"MAMA JA NEĆU BITI NA SAHRANI" Verica Rakočević sa suzama u očima progovorila o smrti svog oca i odnosu sa majkom
Verica Rakočević otvorila je dušu i u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" otkrila nepoznate detalje iz života.
Verica je bila veoma bliska sa ocem, dok je mama ta koja je bila dosta stroga.
- Neverovatna je stvar, ja sam imala mnogo bliži odnos sa tatom nego sa mamom. Moj tata je bio inžinjer agronomije, mama je završila samo osnovnu školu i negde je možda i moja glorifikacija njegovog lika i dela i njegov odnos prema njoj i njegovo ponašanje prema meni je možda bacilo senku na njenu veličinu. U to vreme, u njenim godinama kada znamo sam ritual sahrane šta znači i koliko je on na neki način sada pokazatelj, ne tuge, nego poštovanja osobi koja odlazi, ja sam bila zapanjena kada sam mojoj majci, jer ja sam bila uvek, ja ću da uradim to i to i tu nema diskusije dalje, priznajem, kada sam rekla: "Mama ja neću biti na shrani", da sam očekivala da će ona da se buni. U skorije vereme često to analiziram i žao mi je što sam ponižavala nekad njenu inteligenciju jer me je očigledno mnogo dobro poznavala i očigledno je mnogo dobro znala moju ljubav u odnosu na tatu i ona je rekla: "Sine, ne birni ništa idi ti to, to je svakako samo forma" - ispirčala je Verica u suzama prisećajući se tih momenata.
- Moram priznati da i je to najveća griža savesti u odnosu na nju, gde sam tog trenutka tek shvatila da on nije nju za dabe toliko voleo. Ja sam prosto izmislila da imam nešto, čak sam izmislila da imam i reviju i to sam joj čak rekla, što naravno nije bilo istina. I sedela sam na plaži Svetog Stefana, toga dana u jedan sat su njega sahranjivali i uveče sam legla da spavam. Nekada kada vraćam film na taj fogađaj, pomislim da sam mesečarila. I kada mi ljudi pričaju takve stvari, ja moram priznati nekda sa nevericom gledam međutim ovo je nešto što sam ja lično doživela, što mi niko nije ispričao - reka je Verica i opisala svoj san u kom je videla oca i koji i dan danas pamti.
- Ja sam spavala, i pošto sam ja rođena u Podujevu, a moja baka je živela u selu Zakut iznad Podujeva i ja sam često bilo kod nje. Ispod kuće je bio jedan šljivik, a ispod je bio potok. Ja sam se često pored tog potoka igrala. Sanjala sam da sedim pored tog potoka i da plačem što mi je tata otišao. I samo sam osetila ruke da me neko zagrlio i tog trenutka sam otvorila oči. Ja sam ustala i sela, te ruke su i dalje bile tu. Ja sam ih osećala - ispričala je kreatorka o tome kako se osećala posle smrti svoga oca kom nije otišla na sahranu.
O tome koliko je taj san delovao stvarno i kako je tada čula njegove reči Verica je rekla:
- Ja sam u tom prostoru čula glas: "Nemoj da plačeš, ne smeš da plačeš, ti znaš da sam ja uvek tu sa tobom. Nisam se uplašila uopšte. I samo u tom trenutku , taj stisak nestaje - ispričala je Verica i dodala:
- Uopšte nisam bila uplašena, ne znam kako da kažem, a da ne zazvuči malo čudno, nisam osećala onu tugu koju donosi smrt. Ja sam u svojoj glavi negde postavila da je moj tata otišao na Novi Zeland i da ne može da dođe i da ja ne mogu da odem. Ja odem proforme na groblje, da zapalim sveću i da to sve sredim, ali uopšte nemam odnos prema tom mestu jer moj tata nije tu. On je uvek tu kad meni treba i uvek tu kada treba da mi okaže neki put- rekla je ona.
PISAO JOJ JE PORUKE, I DELIO KOMPLIMENTE Otkriveni detalji odnosa Ane Nikolić i Frana Pujasa
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)