OBJAVLJEN DNEVNIK ALEKSEJA NAVALJNOG KOJI JE PISAO U RUSKOM ZATVORU: "Ovde ću umreti"

"Ostatak svog života provešću u zatvoru i ovde ću umreti", napisao je Aleksej Navaljni dve godine pre nego što je u februaru 2024. umro u ruskom zatvoru, prema prvim objavljenim odlomcima iz posthumnih memoara tog najžešćeg protivnika Vladimira Putina.

"Neće biti nikoga od koga ću se moći oprostiti (...) Svi će se rođendani proslavljati bez mene. Nikada neću videti svoje unuke. Neću biti tema nikakve porodične priče. Neće me biti ni na jednoj fotografiji", piše Navalni 2022. u svom zatvorskom dnevniku čije su odlomke objavili časopisi The New Yorker i londonski Times. Sadržaj čitavog dnevnika javnosti će biti dostupan 22. oktobra.

Knjiga pod nazivom "Patriota" bit će "uspomena i sećanje na mene", piše ruski disident. Američki izdavač Knopf izvestio je da je planirana i ruska verzija njegovog dnevnika. Po povratku u Rusiju u januaru 2021., nakon teškog trovanja, ovaj aktivista i borac protiv korupcije odmah je uhapšen. Osuđen je na odsluženje 19-godišnje zatvorske kazne zbog "ekstremizma". Smestili su ga u kaznenu koloniju na Arktiku gde je 16. februara umro u dobi od 47 godina.

"Jedino čega se trebamo bojati je da svoju domovinu prepustimo pljački bande lažljivaca, lopova i licemera", napisao je 17. januara 2022.

U jednome odlomku opisuje tipičan dan u kaznenoj koloniji. To je 1. januara 2022.: "Ustajanje u 6 ujutro, doručak u 6:20 i početak rada u 6:40. Na poslu sedite sedam sati za šivaćim strojem, a sto je niži od visine vaših kolena. Nakon posla nastavljate da sedite još nekoliko sati na drvenoj klupi ispod Putinovog portreta. To se zove 'disciplinska aktivnost'", opisuje Navalni. 

Pripoveda i o svom štrajku glađu u aprilu 2021. zbog kog je svakodnevno gubio po kilogram. Vrata zatvorske kuhinje u kojoj se peku piletina i hleb "namerno su ostavljana otvorena" kako bi do njega dopirao njihov miris. A u džepove su mu redovno stavljali bombone.

Dana 11. aprila  2021. Aleksej Navalni "prvi je put osetio da je emocionalno i moralno na najnižoj tački". No ipak, samo nekoliko dana kasnije međunarodna podrška, "među kojima i ona petoro dobitnika Nobelove nagrade, čak i JK Rovling", dala mu je podsticaj i novu energiju. Njegova smrt podstakla je jednoglasnu osudu iz gotovo svih zapadnih prestolnica, a brojni su čelnici prstom upirali u Vladimira Putina.

Za Davida Remnicka, glavnog urednika New Yorkera, "nemoguće je da čitate zatvorski dnevnik gospodina Navalnog a da ne budete ogorčeni tragedijom njegove patnje i smrti."

U poslednjem zapisu koji je objavio New Yorker, 17. februara 2024. piše da se među ostalim zatvorenicima i pojedinim zatvorskim službenicima opet postavlja pitanje - zbog čega se vratio u Rusiju? Navalni na to odgovara: "Ne želim da napustim svoju zemlju niti je da je izdam. Znače li vam išta vaša uverenja morate biti spremni braniti ih i, ako je potrebno, žrtvovati se".

Uprkos samoći i boravku u zatvoru u nekoliko navrata do izražaja dolazi Navalnijev humor. Na primer, kad objašnjava iz kog razloga piše svoj dnevnik, odnosno knjigu. "Ako me ubiju moja će porodica dobiti akontaciju i tantijeme", pojašnjava.

"Ako opskurni pokušaj atentata hemijskim oružjem, nakon čega sledi tragična smrt u zatvoru ne mogu prodati jednu knjigu, teško je zamisliti šta bi moglo. Autora knjige ubio zloglasni predsednik. Šta bi više mogao poželeti marketinški sektor?"  Ove reči imaju snažan odek i osam meseci nakon njegove smrti.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI