RATNI BUBNJEVI UMESTO DOGOVORA Sukob NATO i Rusije prelazi tačku bez povratka

No zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao je da SAD i NATO za sada ne prihvataju te ideje i da njihov odgovor nije ohrabrujući, preneo je Interfax.

Moskva je predala svoje zahteve ove nedelje Sjedinjenim Državama u kontekstu gomilanja ruskih vojnih snaga u blizini Ukrajine. Zapadne zemlje upozoravaju da bi Rusija mogla uskoro pokrenuti novi napad na Ukrajinu, što Moskva negira.

Rusija ističe da reaguje na pretnje vlastitoj sigurnosti jer Ukrajina ima sve bliže odnose s NATO-om i želi postati njegova članica. 

Poručuje da je njen sigurnosni paket put za smirivanje napetosti u Evropi i izbegavanje vojnog sukoba.

Osam zahtjeva Rusije

Ključni ruski predlozi, kako prenosi RIA, sledeći su:

• isključiti dalje širenje NATO-a i pristupanje Ukrajine Savezu
• ne raspoređivati nove jedinice i oružje izvan zemalja u kojima su se nalazili u maju 1997. (pre nego što su se istočnoevropske zemlje pridružile NATO-u), osim u izuzetnim slučajevima uz pristanak Rusije i članica NATO-a
• NATO treba odustati od bilo kakvih vojnih aktivnosti u Ukrajini, istočnoj Evropi, na Kavkazu i u središnjoj Aziji
• ne raspoređivati projektile srednjeg i kratkog dometa na mestima odakle mogu gađati teritoriju druge strane
• ne sprovoditi vežbe s više od jedne vojne brigade u dogovorenom pograničnom području i redovno razmenjivati informacije o vojnim vežbama
• potvrditi da se strane neće smatrati protivnicima i složiti se da će sve sporove rešavati mirnim putem i da će se suzdržavati od koriščenja sile
• obećati da se neće stvarati situacije koje bi druga strana mogla smatrati pretnjom
• uvesti dežurne linije za kontakte u kriznim situacijama.

Zapadni lideri smišljaju plan u slučaju napada

Zapadni čelnici istovremeno i dalje pokušavaju smisliti na koji način odgovoriti ako Rusija pokrene invaziju na Ukrajinu u narednim nedeljama, na šta brojni stručnjaci i analitičari upozoravaju da bi se moglo dogoditi. 

U komentarima novinama "Frankfurter Algemajne" nemački ministar ekonomije Robert Habek rekao je da bi ruska invazija mogla podstaći Berlin da razmisli o svojoj saradnji s Rusijom po pitanju gasovoda Severni tok 2.

Kontroverzni gasovod, koji bi trebao dovoditi gas direktno iz Rusije u Nemačku, zasmetao je NATO saveznicima Nemačke. SAD kažu da će to učiniti Europu još zavisnijom od Rusije. Ukrajina, koja se oslanja na prihod i uticaj zbog toga što ruski gasovod prolazi kroz njenu teritoriju, boji se da je ostavljena po strani. 

Gasovod još nije u upotrebi, nego čeka odobrenje nemačkih regulatora. Iako su nemački zvanićnici naglasili da regulator treba da donese nepolitičku odluku, Habek je rekao da se to može promeniti u slučaju invazije.

Međutim, vesti u nedelju nisu bile pozitivne za Ukrajinu.

Britanska novinska agencija PA izvijestila je da je britanski ministar obrane Ben Wallace dao intervju za "Spektator", u kojem kaže da "Ukrajina nije članica NATO-a, tako da nije verojatno da će iko slati vojsku u Ukrajinu da bi se sukobio s Rusijom."

"Ne trebamo zavaravati ljude da ćemo to učiniti. Ukrajinci su toga svesni", rekao je u komentarima objavljenim pre objave intervjua.

Dan ranije britanski premijer Boris Johnson rekao je telefonski ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da bi bilo kakva destabilizirajuća aktivnost Rusije prema Ukrajini bila "strateška pogreška". 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI