PUTINOVI UBIJENI SARADNICI: Kako su ključni kremljski funkcioneri eliminisani snajperima i razneti električnim trotinetima u nizu atentata

Eksplozija koju je organizovala ukrajinska bezbednosna služba SBU – uspešno je eliminisala Igora Kirilova, jednog od najviših ruskih generala zaduženih za nuklearne i biološke snage, zajedno sa njegovim pomoćnikom Iljom Polikarpovom.

Šokantne slike prikazivale su njihove krvave leševe kako leže na snežnom trotoaru ispred stambene zgrade čiji je zid ostao ocrnjen nakon male, ali snažne eksplozije uređaja postavljenog na električni skuter parkiran ispred. Ruski istražitelji otkrili su da je smrtonosna naprava aktivirana daljinskim upravljačem nakon što su pronašli kameru postavljenu u obližnjem iznajmljenom automobilu koja je snimala ulaz u zgradu iz koje su Kirilov i njegov nesrećni pomoćnik izašli.

Izvori unutar SBU-a potvrdili su međunarodnoj štampi da je savršeno orkestrirani atentat zaista delo operativaca iz Kijeva.

Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije koji vodi predsednik Vladimir Putin, opisao je napad kao pokušaj Kijeva da skrene pažnju javnosti sa svojih vojnih neuspeha i obećao da će "njegovo visoko vojno-političko rukovodstvo suočiti sa neizbežnim odmazdom."

Međutim, Kirilovljeva smrt je samo najnovija u nizu nedavnih atentata na visoke ruske naučnike, vojne šefove i prokremljske političare, kako na ruskoj teritoriji, tako i u okupiranoj Ukrajini.

Sledeći je spisak nekih od najhladnokrvnijih ubistava ključnih pro-ruskih ličnosti od kada je izbio pun obim rata u Ukrajini pre skoro tri godine.

Igor Kirilov

Kirilov, 54, bio je načelnik Ruske vojske za zaštitu od radioloških, hemijskih i bioloških napada od 2017. godine.

Veruje se da je on najviši vojni oficir koji je ubijen od početka ruske sveobuhvatne invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Bombardovanje – koje su preuzele ukrajinske bezbednosne službe – dogodilo se dan nakon što je Kijev optužio Kirilova za nadgledanje široke upotrebe zabranjenih hemijskih oružja protiv ukrajinskih trupa u konfliktnoj zoni.

Optužujući ga u odsustvu za ratne zločine, SBU je saopštio da je on odgovoran za više od 4.800 dokumentovanih slučajeva upotrebe hemijskog municija od strane ruskih trupa od početka punog rata.

"Takav sramotan kraj čeka sve koji ubijaju Ukrajince. Odmazda za ratne zločine je neizbežna," rekao je izvor iz SBU-a.

Ruski istražni komitet je potvrdio smrt vojnog generala, dodajući da je otvorena istraga o bombardovanju. Rusija je negirala optužbe da je koristila hemijska oružja u Ukrajini.

Fotografije objavljene na ruskim Telegram kanalima prikazivale su uništen ulaz u zgradu prepunu ruševina i dva tela koja leže u krvi prekrivenom snegu.

Ulazna vrata same zgrade bila su otrgnuta, prozori polomljeni, dok je zvanični automobil generala, koji je stigao da ga pokupi u 6 ujutro, takođe bio oštećen.

Bomba je bila sakrivena u ili na električnom skuteru na mestu događaja, koji su hitne ekipe mogli da pregledaju.

Kirilov je bio pod sankcijama nekoliko zemalja, uključujući Veliku Britaniju i Kanadu, zbog svog učešća u Ukrajini.

 

 

Mihail Šacki

Mihail Šacki, jedan od vodećih ruskih naučnika u oblasti raketnih tehnologija, nemilosrdno je ubijen dok je šetao moskovskim parkom početkom ovog meseca.

Šacki je bio zamenik glavnog dizajnera u Mars dizajnerskom biroa, koji razvija i proizvodi sisteme za vođstvo raketa za rusku vojsku i svemirsku industriju.

On je ubijen od strane nepoznatog atentatora u Kuzminskom šumskom parku u Kotelnicima, osam milja jugoistočno od Kremlja.

Prema ruskim izveštajima, rad naučnika bio je ključan za unapređenje sposobnosti krstarećih raketa koje ruske vojne snage rutinski koriste za napade na ciljeve širom Ukrajine.

Takođe je bio odgovoran za unapređenje flote visokotehnoloških dronova Rusije, a navodno je predvodio napore u implementaciji tehnologije veštačke inteligencije u bespilotne letilice, avione i svemirske brodove.

Šackijeva smrt prvi je izvestio ruski novinar u egzilu Aleksandar Nevzorov, koji je tvrdio da je atentator radio sa Ukrajinskom direkcijom za vojnu obaveštajnu službu (GUR).

„Danas su snage GUR-a u Moskvi eliminisale posebno zle kriminalce – zamenika glavnog dizajnera, šefa odeljenja za softver u Mars dizajnerskom biroa, Mihaila Šackog“, rekao je Nevzorov prošle nedelje.

„Bio je uključen u unapređenje krstarećih raketa Kh-59 do nivoa Kh-69, uvođenje novih bespilotnih letelica i odgovoran je za smrt hiljada nevinih Ukrajinaca.“

Nevzorov je takođe objavio makabre slike za koje se veruje da prikazuju Šackijevo telo kako leži u snegu.

Mars dizajnerski biro je jedna od nekoliko tehnoloških kompanija koje posluju pod okriljem ruskog gigant koncerna za nuklearnu i tehnološku industriju, Rosatom.

 

 

Sergej Jevsyukov

Smrt Sergeja Jevsyukova zasigurno je bila dočekana sa olakšanjem od strane bezbroj ukrajinskih porodica.

Ovaj 49-godišnji ruski vojni oficir stekao je posebnu notorietu kao upravnik zloglasnog zatvora Olenivka - ustanove u okupiranoj Donjeckoj oblasti, gde se tvrdi da su ruske trupe ispitivale i mučile ukrajinske ratne zarobljenike.

Jevsyukov je raznet u brutalnoj automobilskoj bombi početkom ovog meseca, dok je njegova supruga navodno hitno prebačena u bolnicu u kritičnom stanju, pre nego što joj je amputirana noga.

Povrede su potvrđene od strane savetnika ruskog gradonačelnika Mariupolja, kojeg je postavila Rusija.

Zatvorski upravnik je bio u svom pretrpanom Toyota Land Cruiseru, koji je kasnije podvrgnut ispitivanjima od strane istražitelja, nakon što su Jevsyukovo krvavo telo i njegova teško povređena supruga izvučeni od strane hitnih službi.

Olenivka je bila jedan od glavnih objekata u okupiranoj Ukrajini u kojem su držani ukrajinski vojnici koji su se predali u leto 2022. godine, nakon višemesečnog otpora u čeličani Azovstal, tokom opsade Mariupolja.

Ukrajinci koji su proveli vreme u Olenivki pre nego što su vraćeni kući u razmeni ratnih zarobljenika pričali su o glađenju i strašnom mučenju u tom zatvoru.

U julu 2022. godine, deo baraka u Olenivki uništen je velikom eksplozijom koja je ubila desetine i povredila više od 100 ukrajinskih ratnih zarobljenika koji su tamo bili držani za vreme Jevsyukovog upravljanja.

Rusija i Ukrajina međusobno su se optuživale za uništenje Olenivke, a slučaj je i dalje nerešen.

Međutim, izveštaj UN-a izdat u julu 2023. godine - gotovo godinu dana nakon strašnog incidenta - naveo je da su ruske vlasti dosledno blokirale pokušaje različitih međunarodnih tela da istraže mesto eksplozije u Olenivki.

Izveštaj je takođe odbacio ruske tvrdnje da je zatvor uništen ukrajinskom raketom, tvrdeći da obim štete i slike sa mesta nesreće nisu u skladu sa takvim oružjem.

 

 

Valerij Trankovski

Viši ruski mornarički oficir Valerij Trankovski ubijen je u automobilu koji je eksplodirao prošlog meseca u Sevastopolju, gradu na Krimu, koji Ukrajina tvrdi da je bio mesto napada.

Izvor iz SBU-a (Ukrajinske bezbednosne službe) potvrdio je međunarodnim medijima da je bomba postavljena ispod Trankovskog automobila i detonirana dok je vozio ulicom Tarasa Ševčenka, koja je nazvana po najpoznatijem ukrajinskom pesniku.

Ovaj mornarički oficir, koji je bio smatran visokim prioritetom i ciljem, obavljao je funkciju načelnika štaba 41. brigade ruskih raketnih brodova na Crnom moru.

Ti brodovi su bombardovali Ukrajinu raketama i bili su odgovorni za organizovanje blokada luka na jugu Ukrajine na početku rata, navodno po naređenju Trankovskog.

Zbog toga ga je SBU dugo označavala kao "legitimni" cilj, tvrdeći da su njegovi naređenja za napadanje civilnih ciljeva u Ukrajini bila ravna ratnim zločinima.

Ruski Državni istražni komitet je od tada uhapsio dvoje osumnjičenih - 47-godišnjeg muškarca optuženog za pravljenje i detonaciju bombe, i 38-godišnju ženu za koju se tvrdi da je obavljala nadzor na metu.

U videu objavljenom od strane ruskog vojnog medija Zvezda, par je prikazan kako priznaje krivicu. Muškarac je rekao da je regrutovan od strane SBU-a tokom leta 2023. godine i da mu je dodeljen zadatak da "likvidira" visokog vojnog oficira.

Njihova lica su bila zamagljena u videu, a nije bilo jasno da li su govorili slobodno ili pod prisilom.

Telegram kanal Mash, koji je blizak ruskim bezbednosnim službama, naveo je da je Trankovski bio pratitelj tokom sedmice pre napada.

 

 

Nikita Klenkov

Nikita Klenkov je verovatno bio jedan od vodećih oficira ruske vojne obaveštajne službe GRU.

Ubijen je u selu Melenki, blizu ruske prestonice, nekoliko dana nakon što se vratio u Moskvu sa ukrajinske bojišnice u oktobru.

Četrdesetčetvorogodišnji Klenkov je ubijen na licu mesta kada je nepoznati napadač ispalio tri hica iz drugog automobila kroz prozor vozila u kojem se službenik vozio.

Lokalni mediji su preneli da su izvori iz zakona verovali da je ubica imao informacije o Klenkovljevom kretanju i da je bio u zasedi, čekajući da prođe pored njega.

Snimci sa mesta zločina prikazali su kako je Klenkovljev beli SUV nastavio da se kotrlja nakon što je ubijen, te je udario u vrt nesvesne civila pre nego što je zakucao u ogradu.

Klenkov je bio zamenik komandanta specijalnih snaga, prema nezavisnoj ruskoj publikaciji Novaya Gazeta.

Mesto Klenkovljevog ubistva se nalazi manje od 20 minuta vožnje od Centra za obuku specijalnih operacija, gde je, navodno, radio na obuci ruskih operativaca pre njihovog raspoređivanja u Ukrajinu.

Istražioci su kasnije pronašli bačenu pušku u rastinju u blizini mesta ubistva, za koju se verovalo da je bila ubilačko oružje.

Ubistvo Klenkova još uvek nije rešeno.

Ilja Kiva

Novija ubistva koja su gore opisana samo su deo mnogih drugih atentata na visoke ruske zvaničnike, vojne šefove i pro-ruske simpatizere koji su se dogodili od početka pune invazije Ukrajine 2022. godine.

Jedno od najpoznatijih ubistava bilo je ubistvo Ilje Kive, bivšeg ukrajinskog poslanika koji je postao Putinov marionet, kojeg su ukrajinske vlasti označile kao izdajnike.

Kiva, 46, ubijen je decembra 2023. godine dok je išao u šetnju u navodno sigurnom području u seoskom klubu blizu Moskve.

Snimci sa mesta zločina prikazali su njegovo telo koje leži u snegu, a oružje koje je navodno korišćeno za njegovu likvidaciju visilo je na drvetu u blizini.

Takođe je objavljen video koji navodno prikazuje Kivina ubicu kako čeka u zasedi.

Ukrajinska SBU (Sigurnosna služba Ukrajine) jasno je stavila do znanja da su slike i snimci namerno objavljeni kao upozorenje drugim Ukrajincima koji sarađuju sa Putinovim invazionim snagama.

„Ovo je signal svim izdajnicima i ratnim zločincima koji su prešli na stranu neprijatelja“, rekao je ukrajinski izvor za medije.

„Zapamtite, Rusija vas neće zaštititi... Smrt je jedina perspektiva koja čeka neprijatelje Ukrajine.“

Ovo je usledilo nakon izjave portparola SBU Andrija Jusova koji je za ukrajinsku televiziju rekao: „Možemo potvrditi da Kiva više nije među živima. Ova sudbina čeka i druge izdajice Ukrajine i marionete Putinovog režima.“

Kiva je bio bivši policajac i ukrajinski vladin zvaničnik, koji je predvodio Socijalističku partiju u ukrajinskom parlamentu od 2017. do 2019. godine.

Godine 2019. bio je neuspešan kandidat za predsednika Ukrajine, ali je potom prešao u Rusiju. Zatražio je politički azil od Putina i ruski pasoš.

Veruje se da je njegov ubica isplanirao atentat nakon što je Kiva na društvenim mrežama objavio video u kojem se hvalio kako koristi seoski klub kao svoju „kancelariju“ i pokazivao svoju šetnju kroz kompleks.

 

 

Oleg Popov

Ubistvo Ilje Kive dogodilo se nekoliko dana pre nego što je ukrajinski političar poreklom iz Ukrajine, pro-ruski orijentisan i od strane Kijeva označen kao ratni zločinac, bio meta automobilske bombe u okupiranom Luhansku.

Oleg Popov, koji je bio zamenik Narodne skupštine Luganske Narodne Republike, preminuo je instantno kada je njegov automobil eksplodirao u plamenu usred eksplozije blizu stadiona Avangard u tom gradu.

Kyiv Post je izvestio da je "specijalna operacija" organizovana od strane SBU-a, a izveštaj je kasnije potvrđen od strane izvora iz SBU-a koji je razgovarao sa ukrajinskim medijem Pravda.

Popov, 51, opisan je kao "potpuno legitiman cilj", jer je pre nego što je postao poslanik upravljao mnogim ruskim dobrovoljačkim bataljonima, predvodio ilegalne naoružane formacije i ubijao Ukrajince.

„Potkopavanje lidera je najbolja reklama za efikasnost rada ovog komiteta“, rekao je izvor.

Ubistvo Popova bilo je drugi pokušaj na njegov život.

Ruski političar i bivši vojni oficir jedva je preživeo prvi napad u septembru 2022. godine, ali su ruski mediji izvestili da je preminuo kao rezultat "ugovorenog ubistva".

Nestao je sa javne scene pre nego što se tiho vratio na posao u februaru 2023. godine – potez koji su ukrajinski mediji pripisali ruskoj „operativnoj igri“.

Popov je obezbedio visoki položaj u takozvanoj Luganskoj Narodnoj Republici nakon godina delovanja u toj oblasti.

Bio je odgovoran za naoružavanje i vođenje separatističkih snaga koje su zauzele teritoriju u Luhansku 2014. godine.

 

 

Stanislav Rzhitsky

Ruski kapetan podmornice ubijen je dok je trčao u revanš napadu u julu 2023. godine.

Stanislav Rzhitsky, 42, viđen je kako trči pored reke u južnom ruskom gradu Krasnodaru, dok ga je pratio misteriozni biciklista prema snimcima sa sigurnosnih kamera koji su procureli.

Nekoliko minuta kasnije, ubijen je sa sedam metaka.

Ukrajinski učitelj judoa Sergej Denisenko, 64, priznao je ubistvo kapetana podmornice na „uputstvo“ ukrajinske obaveštajne službe nakon što je uhapšen, prema izveštajima ruskih medija.

Hapšen je nakon što su ruske vlasti upale u njegov stan i navodno pronašle pištolj i prigušivač za koje se verovalo da su korišćeni u ubistvu.

Denisenko je pripremao misiju od decembra i bio je uhapšen pre nego što je trebalo da leti iz Turske za Švajcarsku, gde ima status ukrajinskog izbeglice.

Kasnije je objavljeno da je Denisenko uspeo da locira Rzhitskog putem aplikacije Strava - društvene mreže za fitnes u kojoj korisnici mogu da postavljaju snimke svojih treninga, uključujući GPS podatke.

Rzhitsky je redovno trčao istu rutu u isto vreme, što je omogućilo ubicu da koordinira napad.

Ukrajinska GUR (Obaveštajna služba Ukrajine) potvrdila je da je Rzhitsky ubijen i objavila detalje o njegovom ubistvu na svom sajtu, ali nije navela da li je Denisenko bio unajmljen da povuče obarač.

Rzhitsky je bio zamenik šefa ruske vojne mobilizacione kancelarije u Krasnodaru, a ranije je komandovao podmornicom Krasnodar u Crnom moru.

Napad na njega bio je planiran kao revanš napad nakon što je podmornica Krasnodar izvela smrtonosni napad raketama koji je usmrtio oko 23 osobe u ukrajinskom gradu Vinici.

Međutim, kasnije je otkriveno da je Rzhitsky otišao u penziju sa aktivne vojne dužnosti 2021. godine, mesecima pre nego što je podmornica ispalila raketni napad.

 

 

Vladlen Tatarsky

Smrt Vladlena Tatarskog, jednog od najpoznatijih ruskih vojnih blogera i propagandista pro-Kremlja, izazvala je naslove širom sveta.

Tatarsky - pravo ime Maksim Fomin - ubijen je u aprilu 2023. godine na događaju za upoznavanje koji je organizovao u kafiću u Sankt Peterburgu, kada je minijaturna statua koja mu je poklonjena kao dar eksplodirala, povredivši nekoliko drugih prisutnih.

Rođen na istoku Ukrajine, Tatarsky je bio osuđeni pljačkaš banaka koji je pobegao iz zatvora kako bi se borio sa separatistima koje podržava Rusija protiv ukrajinskih snaga kada je sukob prvi put izbio 2014. godine.

Nakon toga je prešao u Rusiju, gde je postao zagovornik mnogo agresivnije vojne kampanje protiv Ukrajine i postao vodeći bloger.

Njegova ubica, Ruskinja Darja Trepova, pronađena je i uhapšena kao glavni osumnjičeni manje od 24 sata nakon fatalne eksplozije.

Nakon duge istrage, Trepova je osuđena na 27 godina zatvora nakon što je proglašena krivom za terorizam u januaru.

Tužioci su tvrdili da je bila angažovana od strane Kijeva da ubije Tatarskog.

Međutim, Ruskinja je negirala namerno ubistvo ovog pro-Kremljovog medijskog lica, rekavši sudu prilikom izricanja presude da je njena "savest čista".

Umesto toga, tvrdila je da ju je Ukrajina iskoristila, verujući da je statua samo sakrila prisluškivač, a ne bombu.

Ruski sud je ignorisao njen iskaz. Imaće 53 godine kada bude puštena na slobodu.

Darya Dugina

Smrt Darje Dugine, pro-Kremljovske medijske ličnosti i novinarke, bila je jedno od prvih visokoprofilnih ubistava poznate osobe na ruskoj teritoriji nakon početka pune invazije na Ukrajinu.

Dugina je ubijena kada je njen automobil eksplodirao dok je putovala autoputem nedaleko od Moskve 20. avgusta 2022. godine.

Istraga je potvrdila da je eksplozivna naprava postavljena ispod njenog Toyote Land Cruiser-a i aktivirana daljinski.

Izveštaji ruskih medija navode da je bomba imala snagu između 400 i 800 grama TNT-a – znatno veću od nedavnih automobilski bombi koje su bile usmerene prema ličnostima kao što su Yevsyukov, Trankovsky i Popov.

Osim što je bila poznata kao pro-Kremljov komentator, Dugina je bila i kćerka Aleksandra Dugina, vodećeg ruskog ultranacionalističkog filozofa koji je blizak saveznik i podržavalac Putina.

Oboje su putovali autoputem kada je eksplozija pogodila, ali Dugin je bio u odvojenom vozilu.

 

 

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI