OVO OD 15. OKTOBRA NEĆE SMETI DA BUDE NA RAFOVIMA U EVROPI: Ima ga u kozmetici, bojama, deterdžentima

Od tada će biti zabranjena dalja distribucija onih proizvoda koji u sebi imaju mikroplastiku, a postojeći će se postepeno uklanjati sa tržišta.

Ova novina direktno je uticala pre svega na proizvođače i distributere kozmetičkih proizvoda u koje se zbog boljeg efekta namerno dodaje mikroplastika. Što znači da će uskoro sa rafova nestati šljokice, razni sjajevi i kreme za lice i slični kozmetički proizvodi koji u sebi sadrže mikroplastiku, kao i proizvodi za pranje i čišćenje.

Šta je to mikroplastika

Mikroplastika su veoma sitni komadi plastike, često manji od 5 milimetara, koji se koriste u različitim proizvodima, uključujući kozmetiku, higijenske proizvode, deterdžente, boje i lakove.

Ovi komadići plastike ne samo da zagađuju okolinu, već i predstavljaju ozbiljnu pretnju za životinje i ljude jer se kroz proces razgradnje, mogu akumulirati u ekosistemu, a zatim završiti u lancu ishrane.

Čovek unese 5 grama mikroplastike nedeljno

Ne postoji deo planete do koga nije došla mikroplastika, a dugoročni štetni uticaj na čoveka se još uvek ispituje. Naučni časopis "Environment International" objavio je da je prošle godine mikroplastika prvi put detektovana u krvi čoveka.

Svetska fondacija za prirodu (World Wide Fund for Nature) takođe je objavila podatke koji pokazuju da prosečna osoba unese do 5 grama mikroplastike nedeljno u svoj organizam. Deo te plastike prolazi kroz sisteme za varenje, dok drugi deo zauvek ostaje u organizmu.

- Svaki tip plastike koji nađe put do ljudskog organizma je štetan, ali polivinil hlorid je vid plastike koja je vrlo opasna po zdravlje čoveka. To je plastika poznata kao vinil ili PVC i sadrži toksične materije, uključujući bisfenol A, ftalate, živu, kadmijum i doksine, a koristi se za proizvodnju igračaka, pakovanja za ishranu, kozmetiku, medicinsku opremu, čuvanje krvi - izjavio je svojevremeno Miodrag Stojković genetičar.

U organizam deteta mikroplastika dospeva prilikom žvakanja tekstilnih predmeta, lutki, plastičnih igračaka, bočica, pribora za hranjenje, zvečki i lizalica. Stojković upozorava da je mikroplastika po organizam opasna jer je veštački proizvod, ali i zbog toga što organizam čoveka ne stvara enzim koji bi mogao da je razgradi.

Zabrana mikroplastike jedan je od velikih koraka ka održivom razvoju koji postavlja nove izazove pred proizvođače i trgovce i ima potencijal da značajno promeni spektar proizvoda na tržištima širom Evropske unije, ali i Srbije, pošto će se odraziti na domaće tržište.

Proizvodi kao što su piling kreme, gelovi za tuširanje, šamponi i maskare često su u svom sastavu imali mikroplastiku radi poboljšanja teksture i efikasnosti. Takođe, mnogi proizvođači deterdženta za veš i sredstava za čišćenje su koristili mikroplastiku kao sredstvo za abraziju.

Proizvodi iz Srbije koji sadrže mikroplastiku, nakon ove odluke, možda neće biti dozvoljeni na tržištu EU. To može smanjiti izvozne mogućnosti i prihode srpskih kompanija.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI