VIŠE OD POLOVINE SRBA IMA PLASTIKU U TESTISIMA Evo kako ona dospeva u organizam i šta NIKAKO ne treba da radite

Ova plastika često je u nanorazmerama, manja od pola mikrona u dužinu i možda od 20 do 200 nanometara u širini, ali kako kažu stručnjaci, nauka tek treba da utvrdi u kojoj meri delići mogu uticati na sterilnost kod muškaraca, na rak testisa, ali i druge vrste bolesti.

Urolog Aleksandar Milošević u razgovoru za Alo! kaže da mikroplastika u ljudskom organizmu može da izazove brojne komplikacije, od usporenog rada spermatozoida, preko smanjenja lučenja testosterona, do sterilnosti.

- Zbog toga je veoma važno da se iz upotrebe izbaci plastična ambalaža, pogotovo za vodu, bez koje naš organizam ne može. Ukoliko pijete vodu iz plastične flaše koja je izvesno vreme bila izložena suncu, ta voda je promenila hemijski sastav i više nije dobra za naše telo. Najbolje bi bilo da vodu pijete iz staklenih boca, a ako ste van kuće, ista preporuka važi i za hranu, a ni pribor ne bi trebalo da bude plastičan - rekao je doktor Milošević za Alo!, i objasnio kakve posledice može da izazove mikroplastika u našem organizmu.

- Testisi su najosetljiviji deo tela kod muškarca, a prisustvo takvih sitnih čestica može napasti pojedinačne ćelije i deponovati hemikalije koje ometaju njihov rad. Jedna od posledica je smanjen broj spermatozoida, a taj problem ima veliki broj muškaraca. Takođe, može da izazove i smanjeno lučenje testosterona, a to sve može da odvede u sterilnost - kaže naš sagovornik, i objašnjava da je veoma važno se odgovorno ponašamo prema svom organizmu.

- Svaki tehnološki napredak ima svoju dobru, ali i lošu stranu. Za nekoliko decenija, decu ćemo dobijati isključivo vantelesnom oplodnjom, što je veliki doprinos nauke. Ali tako preskačemo prirodnu selekciju i više nećemo imati to da će najbrži spermatozoid stigne do jajne ćelije. Šta će nam to doneti u budućnosti, tek treba da vidimo - kaže za kraj naš sagovornik.

Šta stavljamo u svoje telo

Metju Kampen, toksikolog i profesor na Univerzitetu u Novom Meksiku, jedan od koautora studije, kaže da naučnici tek treba da utvrde u kojoj meri mikroplastika šteti čoveku.

Nivoi mikroplastičnih krhotina i vrsta plastike u testovima na ljudima bili su tri puta veći od onih pronađenih kod pasa, a psi jedu sa poda. Dakle, to zaista stavlja u perspektivu šta stavljamo u svoja tela, rekao je on.

Prednjače PVC i polimer

Studija je pokazala da je polietilen, jedna od najčešće korišćenih plastičnih masa u svetu, bio preovlađujući tip polimera u organizmu, a sledi PVC ili polivinil hlorid, još jedna uobičajena hemikalija koja može da sadrži hemijske aditive i teške metale, uključujući ftalate, kadmijum i olovo. Ftalati, koji se nazivaju „sveprisutne hemikalije“ jer su tako česti, dodaju se potrošačkim proizvodima da bi plastiku učinili fleksibilnijom i teže lomljivom.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI