VELIKA POLITIČKA AVANTURA VIKTORA ORBANA

„Načinimo Evropu ponovo velikom“ (Make Europe Great Again – MEGA) – slogan kojim Mađarska počinje svoje šestomesečno predsedavanje Evropskoj uniji. Kopija slogana „Načinimo Ameriku ponovo velikom“ Donalda Trampa jasno ukazuje na bliskost bivšeg američkog predsednika i premijera Viktora Orbana. Ipak, slogan MEGA u sebi nosi ironiju, jer je Mađarska već dugo na poluratnoj nozi s Briselom.

MEGA-EU!

Osnove programa koji će Mađarska na čelu EU pokušati da sprovede ima sedam tačaka: prihvatanje Novog evropskog dogovora o konkurentnosti; jačanje odbrambene politike; konzistentna politika proširenja EU; suzbijanje ilegalne imigracije; oblikovanje buduće kohezione politike EU; poljoprivredna politika posvećena farmerima; rešavanje demografskih problema.

Sve ove tačke lako je naći u programu i nastupima predstavnika FIDESZ-a, vladajuće stranke koju predvodi Viktor Orban. Jedan od prvih poteza mađarskih predstavnika od početka predsedavanja EU, iako nije bio toliko vidljiv, bio je protivljenje uvođenju tarifa na električna vozila iz Kine, zbog čega je Peking odmah uveo kontrole na uvoz svinjetine i vina iz EU. Mađari tvrde da se s nelojanom konkurencijom iz Kine može izboriti samo većom konkurentnošću i inovativnošću u samoj Uniji.

MIROVNA MISIJA BROJ 1-5

Ap Photo/Zoltan Fischer

Mađarska je 1. jula zvanično preuzela predsedavanje Savetu EU. Već sledećeg dana, premijer Viktor Orban je bio u Kijevu, gde je ukrajinskog predsednika pozvao da razmotri „hitan prekid vatre“. Volodimir Zelenski je prećutno odbio predlog, jer je Ukrajina već neko vreme pod pojačanim napadima Rusije, a obustava vatre bi podrazumevala saradnju s njegovim zakletim neprijateljem, Vladimirom Putinom. Mađarska se, u međuvremenu, nije pokazala kao pouzdan saveznik Kijeva: nije uvela sankcije Rusiji od invazije februara 2022. godine, zabranjuje isporuku naoružanja Ukrajini preko svoje teritorije, a od Rusije i dalje direktno kupuje prirodni gas.

Već 5. jula, Viktor Orban stiže u Moskvu, a prijateljski doček u Kremlju izaziva bučnu osudu čelnika EU. Viktor Orban je posle susreta s predsednikom Vladimirom Putinom govorio o neophodnosti zaustavljanja rata u Ukrajini. - Potrebno je mnogo koraka da bismo se približili razrešenju rata. Ipak, već smo preduzeli najvažniji korak - uspostavljanje kontakta. Na tome ću da radim u budućnosti - rekao je Orban u Moskvi.  Dobri odnosi Orbana i Putina su trn u oku i EU i NATO-a, jer Mađarska kao članica ta dva bloka naizgled ima bolju saradnju s „neprijateljem“ nego sa saveznicima.

AP Photo/Alexander Zemlianichenko

Šef evropske diplomatije Žozep Borelj je jasno naglasio da mađarski premijer ne nastupa u ime EU. Slično tvrdi i nemački kancelar Olaf Šolc, koji smatra da poseta Moskvi „nema veze“ s EU, dok predsednica Evropske komisije Ursla fon der Lajen tvrdi da „samo jedinstvo i odlučnost mogu da otvore put kao sveobuhvatnom, pravednom i trajnom miru u Ukrajini“. Poljski premijer Donald Tusk nije mogo da poveruje da je Orban u Moskvi, dok buduća šefica evropske diplomatije Kaja Kalas tvrdi da Orban svojim delovanjem izaziva konfuziju.

Xinhua/Li Xueren

Viktor Orban je svoju posetu Kini 8. jula na društvenoj mreži X opisao kao „Mirovnu misiju 3.0 Peking“. Svoj susret s predsednikom Si Đingpinom, koji je Budimpeštu posetio u maju, objasnio je rečima da je „Kina ključna sila u stvaranju uslova za postizanje mira u rusko-ukrajinskom ratu“. S druge strane, Kina je ključna u ekonomskom razvoju Mađarske: direktne investicije dostigle su 16 milijardi dolara, a jedan od vodećih ulagača je proizvođač električnih automobila BYD kao telekomunikacioni gigant Huawei.

AP Photo/Mark Schiefelbein

Već 11. jula, Viktor Orban je u Vašingtonu na samitu NATO-a, čiji generalni sekretar Jens Stoltenberg Kinu opisuje kao faktor koji „omogućava“ rat u Ukrajini. Džozef Bajden i Jens Stoltenberg su se s Orbanom slikali s osmesima na licu, ali je poznato da je Orban najglasniji zagovornik pobede Donalda Trampa na sledećim američkim predsedničkim izborima. S Trampom se na Floridi sastao odmah posle samita u Vašingtonu.

AP Photo/Mark Schiefelbein

U Vašingtonu je Orban u blizini ipak imao naizgled neočekivanog saveznika: turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji sve češće ističe islamske vrednosti, s lakoćom razgovara s Orbanom koji je stari zagovornik hrišćanskih vrednosti. Zajednička tačka: dobri odnosi s Rusijom. Mađarski premijer ističe jednu tačnu činjenicu: Turska je jedina do sada imala uspeha u posredovanju između Moskve i Kijeva kroz, sada napušteni, sporazum o izvozu žita iz Ukrajine preko Crnog mora, i zato od Turske traži pomoć za svoju mirovnu misiju. Pri tome, obe države su važne članice NATO-a: Turska je posle SAD najjača vojna sila u savezu; Mađarska je istorijski važna članica kao nekadašnji deo Varšavskog pakta, koja danas i te kako ulaže u odbranu i naoružanje, i gde je smešten ključni štab za istočno krilo NATO-a.

„NATO ĆE POČINITI SAMOUBISTVO“

Pitanje je šta Viktor Orban pokušava da postigne svojom „mirovnom misijom“ koju nisu ni odobrili ni podržali ni EU ni NATO. Mađarski premijer se od početka rata u Ukrajini držao stava da je neophodno zaustaviti neprijateljstva i početi pregovore. Stav svoje zemlje prema NATO-u opisao je u autorskom tekstu za Njuzvik. Naglašavajući da je prvi put u svojoj istoriji Mađarska svojevoljno ušla u jedan vojni savez, kaže: „Svrha zbog koje je stvoren NATO je bila da se obezbedi mir u interesu stabilnog ekonomskog, političkog i kulturnog razvoja. NATO ispunjava svoju ulogu kada pobedi u miru, a ne u ratu. Ukoliko izabere sukob umesto mira, počiniće samoubistvo“.

Viktor Orban veruje da je naoružavanje Ukrajine, u znak podrške protiv Rusije, počelo da NATO iz mirovnog pretvara u ratni savez. Sve veće količine municije i naoružanja, kao i sve oštrije reči upućene u pravcu Moskve, Orban doživljava kao „proročanstvo koje će se samo ispuniti“. Veruje da NATO mora da pronađe način da spusti napetost, da se rat zaustavi, a ne da Severnoatlantska alijansa bude podstrekač rata u kojem, tvrdi Orban, Ukrajina ne može pobediti. Više puta je Mađarska sprečavala ili odlagala izdvajanje novca za Ukrajinu iz fondova EU, tvrdnjom da taj novac ne može da bude vraćen sve dok zemlja ne bude obnovljena posle rata.

AP Photo/Geert Vanden Wijngaert

U trenutku kada Rusija preti čak i nuklearnim naoružanjem, i dok Zapad navija za Ukrajinu i isporučuje sve više oružja, ono što je Viktor Orban uradio posetama Kijevu, Moskvi, Pekingu i Vašingtonu može se posmatrati kao usamljeni pokušaj vođenja diplomatije na starinski način. U datom trenutku, niko drugi u EU nije ni pokušavao da vodi ma kakvu diplomatiju usmerenu na završetak rata u Ukrajini: Ursula fon der Lajen pokušava da ponovo bude na čelu Evropske komisije, dok je Estonka Kaja Kalas kao buduća šefica evropske diplomtske službe poznata kao jedan od najoštrijih kritičara Vladimira Putina.

SUZBIJANJE MIGRACIJE

U isto vreme, Mađarska se već dugo sukobljava sa svojim saveznicima u Evropskoj uniji. Sve je počelo 2015. godine, kada je Mađarska odlučno odbila da prihvati, makar i samo u prolazu, veći broj migranata iz Sirije i drugih zemalja. Nemačka je tada bila glavno odredište, ali Mađarska je brzo podigla žičanu ogradu na granici sa Srbijom i zaustavila protok migranata, koji su potom većinom kroz BiH pokušavali da pređu u Hrvatsku i dalje ka evropskim državama.

Obrazloženje je bilo da dolazak velikog broja stranaca iz drugačije kulture i druge religije može da ugrozi većinski hrišćansko stanovništvo same Mađarske.

„NAJGORE DETE“ EVROPSKE UNIJE

S druge strane, Mađarska je donela zakone koji treba da podstaknu demografski rast, jer svake godine više Mađara umre nego što bude rođeno. Na to se dobro nadovezala tvrdnja da je iz EU „uvezena“ retorika o slobodama LGBT osoba, koja nepovoljno utiče na kulturu i demografiju. Ta priča je izgubila težinu kada je jedan mađarski diplomata, koji je zagovarao sužavanje prava LGBT osobama, u Briselu otkriven na gej žurci. Drugi skandal koji je ugrozio ugled mađarske vladajuće partije nastao je aprila 2023. godine kada je predsednica Katalin Novak pomilovala bivšeg direktora sirotišta, osuđenog za pedofiliju. Ispostavilo se da političari licemerno zagovaraju porodične vrednosti, dok ih sami krše sve dok ne budu razotkriveni. Predsednica Novak je brzo podnela ostavku.

Kroz niz zakona donetih od 2010. godine, mađarski premijer je pokušao da suzbije samostalnost sudskih organa, tvrde u EU. S dvotrećinskom većinom u parlamentu, zakoni su donošeni velikom brzinom, bez mnogo javne rasprave. Javne nabavke po pravilu obavljaju preduzeća bliska njegovoj vladajućoj strukturi, navodi se u poslednjem izveštaju Evropskog parlamenta. U isto vreme, kažu kritičari u EU, Viktor Orban je pokušavao da uspostavi kontrolu nad medijima. Sam Viktor Orban, koji je uspeo da iz zemlje otera Centralnoevropski univerzitet koji finansira Džordž Soroš (i sam poreklom iz Mađarske), tvrdi da su zapadni ultraliberalni lobisti izgubili bitku i da mu ne smeta da kaže da je u Mađarskoj na snazi „neliberalna demokratija“. Slično se tvrdi i za Poljsku, koja je tokom vladavine stranke PiS donosila slične zakone.

„EVROPSKI PATRIOTA“

Posle izbora za Evropski parlament u junu, kada je širom EU postalo vidljivo jačanje konzervativnih i desničarskih stranaka, Viktor Orban je uspeo da okupi konzervativne snage u novu grupu u Evropskom parlamentu. Njegova stranka FIDESZ i francusko Nacionalno okupljanje Marin le Pen, stvorili su grupu „Patriote za Evropu“. Glavni konkurenti su okupljeni su „Evropi suverenih nacija“ koju čine desničarske partije okupljene oko Alternative za Nemačku (AfD), s poslanicima iz Bugarske, Francuske, Litvanije, Poljske, Češke i Slovačke.

Ako se zna da je Viktor Orban već dugo u klinču s EU, prisustvo Nacionalnog okupljanja - koje zagovara suzbijanje uticaja Brisela i veći suvernitet država članica EU - već sam naziv grupe kritičari ismevaju kao paradoks: možda su Orban i Le Pen patriote, ali svakako nisu proevropske orijentacije.

S obzirom na to da je već za prvih deset dana presedavanja potrošio „kredit“ i da su već predložili da njeno mesto što pre preuzme Poljska, Mađarska možda neće biti u prilici da ostavari svoj program. S druge strane, sigurno je da će Viktor Orban ponovo naći način da nekom novom političkom igrom pokuša da Evropu načini jačom. Ili bar zabavnijom.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI