NAUČNICI U ČUDU ZBOG FENOMENA KOJI SE NIJE VIĐEN 56 GODINA: "Da ste mi ovo rekli pre mesec dana, ne bih verovao"

Od tropske oluje Ernesto, koja se sredinom avgusta formirala u Atlantiku, nije bilo uragana na vidiku, što se nije dogodilo u poslednjih 56 godina.

Naučnici su zbunjeni, tim više što su sve prognoze govorile o olujnoj sezoni u kojoj će se nizati jake tropske oluje.

Krajem maja, američka Nacionalna uprava za atmosferu i okeane (NOAA) objavila je svoju prognozu za sezonu uragana, koja traje od 1. juna do 30. novembra, predviđajući 85 procenata šanse za sezonu iznad normale (gledajući prosek preko period od 1991. do 2020.), deset odsto za skoro normalnu i pet odsto verovatnoću za sezonu ispod normale. Štaviše, naučnici su predvideli sezonu sa 25 tropskih oluja, uključujući 12 uragana, od kojih će polovina postati jaki uragani najmanje kategorije 3 jačine.

A predviđanja su izgledala da će se ostvariti jer je uragan Beril, koji se formirao u Atlantiku krajem juna, jačao brže od bilo koje druge zabeležene oluje ove rane sezone. Uragan Beril za kratko vreme je početkom jula dostigao jačinu najjačih, kategorije pet, i odneo živote 64 osobe na Karibima, na poluostrvu Jukatan i na obali Meksičkog zaliva SAD.

A onda je nastupilo zatišje. Prognostičari uragana predviđali su da će sezona porasti kada se avgust pretvori u septembar, ali to se nije dogodilo.

- Da ste mi pre mesec dana rekli da se posle Ernesta ništa neće razviti, ne bih vam verovao. Zaista je iznenađujuće - rekao je za Si-En-En dr Fil Klobah, stručnjak za uragane sa Univerziteta Kolorado.

Uragani su oluje koje se formiraju nad tropima. Nastaju u tropskom delu Atlantika, duž zapadne obale Afrike, a karakterišu ih jaki vetrovi od minimalnih 119 km na sat za uragane prve kategorije do preko 350 km na sat, što je odlika najrazorniji uragani pete kategorije.

Da bi nastao uragan, jedan od uslova je da temperatura mora u tropskom delu Atlantika bude viša od 26,5 stepeni Celzijusa, a najmanje do dubine od 50 metara. Okeanska voda je i dalje topla, i ima dosta vlažnog vazduha, ali uragana nema.

Naučnici još ne mogu u potpunosti da objasne razlog tome, ali kao jedan od uzroka navode ogromne oblake pustinjske prašine iz Sahare, čiji naleti preko Atlantika mogu da potisnu stvaranje uragana nad okeanom i utiču na vremenske prilike u Severnoj Americi.

- Iznenađujuće, vodeći faktor koji kontroliše uraganske padavine nije, kako se tradicionalno misli, temperatura površine mora ili vlažnost vazduha. Umesto toga, to je prašina iz Sahare - rekao je Stanford Report Juan Vang, jedan od autora studije objavljene krajem jula u časopisu Science Advances. Taj rad je pokazao da saharska prašina može smanjiti uraganske padavine, ali Vang sumnja da bi takođe mogla da smanji formiranje uragana.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da sezona uragana nije gotova i da bi uskoro mogla da pokaže znake života: Više od 40 odsto svih tropskih aktivnosti u tipičnoj sezoni dešava se posle 10. septembra.

- Oluja će se „vratiti”. Još uvek ne vidim da će se ova sezona dobro završiti - upozorio je Fil Klobah.

Isto misle i stručnjaci iz NOAA.

- Uslovi i dalje izgledaju veoma povoljni za aktivnosti iznad normalnih tokom preostalog dela sezone uragana - rekao je Džejmi Rome, zamenik direktora Nacionalnog centra za uragane NOAA.

A oluje u kasnoj sezoni mogu biti brutalne: na primer, krajem oktobra 2012. uragan Sendi pogodio je delove Kariba pre nego što je krenuo ka istočnoj obali SAD i razorio Nju Džersi i Njujork, ubivši 233 osobe u osam država.

Alo.rs/Jutarnji list

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI