AKO OSTANETE BEZ HRANE, POJEDITE MOJU MAJKU I SESTRU! Jeli meso mrtvih prijatelja da prežive: Jeziva ispovest putnika nakon 72 dana pakla

U decembru 1972. godine svet je obišla neverovatna vest - posle 72 dana pronađeno je 16 preživelih putnika urugvajskog aviona koji je pao u Andima. Iako je priča nazvana "čudom u Andima", postalo je brzo jasno da su spaseni ljudi morali da pribegnu očajničkim merama kako bi opstali u divljini dok pomoć napokon nije stigla.

Jezivi detalji svega što se odigralo preneti su na film "Society Of The Snow" koji je upravo dobio nominaciju za Zlatni globus i uskoro će biti emitovan na Netfliksu (4. januar), a svedoči o tome kako je teklo dan po dan tih dugih dva meseca do spasenja. Film je snimljen na samom mestu gde se sve odigralo, a agonija je počela oktobra 1972. kada je Uruguayan Air Force let 571 krenuo iz Montevida ka Santijagu u Čileu da bi se slupao u planine tako što su otpala oba krila i rep pre nego što je skliznuo niz glečer u duboki sneg na 3.657 metara nadmorske visine. Bio je petak 13.

Nakon pada aviona od putnika ostalo je živo njih 33. Ali, da bi preživeli, morali su da urade nazamislive stvari, uključujući i kanibalizam. Dvojica preživelih Robert Kanesa i njegov prijatelj Nando Parado, pošli su kroz planine u potrazi za bilo kim ko bi mogao da im pomogne. Njih dvojica su u više navrata ispričali kako je sve to izgledalo.

Već prve noći petoro ljudi je umrlo

- Možda smo išli pravo u svoju smrt, ali sam radije hteo da idem u susret kraju nego čekao da smrt dođe po mene - ispričao je sada on podsećajući da kada su na kraju uspeli da nađu nekog da im pomogne i kada su se vratili po ostale, samo 16 njih je bilo živo.

U svojoj knjizi on je ispričao strašne detalje svog opstanka, podsećajući da je tada imao samo 19 godina. Kako je napisao u jednom trenutku su morali da jedu meso mrtvih putnika. Napisao je kako je jedan od preživelih sekao delove mesa nakon dok se šansa da će ih neko naći drastično smanjivala.

- Postavili smo delove smrznutog mesa na parče metala. Niko se nije usudio na to olako. Na kraju, uzeli smo ih i pojeli, svako u različitom trenutku, kad smo smogli snage ili se pomerili sa strašnom sudbinom da je to jedino rešenje. Mislio sam da ću umreti kada sam to stavio u usta. Bio bih ponosan da je moje telo poslužilo nekom da preživi.

Kanesa danas ima 70 godina, dečiji je kardiolog. I dalje odlazi na druženja sa ostalim preživelima i njihovim porodicama

Kada je avion pao, putnici su napravili improvizovano sklonište unutar slupanog aviona tako što su povadili sedišta koja su iskoristili da zatvore rupu u trupu ne bi li se ikako spasilo od hladnoće. Te prve noći petoro ljudi je umrlo od smrzavanja. Temperatura je pala na -35 stepeni Celzijusa. Pilot je umro odmah pri padu, kopilot je bio teško povređen i molio je preostale putnike da mu daju pištolj da se ubije. Odbili su, ali je on je preminuo preko noći od krvarenja.

Gotovo da nisu imali hrane. Kako je preneo Fox News putnici su imali po osam čokoladica, konzervu školjki, nekoliko urmi, kutiju badema, tri male tegle džema, suve šljive i nekoliko flaša vina.

Kako su ispričali kasnije, jedna čokoladica im je trajala i po tri dana. Oko njih nije bilo nikakve vegetacije, niti životinja koje bi možda mogli da love. Podelili su se u grupe. Jedan deo je održavao ostatke aviona iole čistim kako bitu mogli da spavaju, drugi su obezbeđivali vodu. Jeli su sneg ali im je iritirao desni i jezik, grlo je počelo da im otiče pa si pokušavali da obezbede vodu tako što su iznosili komade leda na sunce. Treća grupa je vodila računa o povređenima.

Koristili su majice umesto zavoja a parfeme za dezinfekciju. Među onima koji su bili povređeni bio je i Nando koji je tri dana ležao bez svesti. Mislili su da je mrtav dok se nije probudio. Njegova majka je poginula, a sestra je ležala pored njega na ivici smrti.

Jeli smrznuto meso mrtvih saputnika

Već tada ih je bilo samo 27 preživelih i počeli su da osećaju neverovatnu glad. Počeli su da razgovaraju o nečemu što im je svima bilo nezamislivo, da li da počnu da jedu meso mrtvih sapunitka.

- Nisam ni imao nedoumica. Došao sam do zaključka da je to jedini način da preživimo. Ne znajući kada ćete imati sledeću priliku da jedete je najstrašniji strah koji čovek može da oseti. To je iskonski strah - ispričao je kasnije Nando.

Tada je većina odlučila da uzmu meso sa mrtvih putnika iako se jedna od njih, žena koja je bila gotovo kao majčinska figura svima njima protivila. Ona i njen muž su odbili meso koje su Nando i još dvojica preživelih isekli. Ispričali su kako nisu ni mogli da gledaju tela koja su na kraju pojeli... Nando je rekao da je to bio "poslednji pozdrav sa nevinošću".

Brzo su i saznali da je potraga za njima otkazana kada su uspeli na kratko da pokrenuo radio koji su pronašli u olupini, a u prvih 17 dana umrlo je još osam osoba kada je odron pogodio već uništeni avion. Tada je deo preostalih putnika bio zaglavljen u malom delu aviona gde su ostali puna tri dana sa mrtvim telima preminulih putnika.

Prelomni trenutak i poslednja slamka za spas

Bio je 61. dan od kako su zarobljeni u Andima. I tada su odlučili da sami potraže pomoć. Nando, Kanesa i još jedan preživeli odlučuju da krenu kroz planine. Ostavljaju za sobom 13 preostalih preživelih u tom trenutku. To je bio drugi pokušaj da se izbave nekako. U prvom izlasku u neviđenu zimu stradao je Numa, još jedan od mladića koji je bio sa njima.

Nando im je pre nego što su pošli rekao reči koje lede krv u žilama:

"Ako ostanete bez ičega, želim da pojedete moju majku i sestru".

Krenuli su ka vrhu na visini većoj od 4.000 metara ne bi li nekako našli pomoć. Bez skoro nikakve zaštite od neviđene hladnoće po ledenom vremenu oni su na sreću naišli na grupu čileanskih ovčara koji su im pomogli da se vrate po ostale.

- Dobio sam šansu za drugi život. Mislio sam da ću umreti jer velika je šansa da ćete poginuti kada vam se avion zabije u planinu. Nikad nisam ni pomislio da ću izdržati 72 dana i spasiti se - ispričao je Kanesa.

Crkva ih oslobodila svih grehova

Nakon svega što se desilo, preživeli nisu krili detalje svoje borbe za život i dobili su oprost i od Katoličke crkve koja je rekla da nisu počinili nikakav greh, a i javnost je stala uz njih.

Vrlo brzo nakon što su spaseni, na mestu pada aviona gde je ove godine i snimljen Netfliksov film, iskopan je grob a trup aviona, odnosno ono što je ostalo od njega je poliven benzinom i zapaljen.

Svake godine 22. decembra preživeli obeležavaju svoje spasenje.

- Svaki put kad udahnem, to je kao čudo, kao da ne treba da sam ovde - rekao je Nando.

(Blic)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI