom usvajanja programa „Evropa sad 1“.

U delu Vašeg pitanja, da li sprovođenje ovog programa podrazumeva ukidanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i reformu Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, sa ovog mesta pod punom odgovornoštu kažem da: doprinosi za penzijsko i invlidsko osiguranje neće biti ukinuti već umanjeni dok će Fond penzijskog i invalidskog osiguranja apsolutno nastaviti da funkcioniše kao i do sada kada se finansiranje penzija vrši u sklopu prvog penzionog stuba.

U dogledno vreme, kao što je to u određenim krugovima u javnosti prezentovano, ne planiramo korišćenje drugog (II) penzionog stuba koji podrazumeva da zaposleni vrši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Poslaničko pitanje poslanika Slavena Radunovića:

Da li je Vlada spremna da učestvuje u realizaciji projekta „Sunčani grad“ u Nikšiću?

Odgovor:

Uvaženi poslaniče Radunoviću,

Hvala na postavljenom pitanju i inicijativi da u okviru ovog instituta govorimo o konkretnim projektima, kako bi uostalom zajednički dolazili do najboljih rešenja za naše građane.

U konkretnom, važno je istaći da su Opština Nikšić i EPCG raspisali konkurs za izradu Idejnog-arhitektonskog rešenja za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa “Sunčani grad”, na koji se prijavilo 14 aplikanata. Reč je o valorizaciji zapuštenog zemljišta u istočnom delu grada koje je u državnoj svojini, sa pravom raspolaganja Opštine Nikšić i Elektroprivrede Crne Gore.

Na ovom prostoru planirana je izgradnja 500 do 1000 stambenih jedinica kao i neophodnih sadržaja kao što su škola, vrtić, ugostiteljski objekti, prodavnice, šetališta, sportski objekti, dakle zaokružena infrastruktura za kvalitet života u budućem elu grada koji će Nikšiću dati novu dimneziju, bez dodatnih troškova za Opštinu, EPCG, državne institucije.

EPCG odvaja značajna sredstva za rešavanje stambenih potreba svojih zaposlenih i plaća 1300€/m2, a slična je situacija u lokalnoj samoupravi Nikšića. Plan je da se podigne kredit i da zajednički Opština Nikšić i EPCG grade stanove za svoje zaposlene, s tim da iznos rate kredita ne bi prelazio dosadašnja odvajanja za rešavanje ovih potreba.

Takođe, a u odnosu na deo Vašeg pitanja koji se odnosi na podršku Vlade – kao jedan od neophodnih uslova za realizaciju projekta, podsetiću da je Vlada Crne Gore nedavno usvojila izmene i dopune Prostornog urbanističkog plana (PUP) Opštine Nikšić, čime je između ostalih omogućila realizaciju i ovog projekta. To je, složićemo se, i delimično odgovor na Vaše pitanje.

Učešće Vlade bi se, osim ovoga, moglo očekivati kroz usmeravanje realizacije objekata različitih namena ka ovom području, ali i finansiranje izgradnje objekata od opšteg interesa kao društvenih servisa ovog dela grada, što je svakako i obaveza Vlade Crne Gore.

Međutim, ako se ima u vidu da su pred energetskim sektorom ozbiljni izazovi u narednom periodu, i da prioritet menadžementa kompanije mora biti na novim investicijama u energetici – kao većinski akcionar u Elektroprivredi Crne Gore, Vlada će sa pažnjom sagledati opciju dodatnog kreditnog zaduženja kompanije za realizaciju projekta Sunčani grad. Ovo dakle iz prevashodnog razloga što EPCG mora prioritetno viditi računa o stabilnosti energetskog sistema i opštem, odnosno interesu cijele Crne Gore.

Uvaženi poslaniče,

Dozovolite da podsetim da su već određeni vremenski period u toku pregovori sa izraelskom kompanijom BIG FASHION koja je izrazila spremnost da gradi veliki tržni centar, čime će se u Nikšiću otvoriti i nova radna mesta.

Ništa manje važan je i interes nemačke kompanije LIDL koja prepoznaje Nikšić kao jednu od prvih lokacija gde želi da započne svoje poslovanje u Crnoj Gori.

Usvajanjem Prostornog plana ali i kreiranjem podsticajnog poslovnog ambijenta, Vlada Crne Gore posvećeno radi na stvaranju uslova za veći priliv stranih investicija. Siguran sam da u takvom pristupu leži nova, razvojna šansa za Nikšič ali i za celu Crnu Goru.

Poslaničko pitanje poslanice Radinke Ćinćur:

Poseban poslanički klub, sa velikom pozornošću, dosledno brine o Vašim obećanjima i posledicama koje će one imati po građane. A budući da je vreme neumitno i da sva obećanja stižu na naplatu, u vezi s tim i sledeće pitanje. Zanima nas, koji su to mehanizmi pomoću kojih planirate doći do minimalne zarade u iznosu od 700€ za svakog zaposlenog Crnoj Gori, odnosno kako ćete izvesti tu „magiju“ da imamo prosečne neto plate od 1000 evra a da nam bruto plate ostanu nepromenjene odnosno najniže u regionu i kako će se to reflektovati na penzioni fond? Konkretnije da li ste u mogućnosti da nam objasnite reformu penzionog sistema koju nameravate da sprovedete u delo?

Odgovor:

Uvažena poslanice Ćinćur,

Drago mi je da me na moja obećanja podseća upravo poslanica koja je na temelju tih obećanja zavredila svoj poslanički mandat. „Magija“ kako pominjete u svom pitanju, nije Vam bila sporna kada je pripremljena i sprovedena „Evropa sad 1“ koja je predstavljala okosnicu ekonomskog programa koji smo kao partija ponudili našim građanima i zadobili njihovo poverenje. Na bazi te „magije“ Vi i ja danas razgovaramo u Parlamentu, Vi kao poslanica koja je mandat građana dobila upravo preko tog programa.

U međuvremenu, Vi ste se odlučili za neke druge programe i druge agende a ja ostajem na onome što smo zajednički obećali: minimalnu zaradu od 700€, prosečnu zaradu od 1000€ i minimalnu penziju od 450€.

44. Vlada na čijem sam čelu, samo dva meseca od svog konstituisanja, predložila je a Skupština usvojila izmene zakona koje su omogućile povećanje minimalne penzije za preko 74 000 naših penzionera.

Penzionera čiji je standard godinama, a rekao bih decenijama, unazad bio ispod granice neophodne za dostojanstven život. Kako su se prema penzionerima odnosile prethodne Vlade govore isključivo podaci: minimalna penzija u 2016. godini iznosila je 121,92€, u 2017. godini 122,83€, u 2018. 125,63€ u 2019. godini 128,14€.

Zato je ovo prva mera Evropa sad 2 programa, i to na potpuno fiskalno odgovoran i održiv način.

Verovatno ste u pravu kad mislite, da je za samo osam meseci koliko je ova Vlada u svom mandatu, zaista „magično“ sprovesti tako krupne reforme, i to uporedo sa svim naporima na ispunjavanju zahteva iz integracionog procesa koji su nagrađeni konačnom deblokadom našeg EU puta dobijanjem IBAR-a.

Uvažena poslanice Ćinćur,

Naša vizija unapređenja standarda svih građana Crne Gore ostaje nepromijena. Posvećeno radimo na pripremi nove Fiskalne strategije koja će obuhvatiti sve planirane mere uz precizno definisanje uticaja tih mera na fiskalni i makroekonomski okvir.

Fiskalna strategija biće uskoro završena nakon čega će biti stavljena na javnu raspravu i šire društvene konsultacije, i svakako se naći pred poslanicima. I upravo je to mjera strateškog deovanja ove Vlade, nasuprot prošlim koje nisu pripremile ovako važan dokument fiskalne politike još od 2021. godine, jedini koji pored godišnjih zakona o budžetu usvaja Skupština Crne Gore.

Evropa sad 2 kao i Evropa sad 1 usmerena je na smanjenje poreskog opterećenja na zarade, kako bi se poslodavcu smanjio fiksni trošak rada, a ujedno omogućilo povećanje minimalne i prosečne zarade. Smanjenje doprinosa na penzijsko i invalidsko osiguranje ne podrazumeva uvođenje II stuba penzionog sistema, niti uplaćivanje penzionog staža od strane zaposlenog. Reforma koju ćemo sprovesti podrazumijeva nastavak finansiranja penzija preko I stuba odnosno Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i do sada.

Da budete već sada potpuno bezbrižni, nijedna mera koju predloži ova Vlada neće ugroziti nijednog zaposlenog a posebno ne penzionere i penzioni sistem, kao ni državni budžet.

Poslaničko pitanje poslanika SD-a Nikole Zirojevića:

Da li Vas brine činjenica da ste, uprkos priči o pomirenju i Crnoj Gori kao faktoru stabilnosti u regionu, uspeli da narušite odnose sa Republikom Hrvatskom (protestna nota), Bosnom i Hercegovinom (protestna nota) i Republikom Srbijom (reakcije njihovih predstavnika vlasti)?

Odgovor:

Pomirenje Crne Gore, jedini je put ka evropskoj budućnosti, i to ne deklarativno, nego činjenično. Crna Gora je multietnička i multikonfesionalna država, koja nema apsolutnu većinu ni u jednoj identitetskoj grupi.

Zato mislim da je popis na najbolji način pokazao ispravnost našeg inkluzivnog pristupa za sva otvorena pitanja, kojim su drugi, da podsetim, godinama izbegavali da se bave. Od prvog dana mandata sam i doslovno posvećen širenju ideje o važnosti okupljanja oko tema koje u društvu gotovo da imaju konsenzus, a izglasavanje IBAR zakona i u ranijem periodu zakona koji se odnose na popunjavanje nedostajućih pozicija u ključnim institucijama pravosuđa i tužilaštva, pokazali su da smo u stanju da političke i pojedinačne interese ostavimo po strani. To je pravi put ka pomirenju, jer se te odluke podudaraju sa željom ogromne većine stanovnika Crne Gore.

Dobijanje IBAR-a je i svojevrsna nagrada i dokaz da se na Crnu Goru gleda kao na pokretača, ili kako su metaforički naši partneri znali da kažu, lokomotivu, koja vuče Zapadni Balkan ka velikoj evropskoj porodici. Dobrosusedska i regionalna saradnja čine jedan od stubova vanjske politike Crne Gore, koju Vlada, na čijem sam čelu, odlučno i postojano sprovodi kroz redovne diplomatske i druge aktivnosti. Shodno tome, ne bih se saglasio s Vama da su odnosi sa pomenutim državama narušeni, već naprotiv da smo, u trenutno kompleksnim i izazovnim geopolitičkim procesima, uspeli da zajedničkim naporima radimo na dodatnom zbližavanju i ostvarivanju obaveza iz evropske agende.

Podsetio bih, takođe, da smo svakoj eventualnoj nesuglasici sa našim susedima pristupili sa posebnom pažnjom i razumevanjem, u cilju adresiranja i iznalaženja odgovarajućeg, obostrano prihvatljivog, rešenja.

Diplomatske protestne note, predstavljaju sastavni deo bilateralnih odnosa i način da se o određenim pitanjima iskaže stav, ukazujući istovremeno na teme o kojima postoji prostor, ili potreba da se dodatno razgovora, za šta će, u nama, uvek naći adekvatnog sagovornika. Međutim, želim takođe da istaknem, da se u tim i svim drugim komunikacijama, vodimo prvenstveno punom zaštitom interesa Crne Gore i njenih građana, za šta ću se uvek snažno zalagati.

Bonus video:

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI