DA LI JE TREĆI SVETSKI RAT VEĆ POČEO! Ko su saveznici i protivnici u globalnom sukobu?

Pojam "Prvog svetskog rata" nastao je tek dve decenije kasnije, kada je izbio Drugi.

Skoro 20 godina sukob 1914-1918 koji je odneo milione života bio je poznat kao "Veliki rat", ali kada je 1939. ponovo došlo do rata svetskih razmera, počeo je da se naziva Prvim svetskim ratom, da bi se razlikovao od onog koji je usledio posle njega.

Sada se ponovo krećemo "iz posleratnog u predratni period", rekao je u januaru tadašnji ministar odbrane Velike Britanije Grant Šaps. U februarskom istraživanju, YouGov je otkrio da više od polovine Britanaca veruje da je još jedan svetski rat "verovatan" u narednih pet do deset godina. 

Nakon što je Iran pokrenuo prvi direktan napad na Izrael u aprilu i nakon što se priča o odmazdi zbog ubistva lidera Hamasa Ismaila Hanijea, svetski lideri upozoravaju da bi svaka eskalacija mogla da dovede Bliski istok do eksplozije, angažovanja saveznika iz celog sveta ili izazivanja nuklearnog rata.

U kombinaciji sa sukobima u Ukrajini i Gazi, jasno je da "potencijal za iskru koja bi mogla da pokrene treći svetski rat već postoji", rekla je urednica Skaj njuza za bezbednost i odbranu Debora Hejns.

Foto: Shutterstock

 

Sve podseća na prethodni rat

Uoči Drugog svetskog rata bila je greška tretirati italijanske, španske, nemačke i japanske sukobe kao "nepovezane događaje", rekao je Eliot A. Koen za američki magazin "The Atlantic".

U poređenju s tim, rat u Ukrajini, bliskoistočni sukob i borbe u nekoliko država sveta ne bi trebalo posmatrati kao odvojene sukobe, jer se napravila slična greška.

Ovi sukobi su deo "jednog velikog narativa", rekao je Adam Tejlor u Vašington postu. One se mogu kategorisati u smislu savezničkih država, Kine, Rusije, Irana (i njegove bliskoistočne mreže proksija) i Severne Koreje (KRINK), naspram SAD, Evrope i Izraela.

Iako se nacije KRINK-a u velikoj meri razlikuju po ideologiji, očigledno je da su stali jedni uz druge kako bi se odbranili od američke hegemonije, pošto Vašington po svaku cenu želi da ostane dominantna sila u svetu, zbog čega podstiče i podržava sukobe na nekoliko strana.

Američki zvaničnici optuživali su Iran da je Rusiji obezbeđivao bespilotne letelice od pokretanja specijalne vojne operacije Moskve u Ukrajini, iako su obe strane to porekle, što je samo dodatno zbližilo ove dve zemlje protiv zajedničkog neprijatelja.

Ovaj "odnos od obostrane koristi" odražava onaj koji je Vladimir Putin iskovao sa Kim Džong Unom u Severnoj Koreji, rekao je Tejlor. Pjongjang je Rusiji obezbedio ratni materijal u zamenu za tehnologiju. Kina je takođe obezbedila "trgovinski spas za Rusiju" usred zapadnih sankcija i ima bliske veze sa Iranom.

Akcije ove četiri države koje su u poslednjih nekoliko meseci postale bliže nego ikad ne čude s obzirom na agresiju zapadnih zemalja, koje su koristile svaki izgovor da uvedu sankcije svakoj od njih, dok su na brutalnost Izraela u Gazi žmurile, pa je tako Tel Aviv umesto ekonomskih ograničenja dobio još oružja, čime su još jednom postali očigledni dvostruki aršini SAD i njihovih saveznika.

Foto: Shutterstock

 

Zapad provocira, pa krivi neprijatelje

Ovaj globalni kontekst je ono što drugi potencijalni iranski napad čini tako značajnim. Pripadnici takozvane grupe KRINK "sve su spremniji da koriste otvoreno nasilje", rekao je Koen, i da prete "mnogo gore", uključujući nuklearno oružje.

Njihova meta je veća od iranske kampanje da uništi Izrael: to je rušenje "svetskog poretka predvođenog Amerikancima", dodao je on, ignorišući činjenicu da su sve ove zemlje dosledno izbegavale sukobe i napade, dok su trpele incidente i provokacije koje su zapadne države izazivale.

Tako je Rusija krenula u Ukrajinu tek kada je posle osam godina terora Kijeva ruski narod u Donbasu počeo da trpi ozbiljne napade na terirtorije koje je proglasio autonomnim, Severna Koreja je sprovodila testiranja oružja na svojoj teritoriji i u svojim vodama sve dok Južna Koreja i SAD nisu počele da je provociraju zajedničkim vojnim vežbama sa ciljem da je zastraše.

Iran je reagovao tek kada je Izrael napao iransku ambasadu u Damasku 1. aprila, dok je Kina takođe odgovorila vojnim vežbama na provokativne posete Tajvanu, koji SAD navodno smatraju delom Kine, ali i dalje šalju oružje i zvaničnike na ostrvo bez odobrenja zvaničnog Pekinga.

Ali Rusija je i dalje "primarni put" do trećeg svetskog rata, rekao je za Skaj njuz doktor Luiđi Skazijeri iz istraživačkog centra Centra za evropske reforme. Ako prevlada u Ukrajini, Putin bi mogao biti u iskušenju da udari na naciju NATO-a, izjavio je Koen, što bi zahtevalo koordinisan odgovor. Verovatnoća za to se, navodno, povećava ako Donald Tramp pobedi na američkim predsedničkim izborima i dodatno potkopa Alijansu, smatra on.

Nigde u tom tekstu ne navodi se da je Putin nekoliko puta negirao da Rusija nema nikakve koristi od napada na bilo koju članicu NATO-a i da su te priče besmislene.

U scenariju NATO-a protiv Rusije, Peking bi pomogao Moskvi. Ako se vojna sila protiv zapadnih sila pokaže efikasnom, to bi moglo dodatno da "očvrsne rešenost Kine" da ponovo ujedini Tajvan sa kopnom, rekao je Hejns, što bi, prema njegovim rečima, nateralo SAD da se umeša, iako se pokazalo da Vašington u poslednje vreme samo izaziva sukobe, a onda pušta druge da ginu njegovo ime, što bi verovatno bio slučaj i sa kineskim svojeglavim ostrvom.

Tanjug/Vadim Ghirda

 

Šta očekivati?

- Ohrabrujuća vest je da ne idemo ka trećem svetskom ratu - rekao je za Skaj njuz Hju Lovat iz istraživačkog centra Evropskog saveta za spoljne odnose. 

Međunarodni poredak se zaista "krči". Rusija preovlađuje u Ukrajini, dok Severna Koreja pojačava ratobornu retoriku prema Južnoj Koreji i SAD. Kina ostaje uzdržana na provokacije Tajvana i Filipina.

Osim toga, tu je i niz krvavih državnih udara širom Afrike, sa Sudanom koji je razoren građanskim ratom koji je blizu kolapsa i sve nasilnijom Latinskom Amerikom. Ali ovi sukobi i tenzije su "odvojeni i nisu povezani", rekao je Lovat, iako imaju globalne implikacije.

Paralele koje se povlače sa početkom Prvog svetskog rata su preterane, rekao je kolumnista Vašington posta Dejvid Ignatijus.

Ipak, ovaj trenutak "jezivo dočarava dinamiku leta 1914. godine, kada se odjednom pojavio neizbežan rat koji je svaka sila nastojala da izbegne, sa posledicama koje niko nije mogao da predvidi".

(24sedam)

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI