DA LI BI VAGNER ZAISTA MOGAO DA NAPADNE POLJSKU I IZAZOVE TREĆI SVETSKI RAT? Šta bi udar na ključni kopneni koridor mogao da znači za Veliku Britaniju, Evropu i ruski rat u Ukrajini

Pošto su se premestili u Belorusiju posle neuspelog puča Jevgenija Prigožina, Putinovi saveznici se sada hvale da su plaćenici željni invazije na Poljsku, prenosi Dejli Mejl.

Vojska Varšave daleko nadmašuje Vagnera, tako da su pretnje maršom na poljsku prestonicu ili veliku vojnu bazu uglavnom odbačene, ali zabrinjavajuća ideja je da bi mogle da napadnu uski pojas zemlje poznat kao Suvalki koridor.

Čak i mali napad na to područje – u sendviču između Poljske, Litvanije i Kalinjingrada – mogao bi da izazove ogromne probleme za NATO i potencijalno uvuče u Treći svetski rat.

Šta je Suvalki koridor?

Suvalki koridor - je 40 milja širok pojas teritorije duž poljsko-litvanske granice koji je nazvan po najvećem gradu u regionu.

Poljska i Litvanija su se i ranije borile za kontrolu nad regionom, ali danas je deo Poljske i jedina je kopnena granica između kopnene Evrope i baltičkih država.

Uprkos strateškom značaju, ovo područje je udaljeno, kroz njega prolaze samo jedna železnička linija i dva glavna autoputa - od kojih je jedan jednotračni.

Uglavnom se sastoji od valovitih brda koja su prekrivena poljoprivrednim zemljištem, rijetkim šumama i nekoliko malih sela.

To znači da je područje teško dostupno bilo kojoj vojsci koja tamo već nije stacionirana, a isto tako teško odbraniti, sa malo prirodnog pokrića ili prigušnih tačaka.

Zašto bi ga Rusija napala?

Na Baltik se dugo gledalo kao na Ahilovu petu NATO-a – region koji bi Putinu bilo najlakše da napadne, a najteže da odbrani alijansu.

Strahovi od invazije na Baltik su porasli otkako je počeo rat u Ukrajini, a ako bi Putin to pokušao, onda bi blokiranje Suvalki koridora verovatno bio njegov prvi potez.

Iako je na hiljade vojnika NATO-a, uključujući i britanske vojnike, trenutno raspoređeno na Baltiku, oni su samo zamišljeni kao 'tripvire' snage.

Njihova uloga je da zadrže svaku invazijsku silu dok ne stigne glavna vojska NATO-a.

Ruski uspeh na Baltiku, dakle, zavisi od toga da se obezbedi da vojska nikada ne stigne - ili dođe prekasno da bi napravila razliku.

Presecanje koridora u Suvalki znatno otežava dobijanje pojačanja iz Poljske i Nemačke – gde su najveće baze NATO-a – na Baltik.

Nasuprot tome, ruskim pojačanjima se znatno olakšava kretanje stvaranjem kopnenog mosta između Belorusije i Kalinjingrada – Putinovog veoma militarizovanog kopna na Baltičkom moru.

Moskva to zna i smatra se da je tokom Zapadnih ratnih igara 2021. uvežbala zatvaranje koridora u Suvalki zajedno sa beloruskim snagama.

Suvalki koridor bi bio toliko presudan za svaki ruski napad na Baltik, da je uspavani seoski region nazvan „najopasnijim mestom na Zemlji“.

Da li je Vagner ozbiljna pretnja?

Iako su šanse za Vagnerov napad na region male, to je tehnički moguće - i to je tačna vrsta pretnje na koju su stručnjaci upozoravali godinama.

Ukrajina veruje da je oko 5.000 Vagnerovih boraca trenutno stacionirano u Belorusiji i da im je Rusija u velikoj meri oduzela teško naoružanje i tenkove.

Brojno ih nadmašuju poljske, litvanske i NATO snage, koje broje više od 150.000 ljudi sa tenkovima, teškom artiljerijom, jurišnim avionima i ratnim brodovima.

Napad i zadržavanje Suvalki koridora bi stoga bilo gotovo nemoguće.

Ali kako je Ben Hodžis, bivši komandant NATO-a u Evropi, sugerisao još 2018. godine, to ne bi nužno bio cilj.

Umesto da napadne i zauzme prazninu, general-potpukovnik Hodžis je upozorio da bi Rusija mogla da rasporedi „uverljivo poricane naoružane plaćenike“ kao što je Vagner da izvrši „ograničene ili privremene upade“.

Ako bi Vagner počeo da se obračunava u tom području – poput partizana koji se bore u Belgorodskoj oblasti u Rusiji – onda bi to granicu učinilo mnogo težim za korišćenje.

Oštećenje na autoputevima ili železničkoj pruzi moglo bi da ima isti efekat kao i potpuno zatvaranje granice čak i da Vagner ne bi zauzeo nijednu teritoriju.

Drugo, u slučaju sukoba Poljska bi se verovatno pozvala na član 5 i zahtevala da svi NATO saveznici odgovore, što bi druge istočnoevropske države gotovo sigurno podržale.

Ali zapadni saveznici, posebno Francuska i Nemačka, mogu biti nevoljni s obzirom na potencijal za odmazdu od strane Rusije i činjenicu da će svaka Vagnerova sila verovatno biti mala.

To rizikuje da potkopa jedinstvo NATO-a koje se već pokvarilo između Istoka i Zapada zbog Ukrajine i ojačalo bi poziciju Rusije u Evropi.

Treće, napad Vagnera bi pokrenuo pitanja o tome kako odgovoriti.

Putin je priznao da je ruska država finansirala tu grupu, ali sada tvrdi da ih je prekinula i da bi gotovo sigurno poricao odgovornost za njihove postupke u budućnosti.

Iako Vagner ima sedište u Belorusiji, ne smatra se da Lukašenko ima bilo kakav uticaj na to kako i gde grupa deluje i verovatno će se takođe distancirati.

NATO stoga rizikuje da izgleda kao agresor ako odgovori udarom na Rusiju ili Belorusiju, što će obe nacije gotovo sigurno iskoristiti u propagandne svrhe.

Ali uzvratiti Vagneru uz izbegavanje bilo koje zemlje biće teško - posebno ako borci deluju kao gerilci na svojoj teritoriji.

Konačno, takvi sukobi bi mogli da omoguće Rusiji da iskoristi koridor kao pregovaračku montu.

Ako NATO odluči da odgovori silom, Putin bi mogao da zapreti eskalacijom pod maskom zaštite Kalinjingrada – gde se smatra da je postavio nuklearno oružje.

Ali on bi takođe mogao da ponudi da 'posreduje' i okonča svaki Vagnerov upad, pod uslovom da NATO pomogne da izvrši pritisak na Ukrajinu da potpiše velikodušan mirovni sporazum.

Da li bi to moglo da izazove Treći svetski rat?

Jednom rečju: Da.

Svaki oružani upad Vagnera u Poljsku ili Litvaniju – od kojih su obe članice NATO-a – gotovo sigurno bi izazvao vojni odgovor.

To možda ne uključuje napad na Rusiju ili Belorusiju za početak, ali situacija bi lako mogla eskalirati do tačke u kojoj izbijaju direktne borbe.

Džo Bajden je ranije opisao taj scenario kao „Treći svetski rat“.

Britanske trupe će verovatno biti na prvim linijama tog rata jer se njih 800 trenutno nalazi u Estoniji - jednoj od tri baltičke države - a još desetine su raspoređene u Poljskoj.

Dok bi se očekivalo da NATO pobedi u tom sukobu, broj razaranja i žrtava verovatno bi bio u rangu sa najkrvavijim ratovima u istoriji.

Posebno zato što su obe strane naoružane hiljadama nuklearnih bojevih glava.

Otvaranje drugog fronta protiv NATO-a dok traje rat u Ukrajini izgleda malo verovatan potez za Putina, ali stručnjaci upozoravaju da se to ne može zanemariti.

Kao što je Džon R. Deni iz istraživačkog centra Atlantskog saveta upozorio prošle godine: „Neki su mislili da je nelogično da Putin naredi invaziju na Ukrajinu u punom obimu…

„Zapad ne može da pretpostavi da Rusija neće napraviti potez protiv koridora Suvalki samo zato što se čini nelogičnim.“

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI