NEVIDLJIVA PRETNJA PO PLUĆA Naučnici su pronašli zabrinjavajući materijal u ljudskom telu

Svaki dan, bez našeg znanja, mikroskopski fragmenti plastičnog zagađenja napadaju ljudsko telo, ne samo putem hrane i pića, već i jednostavnim disanjem. Prema procenama, prosečna osoba udiše količinu plastike veličine kreditne kartice svake nedelje, sa nepoznatim zdravstvenim posledicama. Pre dve godine, naučnici su prvi put otkrili mikroplastiku skrivenu u najdubljim delovima ljudskih pluća.

Rasprostranjenost plastike širom sveta ne samo da se neprimetno približila, već se i infiltrirala u nas, a naučnici sada hitno pokušavaju shvatiti kuda ovi zagađivači idu kada ih udahnemo, koliko dugo ostaju prisutni i imaju li toksične učinke. Naučnici sa Tehnološkog univerziteta u Sidneju (UTS) sada prate prolazak plastike kroz respiratorni sistem. Njihov model nadograđuje pionirski pokušaj iz 2023. godine da se identifikuju mesta gde se mikroplastika i nanoplastika mogu nakupiti u našim disnim putevima.

Prethodna istraživanja uglavnom su se fokusirala na modeliranje gornjeg dela disnih puteva, ali novo istraživanje razmatra kako vazduh i čestice teku kroz ceo respiratorni trakt, "od nosne šupljine do 13. generacije bronhijalnog stabla". Takođe modelira tri različite brzine disanja - sporo, srednje i brzo - i tri različite veličine plastičnih fragmenata; velike mikroplastike, mikroplastike i nanoplastike. Rezultat je nježna ravnoteža, kažu istraživači, između načina na koji gravitacija povlači plastične čestice na površinu i načina na koji ih vetar nosi duž prolaza.

Brzo se talože

Pri normalnoj brzini disanja, model sugeriše da mikroplastika u vazduhu može pokriti pola površine nosne šupljine. Kod sporijih brzina disanja, srednje veliki zagađivači uglavnom su taložili u gornjim disnim putevima, uključujući nosnu šupljinu, grkljan i spoj gde dušnik povezuje s grlom. S druge strane, manji, praškasti delovi bili su ravnomernije raspoređeni duž gornjeg i donjeg disnog trakta.

"Veće mikroplastike pokazale su tendenciju brzog taloženja u gornjim disnim putevima, dok su manje nanoplastike pokazale veću verovatnoću bežanja ili dosezanja dubljih delova respiratornog trakta", zaključuju istraživači.

Šta je sve pretnja? Nisu samo razgradjeni plastični proizvodi, poput bočica za piće, pretnja, već i uobičajeni kozmetički proizvodi, poput zubne paste s grubim česticama. Neke procene sugeršu da u Indiji zubna pasta emitira 1,4 milijarde grama mikroplastičnih čestica svake godine.

Eksperimentalni dokazi snažno sugerišu da takve male plastike kada se udahnu imaju kapacitet izazvati upalu, oksidativni stres, oštećenje tkiva pluća ili sistemsku disfunkciju u disnim putevima. Do sada, međutim, istraživanja o potencijalnim zdravstvenim ishodima mikroplastike uglavnom su ograničena na životinjske modele i ljudske stanice.

Jedan nedavni izuzetak bilo je istraživanje među pacijentima koji su bili podvrgnuti operaciji, koje je otkrilo da su oni koji su imali više plastike u glavnoj arteriji tela imali veću šansu za srčani udar, moždani udar ili smrt u narednim godinama. S obzirom na posledice, veze između zdravlja srca i plastičnih zagađivača treba dalje istražiti. "Zagađenje vazduha plastičnim česticama sada je svuda prisutno, a udisanje rangira se kao drugi najverovatniji put za ljudsku izloženost", kaže inženjer mašinstva Suvash Saha iz UTS-a.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI